Новости

« Le troisième argument » de Zoran Tucić , Milorad Pavić et Zoran Stefanović (info)

Roman graphique basé sur les écrits de Milorad Pavić Scénario par Zoran Stefanović • Dessins et mise en couleur par Zoran Tucić

„Трећи аргумент“ Зорана Туцића, Милорада Павића и Зорана Стефановића

· « Un véritable roman graphique visuellement brillant » — Archie Goodwin

· « En ces vrais peintres: Đorđe Milović, Željko Pahek et Zoran Tucić, nous avons des créateurs contemporains d’une importance véritablement internationale. » — Paul Gravett

Cet article, description de la couverture, les biographies des auteurs et des portraits photos sont sous licence libre : Creative Commons — Attribution 3.0 Unported — CC BY 3.0 (www.creativecommons.org)

52 pages couleurs + 6 pages de carnet graphique, format 21,5 x 29,2 cm, couverture cartonnée

Prix public 16 €

ISBN : 978-2-37416-091-7

Copyright © YIL Editions 2016 - www.yil-edition.com

Présente édition en langue française : Août 2016 - Dépôt légal : Août 2016

Imprimé à Trefeuntec (Plonevez-Porzay) sur les presses YIL

http://yil-edition.com/produit/le-troisieme-argument/

Résumé

Le Troisième Argument est une BD énigmatique, peu communе même dans le contexte mondial. Elle a été créée d’après les histoires du candidat serbe au Prix Nobel, « Le premier écrivain du XXIe siècle », Milorad Pavić (1929 - 2009).

Trois histoires constituent l’ensemble qui traite de la « Question européenne » à partir des points de vue historique, anthropologique, psychologique, mystique et politique — les préjugés, les traumatismes et les mythes. Le roman d’amour cache l’histoire de la matière, les événements historiques décrivent l’abîme du temps, et le troisième argument est celui qui est décisif non seulement pour le sort de l’Europe, mais également pour celui de l’humanité et de la civilisation toute entière.

Depuis sa création en 1995, la bande dessinée a connu un grand succès auprès du public et des critiques du Sud-Est Européen (Yougoslavie, Chypre) où elle a remporté tous les principaux prix nationaux. Ensuite, elle fut présentée au public mondial via les Etats-Unis d’Amérique et le magazine Heavy Metal (1998-2000). Ceci est sa première publication française.

„Трећи аргумент“ Зорана Туцића, Милорада Павића и Зорана Стефановића

***

La BD a été réalisée par le dessinateur Zoran Tucić et le scénariste Zoran Stefanovic d’après les motifs des écrits de Milorad Pavić, ses histoires « Le service à thé Wedgwood », « Les chevaux de Saint-Marc ou Le Roman de Troie » et « Le troisième argument », ainsi que ses poèmes « Le jeu d’échecs avec des chiffres mexicains » et « Le Roman de Troie ».

Ont participé : Jasmina Ignjatović, costumographe (costumes de dames dans la première histoire) ; le peintre et sculpteur Jasna Nikolić (figures - concepts) ; le photographe d’art Milinko Stefanović ; les traducteurs du serbe en français : Gorica Todosijević, Jean Descat et Dragan Lazarević (la bande dessinée), et Maja Stefanović (appendice).

Illustrations de l’annexe : Dragan Tanasijević (portrait de Pavić) ; Milinko Stefanović (portraits de Tucić et de Stefanović) ; dessins, croquis et plans architecturaux Z. Tucić ; Wikipédia, l’encyclopédie libre (Chevaux de Saint-Marc, CC 3.0).

Les auteurs remercient l’écrivain et le gestionnaire de l’héritage de Milorad Pavić, Jasmina Mihajlović ; rédacteurs en Serbie Dragan Savić, Aleksandar Dramićanin et Vuk Marković ; archéologues Vladimir Leković et Svetozar Stanković ; consultant pour les automobiles de collection Vojka Maslačak, rédacteur technique Nenad Petrović, et à écrivain Slobodan Škerović.

