ТРИБИНА: "СВИ НАШИ ШИШМИШИ: БЕТМЕН У СРБАЉА"

среда, 17. мај 2017. у 17:00 / ДОБ//Главни хол / Програм Центра за уметност стрипа Учествују уредници и критичари, уз госте изненађења. Модератор: Зоран Стефановић.

bt phpr 2
У 21. веку публика у Србији и региону добила је најважније стрипове о Бетмену у изванредном књишком облику. Време је за рекапитулацију и општи прилаз лику који је најбоље одсликао дух 20. века, али и за неке ексклузивне увиде који српске уметнике повезују са Шишмишем.

НОВИ БЕТМЕНИ

Библиотека српских превода Бетмена је већ двоцифрена. Тако је издавачка кућа „Бели пут“ донела у књишком облику „Повратак мрачног витеза“, култну причу која је редефинисала Бетмена, а чији је главни аутор Френк Милер, уз Клауса Џенсона и Лин Варли, у преводу Марка Војновића. Објављен је и наставак „Одмазда мрачног витеза“ Милера, Варлијеве и Тода Клајна у преводу Ивана Јовановића.

Издавач „Финикс Прес“ („Phoenix Press“) објавио је такође култне приче „Убиствени виц“ Алана Мура и Брајана Боланда у преводу Горана Зечевића, затим „Година прва“ Френка Милера, Дејвида Мацукелија и Ричмонд Луис, у преводу Драгане Лукач Зечевић, као и „Готика“ Гранта Морисона и Клауса Џенсона у преводу Ане-Марије Заклан и Драгане Лукач Зечевић.

Издавач „Дарквуд“ („Darkwood“) је на српском објавио највише, чак осам књига Човека-шишмиша, од тога три тома кратких прича највећих светских стваралаца — „Црно и бело“, чији је преводилац Мирко Јаковљевић. Ту су и „Вампир“ чији су аутори Даг Менч, Кели Џоунс, Џон Бити, Малколм Џоунс III, Лес Доршајд и Грегори Рајт, преводилац Драшко Рогановић, а писац есеја Борислав Станојевић. Објављени су и „Дуга ноћ вештица“, чији су творци Џеф Леб, Тим Сејл и Боб Кејн, а преводилац М. Јаковљевић; затим „Култ“ који су створили Џим Старлин, Берни Рајтсон и Бил Реј у преводу Владимира Ћука; као и „Лудница Аркам: озбиљна кућа на озбиљној земљи“ истакнути рад Гранта Морисона и Дејва Мекина, такође у преводу В. Ћука.

Бетмен се појављивао и уз Хелбоја у издању „Систем комикса“, а у 2017. најављене су и нове приче Лиге правде у издању „Чаробне књиге“.

О БЕТМЕНУ

Бетмен или Човек-Шишмиш је лик из стрипова и један од најпознатијих измишљених ликова данашњице. Први пут је објављен у мају 1939. у „Детективским стриповима“ (Detective Comics). Његов алтер-его је Брус Вејн, мултимилионер-индустријалац и један од најутицајнијих људи града Готама. У раним годинама серијал су цртали Боб Кејн и разни помагачи, а један од главних сценариста био је Бил Фингер. Прича о Бетмену почиње када Брус Вејн, од мајке Марте и оца Томаса, као осмогодишњи дечак постаје сироче. Од 1943. године до данас снимљено је и десетине филмских, телевизијских, анимираних и радијских адаптација овог стрипа. У филмским верзијама су Бетмена, између осталих, глумили и Мајкл Китон, Вал Килмер, Џорџ Клуни а у последњој верзији Кристијан Бејл.

______________________________________________________________

ТРИБИНА: "ДАН ИВЕ КУШАНИЋА"

среда, 17. мај 2017. у 18:00 // ДОБ//Главни хол // Програм Центра за уметност стрипа

150906 kusanic k1
Осим биографије и сећања на живот Иве Кушанића, врхунског југословенског карикатуристе, илустратора и цртача стрипова, у програму ће бити представљена и колорна монографија „Кушанић — Стрипске мајсторије Иве Кушанића“, у издању лондонско-београдске издавачке куће „Модести стрипови“.

У овој опчињавајућој књизи објављено је 14 стрипова, урађених у периоду од 1939. до 1986. године. Књига је настала после мукотрпног чишћења скенираних страница из новина и магазина, понекад са скидањем разливене штампарске боје да би се дошло до оригиналног цртежа. Она садржи и предговоре стрипског историчара и приређивача ове књиге Здравка Зупана, као и писца и стрипског критичара Васе Павковића.

Књига је добила два важна критичарска признања: уврштена је у најбоље стрипове 2015. године у Србији по избору критичара НИН-а Слободана Ивкова и критичара „Дневника“ Илије Бакића.

