Новости

Бај Мета сред четкица, бајонета у Дому омладине у Београду

  • Фото: Тихомир Јовановић, УСУС
  • www.far.rs

256-678x381

У Дому омладине Београда 17. јануара  одржана је трибина под називом „Три палме на Голом отоку среће – резолуција Информбироа и југословенски стрип“. Ова трибина је део циклуса округлих столова „Сред четкица, бајонета…“ који се одржава једном месечно од фебруара 2016. године. Главна тема циклуса је ангажман стрип аутора током важних историјских догађаја и често драматичним последицама које су ови догађаји имали на животе аутора и њихових породица. Модератор и уредник циклуса је Зоран Стефановић, стрип сценариста, писац и историчар поп-културе, а серију трибина организује Удружење стрипских уметника Србије у сарадњи са Домом омладине Београда.

Након девете трибине у циклусу одржане у децембру која је била посвећена великану југословенског стрипа Александру Хецлу, чиме је обележено деведесет година од рођења маестра, у новој години су поново у центру пажње теже политичке теме. Овог пута су гости домаћина Зорана Стефановића били су Слободан Ивков, историчар уметности и стрип аутор и др Александар Раковић, историчар. Тема трибине била је „Резолуција Информбироа и стрип“.

257-1024x768

258Раковић је упознао учеснике трибине са историјским околностима друге половине 40-тих и 50-тих година када се Титова  Југославија удаљавала од Стаљиновог источног блока и прикривено прелазила под окриље НАТО-а. То се највише огледало у популарној култури, посебно у односу према џезу и стрипу који су после рата забрањивани,  да би се након разлаза са Стаљином поново афирмисали. Последица овог муњевитог раскида је Голи оток на коме је страдао огроман број невиних људи, који су тамо завршили због својих политичких уверења или се нису брзо снашли у наглим променама курса тадашње државе, истакао је Раковић.

Слободан Ивков је говорио о личној и породичној драми једног од највећих југословенских стрип аутора чика Ђорђа Лобачева. Лобачев (крштено име Јуриј) је стрип аутор руског порекла који је навећи број својих радова објављивао пре Другог светског рата у Београду и сматра се једним од пионира домаћег стрипа. У време Информбироа као совјетски грађанин, Лобачев је протеран у Румунију, а његови оригинали су изгубљени (надамо се не заувек).

Међу сликарима који су страдали на Голом отоку били су Методи Мета Петров и његов брат Иван, родом из Цариброда, данашњег Димитровграда. Методи је ухапшен 1952. године када и његов брат Иван, а ослобођен је тек 1957. године.

 

259Током трибине београдска публика је укратко упозната са ликом и делом Мете Петрова. Поменуто је да је Мето рођен 1920. године, да је студирао Ликовну академију у Београду коју није заврсио због почетка Другог светског рата. Дуго се сматрало да је први Метин стрип био „Немој га убити Георг“ који је излазио у софијском листу „Вечер“ 1942. године. Крајем 2015. године  захваљујући Марјану Миланову, стрип активисти и аутору Виртуелног музеју Цариброд, дошло до сазнања да постији још старији Метин стрип из августа 1941. године. Стрип се звао „Врати се Педро“ и излазио је у наставцима (укупно 8 табли) у часопису „Свет у сликама“, а по жанру је био вестерн романса.

Методи је живео и стварао у Софији (најмање истражен период), Скопљу и Димитровграду. Највећи део његовог опуса  везан је за Димитровград и за његов рад у новинама „Братство“ и дечјем листу „Другарче“. Процењује се да је за „Другарче“ урадио око 130 стрипова. Сви ови стрипови су били на бугарском  језику што је главни разлог да Метин завидан стрипски опус није довољно познат читаоцима широм земље, док  су у Димировграду његови јунаци имали велику полуларност код млађих и старијих читалаца. У стрипу је најпознатији по свом бескрајно шармантном и допадљивом  јунаку Бај Онзију чије су догодовштине објављиване у „Братству“ све до Метине смрти 1995. године (читавих 35 година).

