Изложба оригиналних стрип табли и илустрација Дражена Ковачевића биће отворена у понедељак 9. фебруара у 19 часова у галерији Графички колектив (Обилићев венац 27).
Дражен Ковачевић, талентовани домаћи стрип аутор, који дуго већ ствара и ради за француско тржиште, приказаће своје оригиналне стрип табле и илустрације на изложби у галерији Графичког колектива.
У питању су илустрације стрипа ''Валкира'', који издају два домаћа издавача, оба посвећена домаћем стрипу - System comics и Лавиринт.
О боговима и крви
(„Валкира“, Силван Кордурије – сценарио, Дражен Ковачевић – цртеж, System comics/Лавиринт, 2014.)
Два домаћа издавача, оба посвећена домаћем стрипу, System comics и Лавиринт заједнички су припремили ово издање, такво да се може ставити на било коју полицу где ће одскакати (и то не само габаритом и димензијама) у односу на све што се појављује код нас и у свету. Сваки елемент, од логоа и насловнице, преко разних додатних материјала и илустрација, до корисних појашњења терминологије чини квалитет више, и сви они заједно су складно уклопљени у овом вансеријском албуму.
Објављивање стрипа нашег аутора који је настао и најпре био објављен на неком другом тржишту и језику изазива помешана осећања: са једне стране нам је драго да тог аутора ипак имамо прилике да читамо и на српском језику, а са друге, жал што овдашња издавачка и општа економска ситуација није таква да тај уметник може да иницијално ствара за своје сународнике. У случају Дражена Ковачевића је ово посебно карактеристично, јер овај изузетно талентовани цртач, још од невероватне победе на конкурсу издавачке куће Глена, 2001. године са стрипом „Точак“ (La Roue) по причи Горана Скробоња и серијала који је уследио, дабоме, у Француској, уопште и не стиже да објављује и ствара овде. И иако је овде године овенчан Гранд приx-јем Салона стрипа у Београду (за стрип „Ни на небу ни на земљу“ по сценарију Драгане Стојиљковић), појављивање целог албума, и то каквог албума је заиста посебна прилика за овдашњу па чак и регионалну стрип сцену и догађај од прворазредног значаја.
„Валкира“, је по признању самог Ковачевића у дирљивом и пресимпатичном уводнику нешто што је писано управо према његовом цртачком укусу, од стране дугогодишњег сарадника, сценаристе Кордуријера са којим је радио серијал „L' Épée de Feu“ (Огњени мач).
Иначе, у питању је тренутно популаран модел интеграла, који у овом случају обухвата два албума („Као смрт хладно“ и „Десети свет“) прерано завршеног, али ипак на задовољавајући, па чак и спектакуларан начин окончаног серијала. Друга занимљивост је одлука да се, налик на специјално издање које је, захваљујући жустрости издавача, објављено у Србији у исто време када се промовише и у Француској, уради монохроматско, односно издање у Дражену омиљеној техници лавираног туша.
Прича се базира на познатим ликовима из Нордијске митологије, коју већи део публике нажалост, вероватно пре памти у обради Марвеловог “Тора”, него оригиналних сурових и сирових прича о окрутним боговима и ужасним демонима, и тврдом ратничком народу којем су сасвим лепо пристајали. Кордурије успева да ипак да нешто своје овом раубованом митосу, кроз оригиналне детаље као што су нема божанства лица сакривених шлемовима, док су пак норме, које ткају судбину света, уместо на класичан начин представљене као жене, овде џиновски пауци односно ткачи.
Замајац приче настаје када Алрик, син краља, својеглав и напрасит, дакле прави Викинг, у лову открије пар прогнаних божанстава: Одиновог сина Хермонда, и валкиру Грунхилду, са којом је ступио у забрањену љубавну везу. Они су и двоструко кажњени, јер је због проклетства Хермондов додир сада отрован за његову драгану. Убрзо ипак креће главни заплет, када Мидгард, односно свет људи постане окован снегом и ледом, и учестају напади на његове становнике. Алрик се уз помоћ и водство Хермонда и Грунхилде одлучује на пут код Одина лично, са молбом за помоћ и спас, али та мисија завршава у Асгарду који је у рушевинама, препун масакрираних богова. Одатле се мање-више налазимо на вртоглавој вожњи кроз серију преокрета и све већих сукоба и битака, у очајничком покушају малобројних људи и њима наклоњених натприродних бића насупрот хордама злих вилењака, џинова и патуљака који су на блицкриг походу кроз све познате светове.
Све је у „Валкири“ исцртано бескрајно студиозно и са невероватним оком за детаљ, и право је задовољство враћати се после прочитане приче на појединачне кадрове и табле у којима се може уживати као у најбољим илустрацијама. Светски мајстор перспективе и динамике, Ковачевић је „режирао“ „Валкиру“ боље од најузбудљивијег филма. Коначно, он је подједнако самоуверен и у масовним сценама и дивљим пејзажима, у архитектури измаштаних градова од дрвета и стене и дизајну створења, али му се посебна част мора одати у карактеризацији ликова, чијим изразима лица па и говором тела надопуњује шкрте информације које о њима добијамо из дијалога.
Изложба траје до 19. фебруара 2015. године.