Design graphique : Rade Tovladijac

Coordinateur et superviseur : Dragan de Lazare

Rédacteur en chef de l’édition française : Laurent Quatre

Roman graphique « Le troisième argument » © Zoran Tucić et Zoran Stefanović • Pour cette éditi on © Y.I.L. Editions, Le Juch (www.yil-edition.com) • Histoires et poèmes originaux de Pavić © Jasmina Mihajlović / L’Héritage de Milorad Pavić, Belgrade (www.khazars.com) • Autres travaux © Auteurs et propriétaires de droits d’auteur individuels. • Les images d’œuvres d’art et les citations sont autorisées pour une utilisation académique et équitable. • Description de la couverture, les biographies des auteurs et des portraits photos sont sous licence libre : Creative Commons — Attribution 3.0 Unported — CC BY 3.0 (www.creativecommons.org)

Annexe

« Il savait que la littérature est coopération, il savait qu’un bon lecteur est plus rare qu’un bon écrivain et il essayait d’attirer l’ attention ; c’est la raison pour laquelle il savait qu’une littérature ennuyeuse ne peut pas être une bonne littérature et il n’hésitait pas à accepter les formes dites triviales. » — Milorad Pavić (« Départ de Borges », Politika, Belgrade, le 21 Juin 1986)

· « J’essaye de changer la façon de lire un roman en augmentant le rôle et la responsabilité du lecteur dans la création de l’œuvre. J’ai transféré sur eux la décision et le choix de l’intrigue, ainsi que son dénouement, où la lecture commence, où elle se termine, la décision du destin des personnages principaux, même. Mais pour changer cette façon de lire, j’ai du, comme je l’ai déjà dit, changer la façon d’écrire également. » — Milorad Pavić

· « Les puits de significations offerts dans l’œuvre de Pavić, sont perceptibles en fonction des connaissances du lecteur, son instruction, son imaginaire, sa capacité de déduire, son irrationalité. Ainsi, dans cette prose, le lecteur s’intronise de suite comme un participant à part égale dans l’œuvre, comme un analyseur et créateur de nouveaux mondes qui s’offrent à lui par « déverrouillage » de couches et de significations. Trame amusante et intrigue intéressante sont offerts au lecteur comme une provocation mais aussi compensation pour l’investissement dans l’effort de recherche du sens. » — Jasmina Mihajlović (Histoire d’âme et du corps. Couches et significations dans la prose de Milorad Pavić, Belgrade, 1992.)

· «Durant la recherche préparatoire pour la bande dessinée, nous avons découvert que le célèbre producteur de céramique et combattant contre l’esclavagisme Josiah Wedgwood (1730-1795) était le grand-père de Charles Darwin. À notre avis, il n’y a aucun doute que Pavić a consciemment placé dans son histoire cette porcelaine particulière, et non une autre.» — Zoran Stefanović (1994.)

· « La possibilité d’un épilogue ambivalent a été établi: en fonction du fait que le lecteur soit une femme ou un homme dépend le destin de l’ Empire. Le lecteur a obtenu, dans cette histoire de Pavić, la puissance de Dieu, une puissance beaucoup plus grande qu’ont les personnes clés d’Est et d’ Ouest. Derrière ce jeu radical et ironique, qui permet ce double épilogue, est suggérée la position de l’ homme contemporain face aux questions du destin de ce monde, qui n’est pas uniquement une question d’Est et d’ Ouest, mais également une question de survie de l’Homme. Sur une telle question, on ne peut vivre que par l’ironie ambivalente et le jeu créatif. » — Jovan Delić (Le Prisme Khazar, Belgrade, 1991)

· « Selon certains chroniqueurs de l’antiquité, le premier rendu artistique de la conquête de Troie a été chantée par les Phrygiens, population préhelléniques d’origine pélasgique, qui a migré du Balkan central en Anatolie. Milan Budimir, célèbre philologue classique, remarque que Homer connaissait très certainement une autre langue que le grec ancien (Ovide lui attribue la nationalité Péonienne). Dans tous les cas, il est révélateur que, dans cette rencontre sanglante de l’Asie et de l’Europe sous les murs de Troie, combattaient presque uniquement des tribus Balkaniques - des deux côtés. » — Zoran Stefanović (1994.)