260-678x1024

За Бај Онзија би се могло рећи да је био Метин алтер его. Поред бављења стрипом Методи је био врсни карикатуриста, илустратор, сликар, сценограф… Међу карикатуристима је његов рад био познатији, сарађивао је са сатиричним листовима широм Југославије и био добитник бројних награда, како у земљи тако и иностранству.

Београдска публика је упозната са два издања која су обједињавала један део Метиног стваралаштва. Прва књига је објављена 2008. године и обухвата најбоље Метине карикатуре. Друга књига „Изабрани стрипови Мете Петрова“ је из 2009. године и обухвата неке од његових стрипова објављених у дечјем листу „Другарче“. Ову књигу је приредио један од најбољих познавалаца Метиног стрипског опуса Бранислав Милтојевић.

261-1-1024x768Kарикатуриста и илустратор Југослав Влаховић

Гост трибине у београдском Дому омладине био је и чувени карикатуриста и илустратор Југослав Влаховић. Он је причао о томе како је као дечак ишао у посету своме оцу који је био на Голом отоку и како се његов отац тамо дружио са карикатуристом за кога би могло да се испостави да је био Методи Петров.

Током вечери приказани су инсерти из документарног филма о Методи Петрову „Истине о човеку и животу“ из 2016. године, који је режирао Петар Виденов, док је продуцент филма Ивица Иванов из димитровградске продуцентске куће Positive Production.

262-1024x768

ФРАНЦУСКА „ЗЛАТНА МУЗА“ ОПЕТ У СРБИЈИ, ПЕТ КЊИГА СРПСКИХ УМЕТНИКА ОБЈАВЉЕНО НА ФРАНЦУСКОМ

Саопштење за медије Удружења стрипских уметника Србије / Коришћење текста је слободно по лиценци „Creative commons“ 4.0

Сан-Реми, Француска, 16. јануар 2017.

Значајне вести за српску уметност из Француске захваљујући издавачкој кући ЈИЛ. • Владимир Крстић Лаци освојио „Златну музу“ Сан-Ремија • Албум Божидара Милојковића БАМ-а, Драгана Лазаревића и Лазара Одановића ушао у пет најбољих француских стрипова децембра • Стрип о судбини Европе „Трећи аргумент“ по Милораду Павићу оцењен највишим оценама читалаца • Француску импресионирају међународни мајстор Жељко Пахек, шармантни свет Тонија Радева и опус академске уметнице Тамаре Крстић • Прво велико гостовање Удружења стрипских уметника Србије у средишту европског стрипа

San-Remi 2017 Snimila Tamara Krstic 20170113 141928Владимиру Крстићу Лацију "Златну музу" Сан-Ремија уручују градоначелници Флоранс Плисоније и Жил Платр • Снимила Тамара Крстић /УСУС/


Пет српских албума и монографија у издању француске куће "ЈИЛ едисион"

LA-LEGION-DES-IMPERMEABLES-COUV Le-troisieme-argument ACIDITES-DE-COULEUR-NOIRE-couv DESSINS-PEINTURES-ESTAMPES-COUV MAX-DEBRIS-Confession-dun-véritable-faussaire-COUV

Француски љубитељи стрипа су 15. јануара у бургоњском граду Сан-Ремију главну награду петог Салона стрипа Festi'DBulles, „Златну музу“ доделили нишком уметнику Владимиру Крстићу Лацију, аутору омиљеног „Шерлока Холмса“ и једном од најугледнијих европских стрипара реалистичке стилизације.

Награда је дошла као исход неизвесног гласања, јер су фаворити разних фракција публике били и класични мајстор француског стрипа Жан-Пјер Дирик, члан поставе култног магазина „Пиф-Гаџет“, добро познат и балканској публици, као и звезда у успону из Шпаније, Рубен, аутор нове верзије пустоловина „Три мускетара“ али и „Непокорених“ о шпанском грађанском рату.

