Новости

Дердевил, онај који је поново рођен или дубоки пад и високи успон супер - хероја

bakic daredevil„Дердевил: Поново рођен“ Френка Милера и Дејвида Мацукелија; издавач „Чаробна књига“ 2016.;

Дердевил (код нас у стара време „Зенита“ и „Панораме“ знан као Небојша) један је из булументе „Марвел“-ових суперхероја створених испод чекића Стена Лија. Овај се примерак  појавио 1964. године у лику племенитог дечака Мета Мердока који ће, спасавајући старца да га не удари камион, бити поливен радиоактивном течношћу од које ће ослепети али и стећи изузетну осетљивост осталих чула. Након породичне трагедије Мет ће постати костимирани херој Дердевил који песницама дели правду у велеграду препуном насиља, криминала и корупције. У „цивилном животу“ Мет ће завршити факултет и са бившим цимером Фогијем Нелсоном отвара адвокатску канцеларију. И док се Дердевил углавном ноћу бори са насилницима, мафијашима, корумпираним полицајцима и политичарима, Мет је принуђен да их дању брани пред судовима. Тајна Дердевиловог идентитета скривена је од свих, и добрих и лоших момака.

Авантуре Дердевила, још једне жртве мистериозне радиоактивности која је, после бацања атомских бомби, у популарној култури првих послератних година била синоним надљудских феномена и Добра и Зла, стекле су поприличну популарност међу дечацима који су куповали шарене стрип свеске. Ипак, потенцијал овог јунака (који је помало окаснио на радиоакривну гозбу) врло брзо је потрошен па је он углавном таворио крећући се утабаним стазама. Ипак, стрпљиви „Марвел“ је упорно (вођен логиком да је битно да херој буде на оку публике па ће му се једном посрећити) одржавао серијал и мењао ауторе који га раде. Тако је, почетком 1980-тих стрип допао руку Френка Милера, сценаристе и цртача, који је својим идејама покренуо Дердевила из мртвила а 1986.г. је, у осам свезака, објављена прича „Поново рођен“ по многим обожаваоцима најбоља сторија о Дердевилу а вероватно и у целокупном „Марвел“-овом универзуму. Мада овако бомбасте тврдње треба узимати са резервом знатижељни читалац ће се током ишчитавања књиге у којој су сабрани сви сегменти епизоде „Поново рођен“ (уз додатак приче која би се могла третирати као њено финале и увод у нове доживљаје) уверити да је прича замишљена превратнички амбициозно. „Поново рођен“ је код нас објавила „Чаробна књига“ у едицији „Тхе бест оф Марвел - Колекција најбољих Марвелових прича свих времена!“

Заплет креће у тренутку када бивша девојка Мета Мердока, која је после неуспеха у свету филма постала наркоманка, за један фикс открива да је он Дердевил. Ова информација стиже до неприкосновеног краља подземља, људске грдосије Кингпина који смишља грандиозну освету за свог непријатеља. Врло брзо Метови банковни рачуни бивају блокирани, траже га због утаје пореза али и корупције, адвокатска канцеларија пропада, кућа у којој живи експлодира. Мету скоро сви окрећу леђа а он у свом бесу одлази да се обрачуна са Кингпином, бива пребијен и онесвешћен, затворен у украдени такси, бачен у реку. Кингпин тријумфује мада га брине што тело није пронађено у олупини. Царство криминала цвета... Али, Мет, иако близу смрти, не умире захваљући брзи часне сестре за коју верује да му је мајка. Пошто се опорави он, као Дердевил, креће у нови бој против Кингпина, пак, који губи живце и ангажује Нуклеарку, последњег супер-војника из тајног државног пројекта. Дрогирани Нуклеарка уништава читаво насеље Паклена кухиња, цивили гину, медији све снимају, напалм букти, експлозије одјекују... Да би спасли шта се спасти може на сцену ступају Капетан Америка и његова дружина и одводе Нуклеарку! Медији откривају да иза свега стоји Кингпин и његови пулени. Дердевил побеђује!

Прича о паду борца за правду на дно и његовом поновном уздизању знана је и безброј пута испричана. Ипак, у њој и даље има архетипске заводљивости и снаге. Милер плете причу сигурно и без оклевања уз сталне „флешбекове“ кроз које читалац сазнаје како је дечак Мет страдао и мало поигравање са идентитетом часне сестре. Кингпин, као модел робусног злочинца (позајмљен је из серијала о Спадерману да би потом отишао и у серијал о Панишеру), достојан је противник Дердевилу који сем надљудски осетљивих чула друге предности нема. Но, јунак ове приче у првом реду је Мет, човек са својим слабостима, у тренутку када се његов свет руши. Инсистирање на „очовечењу“ суперхероја и базирање прича на овој тези, уз вешто комбиновање свих елемената који карактеришу суперхероја, Милер ће применити и на Бетмена подижући га у жижу интересовања и популарности. Цртач Дејвид Мацукели је, следећи тензије сценарија, успешно компоновао табле како би максимално убрзао причу мењајући ракурсе, формате и димензије слика, убацујући мање слике у велику, поигравајући се односима црно-бело али и бојама. Због тога акционе и борбене сцене пулсирају снагом достојном високобуџетских филмских хитова. У коначном сагледавању „Поново рођен“ увелико премаша стандарде корпорацијског стрипа коме припада и у чијим оквирима гради сасвим нова правила.
(„Дневник“, 2017)

www.stripvesti.com

Бај Мета сред четкица, бајонета у Дому омладине у Београду

  • Фото: Тихомир Јовановић, УСУС
  • www.far.rs

256-678x381

У Дому омладине Београда 17. јануара  одржана је трибина под називом „Три палме на Голом отоку среће – резолуција Информбироа и југословенски стрип“. Ова трибина је део циклуса округлих столова „Сред четкица, бајонета…“ који се одржава једном месечно од фебруара 2016. године. Главна тема циклуса је ангажман стрип аутора током важних историјских догађаја и често драматичним последицама које су ови догађаји имали на животе аутора и њихових породица. Модератор и уредник циклуса је Зоран Стефановић, стрип сценариста, писац и историчар поп-културе, а серију трибина организује Удружење стрипских уметника Србије у сарадњи са Домом омладине Београда.