· « Sur la planche égyptienne de la seconde histoire, à côté des pyramides de Gizeh bien connues, est représentée, de façon discrète, un édifice imposant qui n’existe pas en réalité. Il s’agit du colossal et brillant projet architectural pour le Nouveau Musée égyptien réalisé par l’architecte Zoran Tucić. » — Zoran Stefanović (1994.)

· « Travailler sur des adaptations est en réalité le domptage des démon des autres. » — Zoran Stefanović (1994.)

Accueil critique

· « La froideur des couleurs est en accord avec les personnages éthéreux, qui ne sont plus que des symboles rythmés par le récit. » — Aleksandar Žikić

· « Un véritable roman graphique visuellement brillant. » — Archie Goodwin

· « Un travail mûr, valable qui présente deux auteurs de talent pour lesquels l’essence du langage de la bande dessinée n’a aucun secret. » — Ilija Bakić

· « Les détails du mystère de cette réalisation intéressante attendent que chaque lecteur les découvre, un par un, comme dans un jeu de plateau où l’on doit lancer les dés dans le but d’arriver à un certain endroit. » — Marko Fančović

· « La meilleure adaptation d’une œuvre littéraire de l’histoire de la bande dessinée serbe. » — Vasa Pavković

· « Faite à la recette de trois couleurs — blanc, rouge et bleu, les histoires elles-mêmes offrent une interprétation de leur propre spectre, qui, par opposition aux phrases des penseurs européens, illuminés et rationnels sur « la liberté, l’égalité et la fraternité», divergent vers les éternelles catégories Balkaniques d’avenir, de présent et de passé. » — Jelena Tasić

· « Le service à thé Wedgwood est une quête mythologique de sens, racontée avec un langage visuel riche et au suspense narratif strict. La simulation transcende la réalité la comprimant entièrement dans un symbolisme décoratif. Je n’ai vu cette émanation intérieure que chez Kurosawa, dans ces Dodes’kaden et Rêves. » — Slobodan Škerović

· « Un arret de programme survient et une avalanche d’enthousiasme jaillit en vous (...) Ces histoires se terminent, mais elles laissent une multitude de questions sans réponse. Quel est ce monde où l’on vit? » — Aleksandar Mićić

· « En ces vrais peintres: Đorđe Milović, Željko Pahek et Zoran Tucić, nous avons des créateurs contemporains d’une importance véritablement internationale. » — Paul Gravett

· « Les auteurs ont, d’une manière très précise, touché l’esprit, l’essence enchevêtré puis démêlé du style onirique qui a attiré tant de lecteurs à la prose du Pavić. (...) La civilisation byzantine est omniprésente dans Le troisième argument, et cela est tout à son honneur. » — Pavle Zelić

· « Tout constitue un ensemble qui examine la Question des Balkans et les relations de cette région avec l’Europe, en tenant compte de l’ historique, l’anthropologique, la psychologique, mystique et des points de vue politiques, et cela, au moyens et formes subtiles et délicates tels que métaphores, préjugés, mythes, traumatismes, expériences concrètes... » — Slobodan Ivkov

· « La bande dessinée sensuelle Le service à thé Wedgwood du duo Tucić et Stefanović, attire par ses couleurs et sa technique d’exécution. Il est facile de s’immerger dans cette merveilleuse histoire (...) La narration fluide nous emmène à travers d’ incroyables volte-faces d’amour, décrivant tentatives et défaites héroïquement assumées — ainsi qu’une fin inattendue, révélant un côté du récit complètement singulier. Si au moins des bandes dessinées de ce genre pouvaient être créés en Pologne ... » — Artur Dlugosz, Pologne

« Dans le tiroir il y a un manuscrit enroulé en tube et inséré dans une page arrachée d’une BD. La bande dessinée représente un taureau qui mousse de la bouche. Sur son dos un garçon et une fille face à face. La bédé est en anglais et a pour titre Third argument. » — Milorad Pavić (La Boîte à écriture, roman, 1999)

Biographies

Zoran Tucić

Créateur de bande dessinée, artiste visuel et architecte.

