О графичком роману „Жиг петокраке“ Србољуба Никића
Поговор за: Никић, Србољуб. Жиг петокраке, Културни центар „Градац“, Рашка, 2013.
* „Неко нас је довео овамо, спаситељ или џелат, Милутине.“
Дебитантски графички роман Србољуба Никића Жиг петокраке представља добродошли и двоструки изазов. Први изазов je од менталне врсте и лежи у необично слојевитом унутрашњем свету самог дела. Други је потреба да се овај стрип исправно смести у оквир српске културе, која се данас грчи и преображава као змај/змија у сопственом огњу.
У ликовној равни, Никић је склон експресивном, на моменте бруталистичком графичком изразу, који није намењен да вам одмах забави пажњу занатском углачаношћу, али који има нешто дубоко истанчано у етеричним и сатиричним обличјима.
У приповедној равни, Никићева дуга форма (роман, без сумње) користи мелодраму, политички трилер и научну фантастику. Али, спољни израз приче није конвенционално жанровски, већ дубоко песнички, намерно надреалан, психоделичан, наизглед сомнабулан... Аутор овако представља своје ликове: „Речи човека са звездом биле су аутоматске, без спознаје значења изреченог“. А ипак, иза лиризма и привидне раздробљености, приповест о узаврелом неопаганизму нашег доба ненадано се завршава у мистичком предачком поретку. Дакле, поредак постоји, колико год га ми лично не освестили.