Сам Владимир Крстић (р. 1959), познат Французима само као „Лаци“, дочекао је испрва с неверицом ову вест, видно срећан, али уморан од прављења око 200 цртежа-посвета које је на лицу места три дана радио љубитељима из целе Француске. Крстић је свестрани, класично образован ликовни уметник који је у Југославији пред љубитељима стрипа дебитовао у 1980-им серијалом „Били Луталица“ са Миодрагом Крстићем, а од 2006. ради стрипове за највеће француске, америчке и италијанске издаваче, укључујући, осим Холмса, и популарне приче епске фантастике и вестерн о Адаму Вајлду.

San-Remi 2017 Snimila Tamara Krstic 20170113 164420Добитници"Златне музе" Сан-Ремија 2016 и 2017. по избору француске публике: Владимир Крстић Лаци и Драган Лазаревић - де Лазаре • Снимила Тамара Крстић /УСУС/ • „Creative commons“ 4.0

Додељивањем главне награде српском аутору делимично се поновила ситуација из јануара 2016. када је „Златну музу“ добио Драган Лазаревић — Драган де Лазаре. Овај мајстор карикатуралне стилизације познат је међународној публици по серији стрипова „Рубина“ са чувеним француским сценаристима Митиком и Франсоом Валтеријем. Лазаревић је гостовао важним поводом: у децембру му је изашао нови албум у Француској, „Киселине црне боје“ са Божидаром Милојковићем БАМ-ом и Лазаром Одановићем, у издању куће „ЈИЛ Едисион“. Овај стрип је и нека врста српске посвете мајсторима франкофоног стрипа, а по гласању европских читалаца на референтном сајту БДгест ушао у пет најбољих стрипова месеца на француском језику.

Награду салона за младог аутора добила је француска стрипарка Перин Шево, звана Рира, која има 22 године и бави се карикатуралном стилизацијом и антропоморфним животињама у серији „Вало“.

Овогодишњи салон у Сан-Реми је приредио и прославу двадесетог рођендана француског интернет сајта за девету уметност „Опал БД“ (www.opalebd.com), који је од 1997. незаменљив извор података и професионалцима и љубитељима. Пројекат је на лицу места представљао оснивач сајта Бруно Леметр, заједно са научницом-уметницом Олгом Страдзе.

San-Remi 2017 Snimio Philipe Tartar de-g-a-d-bruno-lemaitre-psesident-d-opale-bd-laurent-quatre-organisateur-du-salon-olga-l-epouse-de-bruno-et-b-blasco-martinez-photo-philippe-tartar-148451018820 година сајта „Опал БД“: оснивач сајта Бруно Леметр са директором салона Лораном Катром, сарадницом сајта Олгом Страдзе и уметником Бенжаменом Бласком-Мартинезом • Photo: Philippe Tartar/ Le Journal de Saône-et-Loire, www.lejsl.com - Tous droits réservés).

Бургоњско гостопримство и дипломатија преко стрипова

Салон у Сан-Ремију, у организацији активисте, продуцента и уредника Лорана Катра и његове посвећене екипе љубитеља стрипа, сваког јануара обележава почетак сезоне стрипских фестивала у Француској, главној земљи европског стрипа. Уметничку скулптуру Златну музе, која приказује симбол Француске — лепу Маријану, надахнуто је урадио стрипар и скулптор Франсоа Плисон.

Бургоњци су пажљиви домаћини, у неким аспектима сличног менталитета Шумадинцима, а осим стрипа, достојанствено и спонтано се труде да представе гостима и како живи локална заједница, те каква јој је традиција, укључујући, наравно, пословичне вредности локалне гастрономије и винарства.

Колико је стрип дубок и традиционални део државне стратегије Француске као средство образовања, интегративности, културе, забаве, пропаганде, туризма, политике, па и науке, види се чак и на плану локалне самоуправе, попут лепо осмишљеног општинског културног центра за све генерације „Медијатеке“ у Сан-Ремију или дочека гостујућих уметника са практично дипломатским протоколом, за шта је у случају Сан-Ремија била задужена помоћница градоначелнице, Амели Вион. Многе од ових француских метода су директно примењиве у српским земљама, због културне компатибилности и друштвене сличности.