Né en 1961 à Šabac, en Serbie. Diplômé de la Faculté d’architecture de Belgrade avec le projet « Nouveau Musée égyptien de Gizeh, Le Caire ».

En 1981, avec Vujadin Radovanović, Saša Živković et Rade Tovladijac, il est le fondateur du groupe artistique Bauhaus 7 à Belgrade.

Bandes dessinées publiés dans les pays de l’ex-Yougoslavie, en Allemagne, aux États-Unis, aux Pays-Bas, Chypre, en Italie, etc.

L’un des fondateurs de l’Association des Artistes Bandes dessinées de Serbie (USUS) en 2010 et son premier président jusqu’en 2015.

Bandes dessinées importantes: « Vorloh », d’après un scénario de Ljuan Koka, Aleksandar Timotijević et Z. Tucić; « Chaînes de rêves de puissance », d’après un scénario de Ljuan Koka; « Le troisième argument » d’après la prose de Milorad Pavić et le scénario de Zoran Stefanović, et « Adam Wild », d’après le scénario de Gianfranco Manfredi.

Milorad Pavić

« Le premier écrivain du XXIe siècle », prosateur, poète et historien de la littérature serbe du XVIIe — XIXe siècle, expert en baroque et symbolisme, traducteur de Pouchkine et de Byron, professeur d’université. Né à Belgrade en 1929, où il est décédé en 2009.

Membre régulier de l’ Académie serbe des sciences et des arts depuis 1991, membre de la Société européenne de culture et du PEN serbe.

Connu comme auteur de prose interactive, non-linéaire (romans, nouvelles, pièces de théâtre). M. Pavić est l’ un des écrivains contemporains les plus lus des Balkans, traduits en 36 langues en plus de 300 éditions.

Les experts d’Europe, des Etats-Unis, d’Israël et du Brésil, ont nominé Milorad Pavić pour le Prix Nobel de littérature.

Sa femme était Jasmina Mihajlović, écrivain et critique littéraire. (« Ils ne cesseront jamais cesser de s’aimer. Ceci est une histoire de vie littéraire avec une fin heureuse. »)

Zoran Stefanović

Ecrivain et activiste de culture internationale.

Né en 1969 à Loznica, en Serbie. Diplômé de dramaturgie et de scénario à la Faculté des arts dramatiques de Belgrade. Une majeure partie de son œuvre artistique est consacré à la fantastique — au théâtre (« Orphée slave », « La légende de l’œuf cosmique »), dans la bande dessinée, la prose et des films. L’autre partie de son œuvre est de nature documentaire.

Ses pièces de théâtre, sa prose et ses romans graphiques sont traduits dans une douzaine de langues européennes.

Il était le principal fondateur de plusieurs réseaux et communautés culturelles internationales dans le domaine de l’édition, de la numérisation, de la lexicographie et de la pop-culture. •

На Растку објављено: 2016-08-19
Датум последње измене: 2016-08-26 23:36:26

„Трећи аргумент“ Зорана Туцића, Милорада Павића и Зорана Стефановића (информација)

Графички роман по мотивима књижевности Милорада Павића Сценарио Зоран Стефановић • Слике Зоран Туцић

„Трећи аргумент“ Зорана Туцића, Милорада Павића и Зорана Стефановића

  • „Истински визуелно бриљантна графичка новела.“ — Арчи Гудвин
  • „У правим сликарима Ђорђу Миловићу, Жељку Пахеку и Зорану Туцићу имамо савремене ствараоце од истински међународног значаја.“ — Пол Гравет

О пројекту

Трећи аргумент је стрип–загонетка, необичан чак и у светским оквирима. Настао је по причама српског кандидата за Нобелову награду, „првог писца 21. века“, Милорада Павића (1929–2009). Три приче чине целину која разматра „европско питање“ са историјског, антрополошког, психолошког, мистичког и политичког становишта — предрасуде, трауме и митове. Љубавна романса крије причу о материји, историјски догађаји крију провалију времена, а трећи аргумент је онај пресудан за судбину не само Европе, већ и човека и цивилизације…

Стрип је од 1995. постизао успехе код публике и критике у Југоисточној Европи (Југославија, Кипар) где је освојио све главне националне награде. Затим је представљан планетарној публици преко Сједињених Америчких Држава и магазина Хеви Метал (1998–2000, просечно око 100.000 продатих примерака), затим у Француској (YIL Editions 2016; проширена информација), а ускоро и Србији (Комико) и другим земљама.

