Новости

Јован Братић: Зашто стрип о Првом светском рату

- Зашто стрип о Првом светском рату?

Први свјетски рат представља веома тешко и болно историјско раздобље које су поједини народи а међу њима понајвише српски, осјетили дубоко на својој кожи гдје су остали урезани бројни ожиљци и трауме на колективној свијести овог поносног, слободарског народа. Због тога ова тема треба да буде обухваћена кроз све историјске и културно умјетничке кругове, самим тим и кроз стрип, јер се са њим прича о Првом свјетском рату може визуелно најбоље обогатити и послати поруку првенствено млађим нараштајима о нашој трагичној и славној прошлости.

- Коме је намењен?

Стрип је намијењен свим генерацијама, које су на овај начин било када у свом животу уживали да читају авантуре и догађаје неких својих јунака а успут да су помало вољели да изучавају и историју. Већ рекох да је идеалан за млађе нараштаје као нешто што ће лагано пробудити интересовање за студиозније изучавање ове теме.

- Шта вам је била прва мисао кад сте чули за пројекат, а која кад сте добили понуду да учествујете?

Био сам одушевњен овом идејом и размишљао сам мимо овога много раније да би требало некако обрадити ову тему кроз стрип. Ја, иначе у својим стриповима волим да обрађујем историјске догађаје, тако да сам већ имао припремљен један краћи стрип са причом „Крв на огњишту“ која је говорила о српској војсци у Првом свјетском рату. Идеју челних људи „Девете димензије“ да направе албум са овом темом сам дочекао са свим похвалама и са задовољством послао свој рад.

- Како је изгледао рад на вашој причи/причама?

Дуго сам размишљао да би било пожељно обрадити обимнији стрип везан за ову тему, но због заузетости нисам се упустио у такву авантуру али сам чврсто одлучио да, бар, кроз неку краћу форму допринесем овом пројекту. Као инспирација ми је послужила гусларска пјесма „Под стољетним маслинама“, на основу које сам направио сценарио и затим кренуо да цртам.

- Како сад видите тај пројекат?

Стрип албум „Сарајевски атентат“ као и серијал“Линије фронта“ видим као одличне смјернице како би требало да наглашавамо неке велике догађаје из богате историје српског народа, да не бисмо једнога дана неоправдано потиснули у заборав људе који су се жртвовали за нашу слободу.

- Да ли вам је нека туђа прича посебно упечатљива?

Све приче су на неки свој начин добре и шаљу одређену поруку. Стилски различите давају посебну димензију.

- Да ли имате намеру да наставите рад на овој теми?

У својим плановима имам намјеру да наставим да се бавим историјским темама, тако да је могуће да опет обрадим нешто из периода Великог рата. Тренутно сам завршио један обимнији стрип албум „Понори зла“ који се провлачи кроз тему Другог свјетског рата и као што видите да је мој рад у некој врсти историјског континуитета.

- Шта би још уметност стрипа могла допринети теми Првог светског рата?

Могла би допринијети да обогатимо нашу културно-умјетничку историјску ризницу нашег народа и по могућности пласманом на поједина инострана тржишта да популаришемо и ван наших граница нашу славну борбу и велике жртве које смо поднијели.

- Које би још теме, по вама, требало овако групно обрађивати у стрипу?

Овако групно, заједнички, требало би обрађивати све велике теме које су историјски прецизне и дефинисане и око којих не постоје спорења и контроверзе а тичу се нашег националног насљеђа.

- Како сад видите феномен Првог светског рата?

Као дрску, бескрупулозну игру великих сила, у жељи за богатством и невјероватан морал и снагу народа који се подиже из амбиса и тријумфално враћа на своја разорена огњишта. Слава и вјечно хвала свим јунацима!

JOВАН БРАТИЋ, стрип аутор, Невесиње, Република Српска

 

Представљање Стрип митологије у Београду

Митови у стрипу — повратак изворима културе

Едиција „Стрип митологија“ куће „Пчелица“ премијерно представљена у београдском Центру за уметност стрипа

strip mitologija jun 2017

У Београду је, у оквиру програма Центра за уметност стрипа, у главном холу Дома омладине 8. јуна премијерно представљено дванаест књига америчких стрипова у боји из едиције „Стрип митологија“, коју је на српском објавила „Пчелица“, издавачка кућа образовне и забавне литературе из Чачка.

