Бај Мета сред четкица, бајонета у Дому омладине у Београду

  • Фото: Тихомир Јовановић, УСУС
  • www.far.rs

256-678x381

У Дому омладине Београда 17. јануара  одржана је трибина под називом „Три палме на Голом отоку среће – резолуција Информбироа и југословенски стрип“. Ова трибина је део циклуса округлих столова „Сред четкица, бајонета…“ који се одржава једном месечно од фебруара 2016. године. Главна тема циклуса је ангажман стрип аутора током важних историјских догађаја и често драматичним последицама које су ови догађаји имали на животе аутора и њихових породица. Модератор и уредник циклуса је Зоран Стефановић, стрип сценариста, писац и историчар поп-културе, а серију трибина организује Удружење стрипских уметника Србије у сарадњи са Домом омладине Београда.

Након девете трибине у циклусу одржане у децембру која је била посвећена великану југословенског стрипа Александру Хецлу, чиме је обележено деведесет година од рођења маестра, у новој години су поново у центру пажње теже политичке теме. Овог пута су гости домаћина Зорана Стефановића били су Слободан Ивков, историчар уметности и стрип аутор и др Александар Раковић, историчар. Тема трибине била је „Резолуција Информбироа и стрип“.

257-1024x768

258Раковић је упознао учеснике трибине са историјским околностима друге половине 40-тих и 50-тих година када се Титова  Југославија удаљавала од Стаљиновог источног блока и прикривено прелазила под окриље НАТО-а. То се највише огледало у популарној култури, посебно у односу према џезу и стрипу који су после рата забрањивани,  да би се након разлаза са Стаљином поново афирмисали. Последица овог муњевитог раскида је Голи оток на коме је страдао огроман број невиних људи, који су тамо завршили због својих политичких уверења или се нису брзо снашли у наглим променама курса тадашње државе, истакао је Раковић.

Слободан Ивков је говорио о личној и породичној драми једног од највећих југословенских стрип аутора чика Ђорђа Лобачева. Лобачев (крштено име Јуриј) је стрип аутор руског порекла који је навећи број својих радова објављивао пре Другог светског рата у Београду и сматра се једним од пионира домаћег стрипа. У време Информбироа као совјетски грађанин, Лобачев је протеран у Румунију, а његови оригинали су изгубљени (надамо се не заувек).

Међу сликарима који су страдали на Голом отоку били су Методи Мета Петров и његов брат Иван, родом из Цариброда, данашњег Димитровграда. Методи је ухапшен 1952. године када и његов брат Иван, а ослобођен је тек 1957. године.

 

259Током трибине београдска публика је укратко упозната са ликом и делом Мете Петрова. Поменуто је да је Мето рођен 1920. године, да је студирао Ликовну академију у Београду коју није заврсио због почетка Другог светског рата. Дуго се сматрало да је први Метин стрип био „Немој га убити Георг“ који је излазио у софијском листу „Вечер“ 1942. године. Крајем 2015. године  захваљујући Марјану Миланову, стрип активисти и аутору Виртуелног музеју Цариброд, дошло до сазнања да постији још старији Метин стрип из августа 1941. године. Стрип се звао „Врати се Педро“ и излазио је у наставцима (укупно 8 табли) у часопису „Свет у сликама“, а по жанру је био вестерн романса.

Методи је живео и стварао у Софији (најмање истражен период), Скопљу и Димитровграду. Највећи део његовог опуса  везан је за Димитровград и за његов рад у новинама „Братство“ и дечјем листу „Другарче“. Процењује се да је за „Другарче“ урадио око 130 стрипова. Сви ови стрипови су били на бугарском  језику што је главни разлог да Метин завидан стрипски опус није довољно познат читаоцима широм земље, док  су у Димировграду његови јунаци имали велику полуларност код млађих и старијих читалаца. У стрипу је најпознатији по свом бескрајно шармантном и допадљивом  јунаку Бај Онзију чије су догодовштине објављиване у „Братству“ све до Метине смрти 1995. године (читавих 35 година).

260-678x1024

За Бај Онзија би се могло рећи да је био Метин алтер его. Поред бављења стрипом Методи је био врсни карикатуриста, илустратор, сликар, сценограф… Међу карикатуристима је његов рад био познатији, сарађивао је са сатиричним листовима широм Југославије и био добитник бројних награда, како у земљи тако и иностранству.

Београдска публика је упозната са два издања која су обједињавала један део Метиног стваралаштва. Прва књига је објављена 2008. године и обухвата најбоље Метине карикатуре. Друга књига „Изабрани стрипови Мете Петрова“ је из 2009. године и обухвата неке од његових стрипова објављених у дечјем листу „Другарче“. Ову књигу је приредио један од најбољих познавалаца Метиног стрипског опуса Бранислав Милтојевић.

261-1-1024x768Kарикатуриста и илустратор Југослав Влаховић

Гост трибине у београдском Дому омладине био је и чувени карикатуриста и илустратор Југослав Влаховић. Он је причао о томе како је као дечак ишао у посету своме оцу који је био на Голом отоку и како се његов отац тамо дружио са карикатуристом за кога би могло да се испостави да је био Методи Петров.

Током вечери приказани су инсерти из документарног филма о Методи Петрову „Истине о човеку и животу“ из 2016. године, који је режирао Петар Виденов, док је продуцент филма Ивица Иванов из димитровградске продуцентске куће Positive Production.

262-1024x768

Биографије и фотографије аутора (осим ако другачије није назначено) су под лиценцом Creative Commons: Ауторство-Делити под истим условима Creative Commons Attribution-Share Alike 4.0 Internationalcreativecommons.org
• За слике уметничких дела је дозвољено академско коришћење и поштена употреба.

Biographies and photos of the authors (unless otherwise noted) are licensed under Creative Commons: Attribution-Share Alike Creative Commons Attribution-Share Alike 4.0 International
• Artworks images are allowed for academic and fair use.