У потрази за „местом под сунцем“ или мрачне приче о љубави и светским невољама - „Картон сити“ групе аутора

bakic karton 01

Стрип албум „Картон сити“ дело је сценаристе Жељка Обреновића, цртача Немање Радовановића, Жељка Виторовића, Гашпера Руса, Мирослава Слипчевића и колористе/ дизајнера Филипа Станковића. Стрипу као уметничкој форми није стран „колективни рад“ више аутора на пројекту (као варијатна мануфактуре у којој свако преузима део процеса производње - сценарио, цртеж у оловци, цртеж у тушу, колорисање, уписивање слова у балоне) али је у овом случају у питању другачији принцип стварања: приче су исцртавали различити цртачи (Виторовић је цртао три приче, Радовановић две а Рус и Слипчевић по једну) а „основни именитељ“ албума је Жељко Обреновић, прозаиста млађе генерације, који је написао и у целину спојио седам прича, већином кратких, створивши својеврсни „омнибус“. Мада су сегменти ове збирке по много чему различити они су, ипак, „окупљени“ око неколико тематских и значењских тежишта што целокупном делу даје својеврсну (отворену) заокруженост и спречава га да се распрши у потпуну дифузност која, чак и кад садржи квалитетне делове, не функционише као целина (што слаби уверљивост делова). Писац/сценариста је, пак, успео да успостави потребно јединство прича и то, понајпре, у ономе што се у теорији одређује као - јединство места. Наиме, све се приче дешавају на нашим просторима и та је чињеница битна за разумевање догађаја односно за читаочеву идентификацију са ликовима - мислимо на овдашње читаоце; обзиром да се албум, као електронска књига, појавио и на енглеском језику свакако ће бити занимљиво пратити реакције критике и читалаца којима није познат локални миље. Временска линија-распон прича је од почетка XX века односно од И светског рата преко блиске нам прошлости грађанског рата 1992. године, текуће садашњости до неодређене (мада, чини се, непријатно нам блиске) будућности. У свима њима, мање или више изражено, рефлектују се светска/глобална дешавања, било она сасвим „обична, свакодневна“ (у лику музичких трендова или локалних „сукоба ниског интензитета“ у „Смрт је клише“) било она општа/историјски преломна - „У име оца“ бави се I светским ратом али и Анексионом кризом, као својеврсним уводом у светски рат, док се у насловној причи,“Картон сити“, питање будућег глобалног сукоба и мира разрешава (опет) на овим просторима и у рукама је овдашњег детектива - потврђујући да у „светском селу“ нема неважних места и локација.

Друго тежиште прича и самог албума је потрага за (психолози тврде) базичном људском емоцијом - љубављу у свим њеним варијететима, од родитељске до партнерско/брачне. Тако у „Картон ситију“ детектив скрива љубав према певаљки „не-бих-да-је-именујем“ (али све што је тајна - сазнаће се); у причи „Најбољи човеков пријатељ је - пас“ верност према пријатељу нестаје пред искушењем освајања (нове) девојке. У еколошко-апокалиптичној „Музеј ђубрета“ отворено се поставља питање сврхе љубави и рађања деце која ће наследити упропашћени свет. На трагу искушавања другачијих страна љубави је „Отровница“ односно њен ујед као начин горке освете због породичног малтретирања и поигравања емоцијама наивних девојака. Фантазмагорична приповест „За тебе“ сусрет и рађање нежних емоција третира као уплив незнаних али моћних сила које „аранжирају“ судбине јединки. Помињана „Смрт је клише“ прати двоструке нивое љубави: млади брачни пар кући се у време рата 1992. па у својој немаштини, помогнут родитељима (и њиховом љубављу) купује половни фрижидер донет/отет са ратишта а онда, на пружном прелазу, сазнаје да им је младалачки идол, Курт Кобејн, извршио самоубиство; судар светова реалности и фиксације фаталан је. Последња минијатура у албуму „У име оца“, која преплиће два временска тока, разоткрива очинску љубав (као и љубав према оружју) која ће бити темељ освете за неопроштени злочин.

Као што су приче разнолике по својим заплетима тако су различити њихови визуелни ликови, у распону од реалистичких цртежа сведених, чистих линија до оних засићених детаљима, од лаке стилизацијске карикатуралности до колористички богатих слика које опонашају фото снимке (истина недовољно фокусиране). Ова ликовна разноликост (потенцирана и пригушеном палетом боја) поклапа се са тачком приповедања - из првог лица једнине - и потенцира различита расположења/атмосфере прича/исповести (анти)јунака заточених у „смутним“ временима који покушавају да нађу своје „место под сунцем“, да опстану у световима/друштвима не претерано им наклоњеним. Отуда у причама тамни тонови и атмосфере, порази или сумњива примирја односно решења која неће бити трајна. Но, такав је усуд ових простора, такав је био и такав ће бити.

Речју, „Картон сити“ је интригантно дело коме треба поклонити пажњу и као такво служи на част ауторима и издавачу, потврђује њихове квалитете које ће, сва је прилика, реализовати и у новим пројектима. 

„Dnevnik“, 2016

www.stripvesti.com

Биографије и фотографије аутора (осим ако другачије није назначено) су под лиценцом Creative Commons: Ауторство-Делити под истим условима Creative Commons Attribution-Share Alike 4.0 Internationalcreativecommons.org
• За слике уметничких дела је дозвољено академско коришћење и поштена употреба.

Biographies and photos of the authors (unless otherwise noted) are licensed under Creative Commons: Attribution-Share Alike Creative Commons Attribution-Share Alike 4.0 International
• Artworks images are allowed for academic and fair use.