San-Remi 2017 Snimila Tamara Krstic 20170113 1419255Градоначелници Флоранс Плисоније и Жил Платр одржали су надахнуте говоре о значају стрипа за културу и српско-француским везама• Снимила Тамара Крстић /УСУС/  • „Creative commons“ 4.0

Салон се одржава дворани „Жорж Брасенс“, именованој по чувеном шансоњеру, тик поред скупштине општине, са великом подршком локалних самоуправа Сан-Ремија и Шалона на Сони. Градоначелници ових градова Флоранс Плисоније и Жил Платр лично учествују у свим фазама међународне манифестације, завршавајући је ове године посебно надахнутим говорима на додели награда — говорећи о томе како стрип спаја културе, али и да су везе Француске и Србије традиционално јаке и на много других планова.

Догађај су посетили, и званично и лично, и други представници државе са свих нивоа, између осталог и државни секретар за индустрију у влади Француске — Кристоф Сируге, као и Лоранс Флутаз, потпредседница владе региона Бургоња-Франш-Конт, задужена за културу и баштину. Они су првенствено обишли штандове српских уметника, добивши, између осталог, и један стрипски портрет на лицу места.

У знак дипломатске пажње српска делегација је представницима државе-домаћина уручила монографије и албуме на француском језику: „Наставиће се — Три генерације српског стрипа“ као пројекат Удружења стрипских уметника Србије и Француског института у Србији, под покровитељством влада Француске и Србије; затим „Линије фронта“ са српско-француским стриповима о Првом светском рату у издању београдског „Систем комикса“ под истим покровитељством; као и стрип „Трећи аргумент“ по причама Милорада Павића који говори о идентитету и неизвесној будућности Европе.

Пет издања из Србије на француском за пет месеци, нова у најави

San-Remi 2017 Snimila Tamara Krstic 20170114 120021Аутори из Србије са својом француском лекторком: Зоран Стефановић, Тони Радев, Елизабет Гој, Владимир Крстић, Драган Лазаревић, Жељко Пахек и Зоран Туцић • Снимила Тамара Крстић /УСУС/ • „Creative commons“ 4.0

Српски стрипови су били популарни у Француској крајем 1930-их, а данас за француске издаваче ради или код њих објављује педесетак српских стрипара, што је можда и највећа и „инострана“ секција у француском стрипу.

Међутим, гостовање у Сан-Ремију има посебну тежину, јер је уз Крстића и Лазаревића београдско-нишку делегацију, у координацији са Удружењем стрипских уметника Србије, чинило још пет уметника који су управо објавили стрипске албуме и ликовне монографије на француском језику у издању младе куће „ЈИЛ Едисион“ из Бретање, коју је основао уметник-издавач Јаник Бунел.

Ово је највећи талас стрипова из Србије у Француској за последњих седам деценија. Аутор култних југословенских стрипова Жељко Пахек (1954) је тако француским читаоцима представљао албум „Легија непромочивих“. Други том на француском је најављен, као и остали стрипови овог аутора, укључујући и чувене „Астро-иђане“, који се већ три деценије прештампавају на српском, али их западна публика тек треба читати у њиховом хуморном богатству и експлозивном графизму.

Ликовни уметник Зоран Туцић (1961) и сценариста Зоран Стефановић (1969) представили су шесто светско издање „најбоље адаптације књижевности у историји српског стрипа“ (по речима Васе Павковића) — албум по прози Милорада Павића „Трећи аргумент“, који је већ доживео успех у Југоисточној Европи и Сједињеним Америчким Државама. На сајту БДгест овај енигматични стрип је безмало сваки француски читалац оценио чистом петицом.

