Удружење стрипских уметника Србије

Комеморација Здравку Зупану (1950-2015), великану европског стрипа и једном од утемељивача Удружења стрипских уметника Србије, одржава се у галерији Дома омладине Београда, у суботу, 26. децембра у 13 часова.

Исти дан у 14 часова, ученици Школе стрипа и илустрације „Ђорђе Лобачев“, друга деца и омладинци, као и професионални цртачи учествоваће у отвореном часу цртања у част Зупана и његових јунака: Зузука, Муње, Микија Мауса и других.

У знак сећања: Небојша Вуковић – Неле (1971-2015)

„In perception of anything a human brain is instinctively looking for patterns. And then immediately starts urging for general consensus. Intelligence rules the first, but the dynamic of the latter remains subject of debate...“

— Mirjana Stefanović /уводник за сајт „Circle Comics“ by Nebojsa Vukovic/

У Лозници је у уторак, у зору 22. децембра 2015. — пре десетак сати — после тешке болести и прерано, у тек напуњеној четрдесет четвртој години, преминуо графички дизајнер, стрипар и писац Небојша Вуковић — Неле. Био је самосвојни глас подрињског стрипа и један од најзанимљивијих, иако недовољно препознатих аутора балканског експерименталног и ауторског стрипа.

Вуковић је рођен 1. децембра 1971. у Лозници, где је завршио основну школу. У касним 1980-им Неле је нашао себе као део алтернативне и поп-културне сцене у родном граду, где се дружио са Драгославом Рувидићем — Рулетом, Антоаном Симићем — Тонијем, Ненадом Петровићем, потписником овог текста и другим људима из света блиског локалном стрипу, музици и другим формама слободе.

Школу примјењених умјетности завршио је у Сарајеву, а у турбулентним 1990-им и Вишу политехничку школу у Београду. Живео је у Београду од техничке припреме за штампу и од графичког дизајна, радећи за бројна београдска штампарска, графичка и издавачка предузећа: „Скенер студио Лазић“, „Scanner Studio“, „НААИ“, „БеоСинг“, „Contact Line“, „Оригинал“, „Eco Design“, „Пропаганду“... Није се женио, децу није правио.

Ван посла је цртао своје ауторске стрипове. Од тога су јавности познати били само циклуси серијала „Circle Comics“ — апстрактне, лиризоване и медитативне минијатуре, рађене векторским програмима. На „Пројекту Растко“, главној српској електронској библиотеци, почео је да их објављује 2007, а 2009. је добио и свој засебан сајт у оквиру исте културне мреже, који је међу сладокусцима и оним најистинскијим познаваоцима стрипа одмах био запамћен.

1971 Nebojsa Vukovic

Имена циклуса „Кружног стрипа“ одражавала су визуелну елеганцију овог серијала, чак и кроз полумашински језички стил: „Opus 3 - Iliada in the circle space 3001“, „Opus 4 - Life is life“, „Miner in the sunshine“, „Find the difference“, „Freedom Song“, „300 (три иста)“, „Rapido C“, „Circle Comics 2730-1“, „Circle Comics TV Guide“...

За овај стрип је Рувидић сматрао да је светског нивоа, са чим се и потписник овог текста дубоко слагао (и као љубитељ, и као уредник).

Годинама су неки од нас желели да се ово сазнање о Нелетовом раду прошири. Желели смо да посредујемо да има ауторску изложбу у „Срећној галерији“ Студентског културног центра у Београду, и бар једном годишње га притискали на то. На речима је /изгледа, из уљудности/ прихватао, али није делао. Тражили смо да нам пошаље сабрана стрипска дела — да бисмо писали о њему. Желели смо да Circle Comics видимо у албуму. Узалуд... Већином су та наша додијавања била јалова јер Небојша Вуковић изгледа није био човек брзог реаговања и поверења у спољне ставове. Неки сматрају и да на своје радове није гледао као на нешто посебно вредно.

Био је, истина, члан Удружења стрипских уметника Србије од 2011. године, али није излагао на годишњим изложбама, све до ове године и данашњег дана (а и сад је изложен уредничком вољом).

Годинама смо га убеђивали и да шаље радове на конкурсе Међународног салона стрипа у Београду, мислећи да ће бити фаворит за награду која подстиче модерни стрипски језик. Послао је стрип после седам година, тек у августу 2014. и јавио нам: „Јуче су предате три табле CC-a [серијал: Rapido C] за изложбу. Надам се да ће бити и прихваћене и изложене.“

И било је тако, па и више. Организатори су му одговорили: „Поштовани, Обавештавамо Вас да се Ваш рад CIRCLE COMICS / RAPIDO C, поднет на конкурс 12. МЕЂУНАРОДНОГ САЛОНА СТРИПА 2014, налази у корпусу најуспелијих радова селектованих за велику изложбу Салона.“

А аутору је било драго. То знамо, јер је потписнику овог текста послао 15. септембра 2014. оцену Салона, и додао: „Друг, све сам примио к знању што си ми рекао, само се у овом тренутку налазим у фази пресељења итд. Али очекуј да ћеш за око месец дана добити све уредно и систематски сложено... Велики поздрав и хвала ти пуно на подршци. Видимо се на изложби.“

Током те касне 2014. повукао се у родну Лозницу, а ми скоро до самог краја нисмо знали да је присутна она болест која се шири и умножава. И да је већ узимала маха. Колико год да је човеку дух био јак, тело му је вероватно било недовољно јако за борбу да се сачува и систематизује лично уметничко дело пред крајем који се већ назирао. Остаје зато обавеза — и то не само људи који су Нелету били блиски — да се посмртно направе и изложба и албум.

Збогом, Неле. Вечни дечаче, Небовуче наш — као што ти име у електронској пошти гласи.

Надамо се да ћеш на другој равни наћи оно лепше и боље, небескије, о којем си сањао и филозофски га промишљао у свом добро скриваном перфекционизму.

Зоран Стефановић

Београд, 22. децембар 2015, 17:12