„Трећи аргумент“ Зорана Туцића, Милорада Павића и Зорана Стефановића

***

Стрип су урадили ликовни уметник Зоран Туцић и сценариста Зоран Стефановић по мотивима књижевности Милорада Павића: причама „Веџвудов прибор за чај“, „Коњи светог Марка или Роман о Троји“ и „Трећи аргумент“, и песмама „Партија шаха са мексичким фигурама“ и „Роман о Троји“

Учествовали су и костимограф Јасмина Игњатовић (дамски костими у првој причи); сликар и скулптор Јасна Николић (фигурице–концепти) и уметнички фотограф Милинко Стефановић.

Илустрације у додатку: Зоран Туцић (цртежи, скице и архитектонски планови Новог египатског музеја); Драган Танасијевић (фото портрет Павића); Милинко Стефановић (фото портрети Туцића и Стефановића); Википедија, слободна енциклопедија (Коњи Св. Марка, Creative Commons 3.0).

Аутори се захваљују књижевници и управници Легата Милорада Павића Јасмини Михајловић; уредницима у Србији Драгану Савићу, Александру Драмићаниниу, Вуку Марковићу и Драгану Лазаревићу (Драган де Лазаре); археолозима Владимиру Лековићу и Светозару Станковићу; консултанту за старе аутомобиле Војки Маслачку, техничком уреднику Ненаду Петровићу и писцу Слободану Шкеровићу.

Графички дизајнер: Раде Товладијац

***

Графички роман „Трећи аргумент“ © Зоран Туцић и Зоран Стефановић. • Изворне приче и песме: © Јасмина Михајловић / Легат Милорада Павића, Београд (www.khazars.com) • Остали прилози: © аутори и носиоци појединачних ауторских права. • За слике уметничких дела и цитате дозвољено је академско коришћење и поштена употреба. • Опис на корицама, биографије и фотографије аутора су под слободном лиценцом: Creative Commons — Attribution 3.0 Unported — CC BY 3.0 (www.creativecommons.org)

Још графичких романа, стрипова, филмских и мултимедијалних подухвата: Студио С.О.К.О., Београд (www.janus.rs)

Додаци

„Знао је да је књижевност сарадња, знао је да је добар читалац ређи од доброг писца и трудио се да придобије пажњу; знао је баш зато да досадна књижевност не може бити добра књижевност и није презао од прихватања такозваних тривијалних облика." — Милорад Павић („Одлазак Борхеса“, Политика, Београд, 21. јун 1986.)

· „Ја покушавам да променим начин читања романа у том смислу што сам повећао улогу и одговорност читаоца у стварању дела. Пребацио сам на њих одлуку о избору заплета и расплета романа, где ће почети, а где завршити читање, одлуку чак о судбини главних личности. Али да бих променио начин читања, морао сам као што рекох, да променим и начин писања.“ — Милорад Павић

· „Успостављена је могућност амбивалентног епилога: од тога да ли је читалац жена или мушкарац зависи судбина царства. Читалац је у овој Павићевој причи добио моћ самога Бога, моћ много већу од кључних личности Истока и Запада. Иза радикалне ироничне игре, која омогућава двоструки епилог, сугерира се ситуација савременог човјека пред судбинским питањем свијета, које није само питање Истока и Запада, већ и питање опстанка Човјека. А с таквим питањем се може живјети само уз амбивалентну иронију и креативну игру.“ — Јован Делић (Хазарска призма, Београд, 1991.)