На почетку је песник, новинар и сценариста Петар Петровић — Чика Пеца, један од утемељитеља „Студија Б“ са Душком Радовићем — поклонио гостима слоган "Само рад и ред дају мед".

„Стрип митологију“ су представили Тамара Лујак, књижевница, културна активисткиња, специјалиста за бајке, дечју литературу и фантастику, затим Невена Марковић, координатор односа са јавношћу „Пчелице“, као и домаћин Зоран Стефановић, уредник Центра за уметност стрипа, сценариста и историчар културе.

Стефановић је као разлог да се „Стрип митологија“ уврсти у почетни период рада Центра за уметност стрипа нагласио „важност преношења европске и планетарне митологије у стрипове за породичну публику, нарочито дечју и омладинску, која не добија адекватно културно и социјално образовање у добу глобализације“. Други разлог је да је ова едиција инаугурисала „Пчелицу“ и на пољу стрипског издаваштва, што може имати трајнији значај за стрип у Србији. Подсетио је и да исти издавач систематски ангажује домаћу стрипску елиту за илустровање књига и сликовница.

Strip mitologija najava

Представница издавача, Невена Марковић, подсетила је на историјат ИК „Пчелица“ и стотине њених издања, уређивачку политику ове куће, едиције и издавачке секторе по узрастима, тржишне нише, однос према српској култури и традицији, језичке и образовне стандарде. Осврнула се и посебно на рад са бројним домаћим ауторима — писцима, ликовним уметницима, педагозима и преводиоцима.

Стефановић је затим дао преглед историјата Лернер паблишинг од 1959. до данас, са освртом на десет година рада етикете „График јуниверз“, са три главне едиције, укључујући и „Стрип митологију“ која је до сад на енглеском објавила 27 стрипских књига. Наведена су признања и награде ове етикете, комерцијални ефекти на америчком тржишту и стратегија одгајања најмлађе стрипске публике у добу када електронски уређаји и азијски стрип владају чак и у Америци.

Свака књига „Стрип митологије“ је рецензирана од стране професора универзитета. Српска издања су књиге у тврдом повезу, у боји, са 48 страница (40 страница стрипа) и имају корисне додатке: појмовник, препоручено штиво (књиге, филмове и интернет изворе), белешку о настанку стрипа, индекс и биографије стваралаца. Цртачи и сценаристи едиције су солидне занатлије који имају референце међу највећим кућама у САД — Марвел, ДЦ, Имиџ и Дарк хорс.

Из старобалканске традиције, којој смо и ми баштиници, објављено је шест књига. Сценаристи Џастин и Рон Фонтес и цртач Гордон Персел урадили су књигу „Деметра и Персефона“; Пол Д. Стори и Томас Јитс — „Персеј: Лов на медузину главу“; Стори и Стив Курт — „Херакле, дванаест подвига“; Џеф Лимке и Џон Мекри — „Тезеј против Минотаура“; тандем Фонтест са Перселом — „Троја, пад древног града“, а Ден Џоли и Томас Јитс књигу „Одисеј: Посејдонова клетва“.

Из скандинавске и британске традиције преведене су четири књиге. Сценариста Лимке и цртач Рон Рендал урадили су књигу „Тор и Локи, у земљи дивова“; Пол Д. Стори и Рендал — „Беовулф, убица чудовишта“; Лимке и Јитс — „Краљ Артур, ослобођени Екскалибур“, а Стори и Јитс књигу „Робин Худ, одметник из Шервудске шуме“. Из далекоисточних култура нам стижу две књиге: сценариста Ден Џоли и цртач Рон Рендал урадили су причу из Кине „Гуан Ју, браћа заувек“, а Стори и Рендал из Јапана — „Аматерасу, повратак сунца“.

Поводом ове едиције, Стефановић је са аспекта антропологије, психологије и других наука говорио о Кембеловој теорији мономита и његовом значају, не само за културу и индустрију забаве, већ и за психичко-биолошки развој појединца. Препоручио је присутнима да децу и младе што више снабдевају класичним митолошким штивом, било у изворнику било у модерним обрадама.