Након девете трибине у циклусу одржане у децембру која је била посвећена великану југословенског стрипа Александру Хецлу, чиме је обележено деведесет година од рођења маестра, у новој години су поново у центру пажње теже политичке теме. Овог пута су гости домаћина Зорана Стефановића били су Слободан Ивков, историчар уметности и стрип аутор и др Александар Раковић, историчар. Тема трибине била је „Резолуција Информбироа и стрип“.

257-1024x768

258Раковић је упознао учеснике трибине са историјским околностима друге половине 40-тих и 50-тих година када се Титова  Југославија удаљавала од Стаљиновог источног блока и прикривено прелазила под окриље НАТО-а. То се највише огледало у популарној култури, посебно у односу према џезу и стрипу који су после рата забрањивани,  да би се након разлаза са Стаљином поново афирмисали. Последица овог муњевитог раскида је Голи оток на коме је страдао огроман број невиних људи, који су тамо завршили због својих политичких уверења или се нису брзо снашли у наглим променама курса тадашње државе, истакао је Раковић.

Слободан Ивков је говорио о личној и породичној драми једног од највећих југословенских стрип аутора чика Ђорђа Лобачева. Лобачев (крштено име Јуриј) је стрип аутор руског порекла који је навећи број својих радова објављивао пре Другог светског рата у Београду и сматра се једним од пионира домаћег стрипа. У време Информбироа као совјетски грађанин, Лобачев је протеран у Румунију, а његови оригинали су изгубљени (надамо се не заувек).

Међу сликарима који су страдали на Голом отоку били су Методи Мета Петров и његов брат Иван, родом из Цариброда, данашњег Димитровграда. Методи је ухапшен 1952. године када и његов брат Иван, а ослобођен је тек 1957. године.

 

259Током трибине београдска публика је укратко упозната са ликом и делом Мете Петрова. Поменуто је да је Мето рођен 1920. године, да је студирао Ликовну академију у Београду коју није заврсио због почетка Другог светског рата. Дуго се сматрало да је први Метин стрип био „Немој га убити Георг“ који је излазио у софијском листу „Вечер“ 1942. године. Крајем 2015. године  захваљујући Марјану Миланову, стрип активисти и аутору Виртуелног музеју Цариброд, дошло до сазнања да постији још старији Метин стрип из августа 1941. године. Стрип се звао „Врати се Педро“ и излазио је у наставцима (укупно 8 табли) у часопису „Свет у сликама“, а по жанру је био вестерн романса.

Методи је живео и стварао у Софији (најмање истражен период), Скопљу и Димитровграду. Највећи део његовог опуса  везан је за Димитровград и за његов рад у новинама „Братство“ и дечјем листу „Другарче“. Процењује се да је за „Другарче“ урадио око 130 стрипова. Сви ови стрипови су били на бугарском  језику што је главни разлог да Метин завидан стрипски опус није довољно познат читаоцима широм земље, док  су у Димировграду његови јунаци имали велику полуларност код млађих и старијих читалаца. У стрипу је најпознатији по свом бескрајно шармантном и допадљивом  јунаку Бај Онзију чије су догодовштине објављиване у „Братству“ све до Метине смрти 1995. године (читавих 35 година).

260-678x1024

За Бај Онзија би се могло рећи да је био Метин алтер его. Поред бављења стрипом Методи је био врсни карикатуриста, илустратор, сликар, сценограф… Међу карикатуристима је његов рад био познатији, сарађивао је са сатиричним листовима широм Југославије и био добитник бројних награда, како у земљи тако и иностранству.

Београдска публика је упозната са два издања која су обједињавала један део Метиног стваралаштва. Прва књига је објављена 2008. године и обухвата најбоље Метине карикатуре. Друга књига „Изабрани стрипови Мете Петрова“ је из 2009. године и обухвата неке од његових стрипова објављених у дечјем листу „Другарче“. Ову књигу је приредио један од најбољих познавалаца Метиног стрипског опуса Бранислав Милтојевић.

261-1-1024x768Kарикатуриста и илустратор Југослав Влаховић

Гост трибине у београдском Дому омладине био је и чувени карикатуриста и илустратор Југослав Влаховић. Он је причао о томе како је као дечак ишао у посету своме оцу који је био на Голом отоку и како се његов отац тамо дружио са карикатуристом за кога би могло да се испостави да је био Методи Петров.

Током вечери приказани су инсерти из документарног филма о Методи Петрову „Истине о човеку и животу“ из 2016. године, који је режирао Петар Виденов, док је продуцент филма Ивица Иванов из димитровградске продуцентске куће Positive Production.

262-1024x768

Још чланака...

Биографије и фотографије аутора (осим ако другачије није назначено) су под лиценцом Creative Commons: Ауторство-Делити под истим условима Creative Commons Attribution-Share Alike 4.0 Internationalcreativecommons.org
• За слике уметничких дела је дозвољено академско коришћење и поштена употреба.

Biographies and photos of the authors (unless otherwise noted) are licensed under Creative Commons: Attribution-Share Alike Creative Commons Attribution-Share Alike 4.0 International
• Artworks images are allowed for academic and fair use.