· „Бунар значења који Павићева приповетка нуди, сазнатљив је у зависности од читаочевог знања, обавештености, маште, асоцијативних моћи, ирационалности. Тако се у овој прози читалац одмах устоличава као равноправни судионик дела, аналитичар и стваралац нових светова који му се пружају 'откључавањем' слојева и значења. Занимљивост фабуле и интересантност заплета нуде се читаоцу као провокација и компензација приликом улагања напора у трагању за смислом.“ — Јасмина Михајловић (Прича о души и телу. Слојеви и значења у прози Милорада Павића. Београд, 1992.)

· „У припремним истраживањима за стрип, открили смо да је чувени керамичар–индустријалац и борац против ропства Џосаја Веџвуд (1730–1795) био деда Чарлса Дарвина. По нама, нема икакве сумње да је Павић апсолутно најсвесније ставио у причу овај, а не неки други тип порцелана.“ — Зоран Стефановић (1994.)

· „Према тврдњама одређених античких хроничара, прва уметничка обрада освајања Троје испевана је од Брижана (Фригијаца), прегрчког становништва пелашког порекла, које се преселило са данашњег Централног Балкана у Анадолију. Милан Будимир, чувени класични филолог, напомиње да је Хомер сасвим сигурно знао још неки језик поред старогрчког (Овидије му је приписивао народност Пајонца). У сваком случају, индикативно је да се у овом крвавом сусрету 'Азије' и 'Европе' под зидинама Троје скоро искључиво боре балканска племена — и на једној и на другој страни.“ — Зоран Стефановић (1994.)

· „На 'египатској' табли из друге приче је поред познатих пирамида у Гизи ненаметљиво је приказан и један огроман објекат који не постоји у стварности. Реч је о постојећем и замашном, бриљантном архитектонском пројекту Новог египатског музеја Зорана Туцића.“ — Зоран Стефановић (1994.)

· „Бављење адаптацијама је, у ствари, кроћење туђег демона.“ — Зоран Стефановић (1994.)

Изводи из критика

· „Аутори су на најпрецизнији начин погодили дух, есенцију оног ониричког, уплетеног па расплетеног стила, који је толике читаоце привукао Павићевој прози. (…) Цивилизација Византије је свеприсутна у Трећем аргументу, и то му служи на част.“ — Павле Зелић

· „Најбоља адаптација књижевности у историји српског стрипа.“ — Васа Павковић

· „Рађене по рецепту три боје — бела, црвена и плава, приче саме нуде тумачења свог спектра, која се за разлику од крилатице просвећене, рационалне европске мисли о 'слободи, једнакости и братству', своде на сталне балканске категорије будућности, садашњости и прошлости.“ — Јелена Тасић

· „Веџвудов прибор за чај је митолошко трагање за смислом, испричано богатим ликовним језиком и строгим приповедачким саспенсом. Симулација надилази стварност и у потпуности је сабија у декоративни симболизам. Овакво унутрашње исијавање видех једино још код Куросаве, у Додескадену и Сновима.“ — Слободан Шкеровић

· „Долази до прекида програма, а бујица одушевљења почиње да куља из вас. Ове приче престају, а иза себе остављају безброј питања без одговора. Какав је то свет у којем живимо?“ — Александар Мићић

· „У питању је зрео, ваљан рад који представља два талентована аутора за које сама суштина стрип медија није тајна.“ — Илија Бакић

· „Детаљи мистерије овог занимљивог подухвата чекају на сваког од читалаца да их открива сам, једног по једног, попут неке игре на плочи за коју је потребно бацити коцку са одређеним бројем да би се до неког места дошло.“ — Марко Фанчовић

· „Хладноћа боја у складу је са етеричношћу ликова, који су више симболи, са ритмом прозног предлошка.“ — Александар Жикић

· „Истински визуелно бриљантна графичка новела.“ — Арчи Гудвин

· „Све чини целину која разматра 'балканско питање' и однос регије са Европом, што са историјског, антрополошког, психолошког, мистичког и политичког становишта, наравно кроз суптилно и деликатно уобличене метафоре, што кроз предрасуде, митове, трауме, конкретна искуства… — Слободан Ивков