Тамара Лујак је са аспекта писца и стручњака за фантазију, али и као школовани археолог, испричала професионална и лична искуства о томе како данашња деца реагују на митове, било класичне, било модерне и зашто су митови важни. Такође је нагласила да је витално битна слобода за данашњег ствараоца да се дају савремене, личне обраде митова, али и да се стварају потпуно нови, као будућа баштина. Управо су њени пројекти светских прича „Како се плаше деца“, лексикон „Речник страха“ и ауторске бајке у збирци „Приче изнад облака“ били добра грађа да се процене реакције деце из Србије и региона на мит, бајку, легенду и фантазију.

Невена Марковић је на питање о доступности овако луксузних књига купцима нагласила да су цене због већих тиража врло повољне и да се са продајним акцијама приближавају издањима са киоска. Ако прва два кола на српском буду исплатива, „Пчелица“ ће објавити свих 27 књига. Модератор је приметио да је едиција штампана латиницом, што је неуобичајено за „Пчелицу“, али и често онемогућава да се књиге купују за децу млађих разреда.

Присутни су обавештени и о другим актуелним издањима куће, али и о високим оценама које државне комисије, школе и библиотеке дају издањима „Пчелице“.

Представљању је значај дао и разговор са публиком, коју су, осим породичне, чинили и уметници и културни радници. Међународни уметник и познавалац стрипа Бојан М. Ђукић, оснивач Београдског круга 2, причао је о доприносу америчког стрипа промовисању класичне и нове митологије, што се дешавало првенствено преко стрипских свезака, а не преко новинског стрипа.

Такође међународно угледни уметници Душан Рељић и Владимир Весовић питали су да ли ће бити словенске и српске митологије у стрипу. У овој америчкој едицији их нема, али је Зоран Стефановић подсетио да је први велики светски серијал словенске митологије у стрипу „Прва раса“ недавно рађен управо у Србији, али за руско тржиште. Он се, као сценариста серијала, са цртачима Синишом Бановићем и Синишом Радовићем, нада да ће рад бити настављен након пословне паузе и да ће серијал ипак једном бити објављен.

Своје искуство са присутнима је поделио и Давид Вартабедијан, ликовни уметник и музички публициста, један од најпопуларнијих аутора „Пчелице“ са књигом „Илустровани рокенрол водич“. Ова књига је на српском штампана већ у четири издања, а продата су и права у Пољску.

Учесници трибине су најавили наставак дружења на јесен, због исказаног интересовања публике и присутних стваралаца. •

О центру за уметност стрипа

Центар за уметност стрипа је програмска јединица, прва своје врсте у Југоисточној Европи. Центар у Дому омладине Београда и кроз гостовања организује делатности од културног и друштвеног значаја, а које су везане за ликовно приповедање и визуелну комуникацију. Публици се нуде предавања, трибине, промоције, курсеви и радионице, стручно-научни скупови, фестивали и конвенције, истраживање, издаваштво, стручне процене и друго. Ово је заједнички подухват Удружења „Свет стрипа" из Крагујевца, Дома омладине Београда и Удружења стрипских уметника Србије (УСУС), са бројним партнерима у земљи и иностранству — уметничким, културним, образовним и научним установама. •

Корисне везе

Још вести на:

Друштвене мреже:

Сви текстови и слике су (осим ако другачије није назначено) под слободном лиценцом Creative Commons: Ауторство - Делити под истим условима Creative Commons Attribution-Share Alike 4.0 International

Још чланака...

Биографије и фотографије аутора (осим ако другачије није назначено) су под лиценцом Creative Commons: Ауторство-Делити под истим условима Creative Commons Attribution-Share Alike 4.0 Internationalcreativecommons.org
• За слике уметничких дела је дозвољено академско коришћење и поштена употреба.

Biographies and photos of the authors (unless otherwise noted) are licensed under Creative Commons: Attribution-Share Alike Creative Commons Attribution-Share Alike 4.0 International
• Artworks images are allowed for academic and fair use.