Школа стрипа „Ђорђе Лобачев” постоји од 1992. године, а њено покретање је између осталог, последица тога што су домаћи стрип аутори, иако су многи од њих достизали врхунске светске домете у стрипској уметности, по правилу били самоуки. Они који су били принуђени да лутају, да заобилазним путевима стижу до циља, схватили су да им је дужност да младим талентима тај пут колико је год могуће скрате. У тој племенитој намери предњачио је и највећи део своје професионалне каријере томе посветио, Владимир Весовић, чија мисија још увек траје.
Када је 1997. године пионир и доајен српског стрипа Ђорђе Лобачев, посетио школу која носи његово име, неизмерно се радовао што је затекао оно о чему је он као млад сигурно маштао - младе људе који деле љубав према стрипу и њиховог професора, са бројним искусним колегама који их самоуверено и несебично усмеравају, делећи своје знање и искуство. Тада је своју награду за животно дело, коју је добио неку годину раније, поклонио школи стрипа и од тада, њему у част, школа носи његово име.
Временом је школа изнедрила бројне, данас афирмисане, врхунске ауторе стрипа и постала снажно везивно ткиво српске стрип сцене, тачка из које многи крећу, али у коју се и стално враћају. Из ње су сем аутора, потекле и бројне идеје и инцијативе, попут Удружења стрипских уметника Србије, Салона стрипа, Међуанродне изложбе хрватског, македонског и грчког стрипа, као и небројени излагачки и издавачки подухвати. Полазници школе су добитници неколико награда на Дечјем октобарском салону у Музеју примењене уметности у Београду. Излагали су у Лесковцу, Новом Саду, Ковину, Старој Пазови и Нишу.
Радионица стрипа, илустрације и концеп арта окупља, не само ауторе стасале у школи, већ и све оне који су разним сплетовима околности, ушли у свет стрипа. Стварање стрипа је увек био и остаће, усамљенички посао, где је човек упућен само на своје способности, свој таленат, знање и машту. Зато је и зрелим ствараоцима, једнако као и младим почетницима, потребно да са себи сличнима ту своју страст поделе, размене искуства, покажу и виде радове у настајању, јер у стрипу нема шта друго да се ради, сем да се црта. Та једноставна реченица, крије нешто веома комплексно, а то је широко и свеобухватно знање. Да би се направио стрип не треба ни много људи, ни новца. Довољан је један и само један човек, нешто папира, оловка, туш, боје, четкице и пера, јер стрип пружа његовом ствараоцу толику слободу и моћ, захтева велико знање, снагу, одлучност, истрајност и одговорност.
Зато је назив изложбе Годишња изложба школе и радионице стрипа, илустрације и концепт арта “Ђорђе Лобачев” и пријатеља. Као и претходне године, међу пријатељима је још једна мала и по свом трајању, много млађа скупина талентованих стваралаца стрипа, непретенциозног и можда неозбиљног назива, али само због скромности и духовитости тих људи, а не и њхове неозбиљности у ономе што раде - Багра која црта недељом у Феликсу или краће “БаГрАрт”.
Саша Арсенић