„Изванредан цртач, испољио је несвакидашње умеће, својствено старим мајсторима стрипа, да се уживи у ликове које је цртао и мимиком лица, гестом и покретом тела прикаже њихова осећања.“ — Здравко Зупан, стрипски аутор, уредник и историчар (из предговора)

„Бацајући још један поглед на стрипско стваралаштво Иве Кушанића, могу рећи само да сам импресиониран како његовим жанровским богатством, тако и појединачном и укупном вредношћу стрипова које је даровао нашој култури.“ — Васа Павковић, писац и стрипски критичар (из предговора)

Друштвене мреже:
* https://www.facebook.com/centarzaumetnoststripa/
* https://twitter.com/Centar_za_strip/

ТРИБИНА: "ДАН ЂОРЂА ЛОБАЧЕВА — У ЧАСТ ГОСТОВАЊА ГОСПОДИНА ДИМИТРИЈA ЈУРЈЕВИЋА ЛОБАЧЕВА"


Четвртак 18. МАЈ 2017. у 17:00 Дом омладине Београда//Главни хол Програм Центра за уметност стрипа - у сарадњи Катедре за славистику Филолошког факултета у Београду и Удружења стрипских уметника Србије

Специјални гост: Димитрије Јурјевић Лобачев, Санкт Петербург. Програм воде проф. др Ирина Антанасијевић и Зоран Стефановић.

„Када се Волга уливала у Саву“

У Београду 18. маја гостује господин Димитрије Јурјевић Лобачев, житељ Санкт Петербурга, Русија. Он је рођен 1936. у Београду као син једног од пионира и најзначајнијих аутора у историји српског, југословенског и европског стрипа Јурија Павловића Лобачева (1909—2002), у Србији познатог као Ђорђе Лобачев. Међу Ђорђеве најпознатије стрипове спадају „Женидба цара Душана“, „Пропаст града Пирлитора“, „Баш Челик“, „Чардак ни на небу ни на земљи“, „Барон Минхаузен“, „Чаробњак из Оза“ и „Пепељуга“. Аутор је првог модерног стрипа објављеног у СССР, „Ураган долази у поноћ“ 1966. године. Школа стрипа „Ђорђе Лобачев“ из Београда носи његово име.

О Ђорђу Лобачеву

Ђорђе Лобачев је рођен 4. марта 1909. у Скадру, где му је отац био на служби као руски конзул. Детињство је за време Балканских ратова провео у Црној Гори, где је крштен на Цетињу. Живео је и у Косовској Митровици, а потом на Криту и у Солуну. Као емигрантско сироче имао је тешко детињство и младост. У периоду 1922—1929. учио је у Првој руско-српској гимназији, да би после студирао историју уметности на београдском Филозофском факултету.

Када је због светске економске кризе Лобачев изгубио посао у грађевинској фирми 1934, окреће се наменском рекламном и другом цртању да би прехранио породицу. Илустровао је књиге, цртао карикатуре и рекламе. Под утицајем светске популарности америчког авантуристичког стрипа, Лобачев почиње да ради и стрипове, прво у „Панорами“ и „Стрипу“, а затим и другим листовима: „Мика Миш“, „Микијево царство“, „Политика“ и „Политикин Забавник“.

djordje lobacev sa porodicomЂорђе Лобачев са супругом Лизом и сином Митјом 1949. године у Београду

Као један од аутора тзв. „Београдског круга“, објавио је многобројне стрипове, међу којима је и „Хајдук Станко,“ „Барон Минхаузен“, „Плава пустоловка“, „Принцеза Ру“, „Баш Челик“... Стрипови су му објављивани и у Француској пре Другог светског рата, попут серијала „Princesse Thanit“ („Принцеза Ру“) у часопису „Aventures“ (1939), а затим у Бугарској и другим земљама.

Учествовао је у ослобођењу Београда 1944. године и све до 1949. радио уметничке послове. Један је од оснивача часописа „Дуга“, за који је израдио први логотип. У време Информбироа, као новопечени совјетски грађанин протеран је у Румунију. После неколико година, прешао је у Лењинград (Санкт Петербург), где је остао до краја живота. Београдска „Просвета“ издала му је аутобиографску књигу „Када се Волга уливала у Саву“, а новопазовски „Бонарт“ био је 21. веку издавач његових стрипова и сликовница. Један од значајних стрипова које је нацртао је и „Трагом народне маште“ у коме се на маштовит начин описује женидба цара Душана и други мотиви српског фолклора.

Ђорђе Лобачев је преминуо у Санкт Петербургу 23. јула 2002. године.

_________________________


О ЦЕНТРУ ЗА УМЕТНОСТ СТРИПА; БЕОГРАД: Центар за уметност стрипа је програмска целина, прва своје врсте у Југоисточној и Источној Европи. Центар у Дому омладине Београда и кроз гостовања организује делатности од културног и друштвеног значаја, а да су везане за ликовно приповедање и визуелну комуникацију. Публици се нуде предавања, трибине, промоције, курсеви и радионице, стручно-научни скупови, фестивали и конвенције, истраживање, издаваштво, стручне процене и друго. Ово је заједнички подухват Удружења „Свет стрипа" из Крагујевца, Дома омладине Београда и Удружења стрипских уметника Србије (УСУС), са бројним партнерима у земљи и иностранству — уметничким, културним, образовним и научним установама.

More Articles...

Биографије и фотографије аутора (осим ако другачије није назначено) су под лиценцом Creative Commons: Ауторство-Делити под истим условима Creative Commons Attribution-Share Alike 4.0 Internationalcreativecommons.org
• За слике уметничких дела је дозвољено академско коришћење и поштена употреба.

Biographies and photos of the authors (unless otherwise noted) are licensed under Creative Commons: Attribution-Share Alike Creative Commons Attribution-Share Alike 4.0 International
• Artworks images are allowed for academic and fair use.