Цртач из Ниша Тони Радев (1972) представио је на француском језику прву епизоду карикатуралног серијала „Макс Дебрис“ по сценарију плодних сценариста Ђорђа Милосављевића и Марка Стојановића, који је на српском објављен већ три пута, а ово је прво инострано издање. Показало се да је ова прича по драматуршком и ликовном сензибилитету по укусу галске публике. Следеће представљање Тонија Радева европским издавачима и читаоцима биће већ крајем овог јануара на главном европском фестивалу стрипа у Ангулему, са могућим понудама за нове ангажмане нашем уметнику.

San-Remi 2017 SnimioToni Radev IMG 5806Стрипски сусрет Запада и Истока Европе:  Жан-Пјер Дирик и Тони Радев • Снимила Тамара Крстић /УСУС/ • „Creative commons“ 4.0

Лепо изненађење у оквиру боравка српске делегације у Сан-Ремију био је успех академске уметнице из Ниша, Тамаре Лаци Крстић (р. 1979), која је премијерно представила ретроспективну монографију „Цртежи, слике, графике“ управо објављену на француском језику. Овај међународни пробој наше уметнице изазвао је пажњу на салону, не само стручне, већ и обичне публике. Књига је добро продавана, а уметница је добила позив представника француске државе на регионалном и обласном нивоу за велику изложбу и гостујућа предавања у бургоњским образовним установама. По реакцијама са салона, није искључено да ће се убрзо конкретизовати и интересовање француских стручњака за трећег члана ове угледне породице академских уметника – Аниту Крстић.

San-Remi 2017 Snimila Christiane Chape DSCN2386 61099x6Ликовна уметница Тамара Крстић са својом монографијом на француском • Photo: Christiane Chape / "Vivre a Chalon". Tous droits réservés

Издавачка кућа „ЈИЛ Едисион“ и неуморни Лоран Катр најављују за 2017. и 2018. нова издања наших стрипара на француском. Реч је о стриповима високог међународног квалитета из пера Здравка Зупана, Светозара Обрадовића и Бранислава Керца, Мирослава Марића и Вујадина Радовановића, Николе Масловаре, Радича Мијатовића, Зорана Ковачевића, Саше Арсенића и других аутора из Србије и региона. •

San-Remi 2017 Snimio USUS 20170114 125510Тамара Крстић (у средини) са уредником Лораном Катром и начелницом за културу Шалона • Снимак: УСУС • „Creative commons“ 4.0

San-Remi 2017 Snimila Tamara Krstic 20170114 123550Бројна издања Владимира Крстића Лација на француском • Снимила Тамара Крстић /УСУС/ • „Creative commons“ 4.0

San-Remi 2017 Snimila Tamara Krstic 20170114 125416

ФРАНЦУСКА „ЗЛАТНА МУЗА“ ОПЕТ У СРБИЈИ, ПЕТ КЊИГА СРПСКИХ УМЕТНИКА ОБЈАВЉЕНО НА ФРАНЦУСКОМ

 ФОТО ГАЛЕРИЈА

 

ФОТОГРАФИЈЕ: Филип Тартар / „Л'Журнал д Саон е Лoар“ (Philippe Tartar/ Le Journal de Saône-et-Loire, www.lejsl.com - Tous droits réservés).

Кристијана Шапе / „Вивр а Шалон“ (Christiane Chapé / Vivre-a-Chalon, www.vivre-a-chalon.com - Tous droits réservés);

Тони Радев, Тамара Крстић и Зоран Стефановић / Удружење стрипских уметнике Србије, www.usus.org.rs - „Creative commons“ 4.0


Festi'DBulles

Још чланака...

Биографије и фотографије аутора (осим ако другачије није назначено) су под лиценцом Creative Commons: Ауторство-Делити под истим условима Creative Commons Attribution-Share Alike 4.0 Internationalcreativecommons.org
• За слике уметничких дела је дозвољено академско коришћење и поштена употреба.

Biographies and photos of the authors (unless otherwise noted) are licensed under Creative Commons: Attribution-Share Alike Creative Commons Attribution-Share Alike 4.0 International
• Artworks images are allowed for academic and fair use.