Поводом изложбе Удружење стрипских уметника Србије у Рашкој
У Рашкој се, као и у свим местима почела, крију тајне, које се само увијене, кроз приче, могу сачувати.
Али свака прича, не имајмо сумње, жуди да живи универзалним и вечним животом, отеловљена ― кроз слике. Појединачне кадрове "стрипа" наше свести, стрипа на фрескама, стрипа на папиру... Па чак и на зидовима галерија, као што је то елитно место попут Културног центра “Градац“, када осетимо да је тренутак достојан културолошког вредновања.
А верујемо да тренутак јесте достојан када је реч о првом излагачком представљању Удружења стрипских уметника Србије (УСУС) у Рашкој. И то из најмање три разлога. Први и најочигледнији се подразумева: установе културе су ауторитативни филтер за оно што је најживље и најутицајније у култури. А данашњи стрип у Србији је управо такав део културне матице.
Други разлог је нови положај града Рашке у стрипској уметности Србије и региона, који је у 21. веку постао општа чињеница преко ауторских опуса, издања, школи и колонија стрипа, изложби... Овим је и потпуно формиран стрипски микрорегион Југозападне Србије, силовит и са сопственим финим идентитетом који се да запазити код стваралаца и њихових дела, како у Рашкој, тако и у Пријепољу, Ужицу, Новом Пазару,... Са суседним северозападним делом сцене, подрињско-колубарским стрипом, можемо закључити да је стрипска карта Србије сада потпуно попуњена и на свом западу, да је жива у сваком својем кутку.
Наравно, ми из других крајева имамо потребу да узвратимо сву енергију и свежи дах нових струјања које су нам последњих пар година дале колеге из Југозападне Србије. Међу њима, по личним склоностима потписника, свакако треба поменути барем Драгана Филиповића, Сабахудина Мурановића, Горана Трајковића и Србољуба Никића.
Зато је за УСУС част и радост да баш житељима Рашке представи избор новог стрипског стваралаштва у држави, наше уметнике чија имена знају читаоци многих континената. У селекцији, Србољуба Никића и Боривоја Грбића, Рашани ће видети врх леденог брега, који помало објашњава зашто се наша сцена сматра једним од стубова стрипа у Европи већ пун век.
Долазак ових стрипара у долине тајни, планине у уму сачуване, у колевку Загорске па тиме и данашње Србије, јесте и тихо поклоњење прецима који су као главни доказ свог постојања оставили баш приче у сликама.
Оне, у светињама-ступовима, обликују и нас данашње.
Аутор је члан УО УСУС, стрипски сценариста, историчар и критичар