· „У правим сликарима Ђорђу Миловићу, Жељку Пахеку и Зорану Туцићу имамо савремене ствараоце од истински међународног значаја.“ — Пол Гравет

· „Осећајни стрип 'Веџвудов прибор за чај' двојца Туцић и Стефановић привлачи бојама и техником извођења. Лако је утонути у ту дивну причу (…) Течно приповедање нас води кроз нове перипетије невероватне љубави, описујући наредне покушаје и мушки прихватане поразе — као и заиста изненадну поенту, која открива сасвим другу страну приче. Када би овакви стрипови барем могли да настану и у Пољској…“ — Артур Длугош

„Фиочица садржи један рукопис увијен у трубу и уметнут у лист истргнут из неког стрипа. Стрип приказује бика из чијих чељусти цури пена. На његовим леђима јашу младић и девојка окренути једно другом. Стрип је на енглеском и носи наслов Third argument.“ — Милорад Павић (Кутија за писање, роман, 1999.)

Биографије

Зоран Туцић

Стрипар, ликовни уметник и архитекта.

Рођен је у Шапцу, Србија, 1961. Дипломирао је на Архитектонском факултету у Београду пројектом „Нови египатски музеј, Гиза, Каиро“.

Са Вујадином Радовановићем, Радетом Товладијцем и Сашом Живковићем оснивач је уметничке групе „Баухаус 7“ 1981. у Београду.

Стрипове је објављивао у земљама Југославије, Немачкој, Сједињеним Америчким Државама, Холандији, на Кипру, у Италији итд.

Један је од оснивача Удружења стрипских уметника Србије (УСУС) 2010. године и први председник до 2015. године.

Важнији стрипови: „Ворлох“, по сценарију Љуана Коке, Александра Тимотијевића и З. Туцића; „Нити снова о моћи“, по сценарију Љ. Коке; „Трећи аргумент“ по прози Милорада Павића и сценарију Зорана Стефановића, и „Adam Wild“, по сценарију Ђанфранка Манфредија.

Милорад Павић

„Први писац 21. века“, прозни писац, песник и историчар српске књижевности 17–19. века, стручњак за барок и симболизам, преводилац Пушкина и Бајрона, професор универзитета. Рођен у Београду 1929, где је и преминуо 2009.

Био је редовни члан Српске академије наука и уметности од 1991. године, и члан Société Européenne de Culture и српског ПЕН–а.

Познат као писац нелинеарне, интерактивне прозе (романи, приче, драме). М. Павић је један од најчитанијих савремених писаца са Балкана, преведен на тридесет шест језика у више од три стотине издања.

Од стране стручњака из Европе, САД, Израела и Бразила, Милорад Павић је био номинован за Нобелову награду у књижевности.

Супруга му је била Јасмина Михајловић, писац и књижевни критичар. („Никада неће престати да се воле. Ово је животно–књижевна прича са срећним крајем.“)

Зоран Стефановић

Писац и међународни културни активиста.

Рођен је у Лозници, Србија, 1969. Дипломирао је драматургију и сценарио на Факултету драмских уметности у Београду.

Велики део његовог уметничког опуса спада у фантастику — у позоришту („Словенски Орфеј“, „Скаска о космичком јајету“), стриповима, прози и на филму. Други део опуса је документарне природе.

Његове позоришне драме, проза и графички романи су преведени на десетак европских језика.

Био је главни оснивач неколико међународних културних мрежа и заједница у области издаваштва, дигитализације, лексикографије и поп–културе. •

На Растку објављено: 2016-08-19
Датум последње измене: 2016-08-26 23:50:59

Још чланака...

Биографије и фотографије аутора (осим ако другачије није назначено) су под лиценцом Creative Commons: Ауторство-Делити под истим условима Creative Commons Attribution-Share Alike 4.0 Internationalcreativecommons.org
• За слике уметничких дела је дозвољено академско коришћење и поштена употреба.

Biographies and photos of the authors (unless otherwise noted) are licensed under Creative Commons: Attribution-Share Alike Creative Commons Attribution-Share Alike 4.0 International
• Artworks images are allowed for academic and fair use.