Упознавање са врхунским дометима девете уметности или откривање стрип историје;
Стрип је „захваљујући“ масовности у свом представљању публици - најпре у дневним новинама а потом и у сваковрсним „шареним свескама“ - врло дуго третиран као неозбиљна појава која је врло далеко од било какве уметности, чему је итекако допринео и његов садржај у распону од безазлених гегова до конфекцијских авантуристичких садржаја. И неспорна ремек-дела раних стрип година, каква су „Мали Немо“, „Маца Шиза“ или „Породица Тарана“, задуго су била ван очију озбиљне критике. Но, временом и теоретичарима академистичког (дакле, по природи ствари, конзервативног) профила постаје очито да стрип није ни пролазна ни тривијална форма па му, уз доделу статуса „девете уметности“, постепено посвећују пажњу. У сагледавању и анализи домета и карактеристика битно је и сагледавање дотадашњег развоја, дакле утврђивање историје стрипа. Ова намера осујећивана је управо масовношћу и хаотичношћу објављивања стрипова у разноврсним публикацијама. Стога се, током друге половина XX века, проучавање стрипа креће на два колосека: с једне стране се пишу теоријски радови о стрипу као уметничкој форми односно о појединим стрип остварењима а, с друге стране, покушава се што прецизније забележити дотадашња историја стрипа и репринтовати у критичким издањима. Овај обимни посао у западном свету „обављају“ специјализоване едиције, часописи посвећени историји стрипа односно стручни радови, књиге и зборници.
Као и на многим пољима културе и уметности, овдашњи простори касне у признавању уметничких квалитета стрипа односно у сагледавању и проучавању његове историје, домаће и светске. И док се теоријске књиге о стрипу, с времена на време, објављују захваљујући ентизијазму појединаца, што се тиче репринта стрипова ситуација је, барем до последњих пар година, била катастрофална јер публикације-едиције које су хронолошки објављивале неки стрип серијал нису биле честе ни у бившој Југославији ни у садашњој Србији. Мноштво епизода неког серијала односно опуса стрип аутора штампано је у разним магазинима, мање или више (не)квалитетно, без праћења хронологије односно уз скраћивања и преправљања; по овом питању најбоље су прошли Бонелијеви јунаци (који су, колико-толико, континуирано излазили у едицијама „Златна серија“ и „Лунов магнус стрип“) те легендарни Алан Форд. Љубитељи стрипа са мало дужим читалачким стажом досетиће се неких покушаја публиковања читавих серијала; тако је „Принц Валијан“ одштампан у целини (у вишедеценијском „Форум Маркентпринтовом“ подухвату), „Дечје новине“ су покренуле едицију „Носталгија“ која је имала амбицију да прати неколико серијала (Фантом, Мандрак, Стив Кењон) као и посебна издања „Мики Мауса“ и „Флаша Гордона“; сва их је (и низ албума о „Блуберију“) прекинула пропаст куће а потом и државе. У кризним годинама „Политика“ је намерила да „испрати“ серијале о „Астериксу“ и „Таличном Тому“ односно „Детективу Икс-9“ али није у томе успела. Ни подухват „Комуне“ да објави целокупног „Корта Малтезеа“ није довршен. У последњој деценији „Маркетпринт“ је репринтовао неколико Херманових серијала („Торњеви Боа-Морија“, „Бернард Принс“, „Команча“), као и „Свемирске путнике“, „XIII“, „Петра Пана“, „Ратнике са Акбара“... Ипак, генерално, овакви подухвати осуђени су на (не)славну пропаст па доскора нико није кретао тим „путем којим се ређе иде“; на другој страни, после часописа „Пегаз“ и „Цепелин“ нико се није усуђивао да покрене историјско-теоријски стрип часопис (делимично је ту амбицију имао „Тинк Танк“).
Ипак, знатижељни љубитељ и читалац стрипа који разгледају књижарске излог и издавачке сајтове последњих пар година откриће, посебно у протеклој 2015. години, приличан број издања која се баве стрип „историографијом“ односно хронолошким репринтима стрип серијала или опуса појединих аутора, и то у квалитетно одштампаним, тврдо укориченим књигама, најчешће у пуном колору. Има ту сваковрсних посластица, од класичног колорног „Принца Валијанта“ Хала Фостера („Чаробна књига“) преко новинских табли са прослављеним јунацима Џимом из џунгле и Флашом Гордоном, у цртачком извођењу Алекса Рејмонда („Чаробна књига“) до детектива са наочарима, Рипа Кирбија, који се такође представља од прве епизоде („Чаробна књига“). На домаћу сцену вратили су се Фантом (из 1939-1942) и Мандрак (1945-1948) у издању „Маконда“, који је започео и објављивање вестерн класика „Ленс“ (од 1955. године). Тако се, уз раније започета објављивање „Малог Нема“ („Макондо“) и „Породице Тарана“ („Darkwood“, Маркетпринт“), празнине у историографији америчких новинских стрипова објављиваних у деценијама око II светског рата видно попуњавају. Обимне књиге о Марвеловим супер херојима („Чаробна књига“) такође ће колико-толико „закрпити“ празнине на овом стрип фронту. Од значајних стрипова из 1960-тих и 1970-тих које домаћа публика може да чита/гледа поменимо Крепаксову „Валентину“ („Darkwood“), Жироовог „Блуберија“ (у црно-белог варијанти „Маркетпринта“ и „Darkwoodа“) те епско-научнофантастичног „Торгала“ („Darkwood“ и „Чаробна књига“) и свемирског „Валеријана“ („Darkwood“) чији утицаји досежу до данашњих дана док ће се сенка ингениозног Мебијуса простирати на више деценија унапред а његови албуму („Darkwood“ и „Чаробна књига“) јесу и биће обавезна стрип лектира. И домети модерних класика какав је Херманов „Џеремаја“ („Чаробна књига“) или панк-субверзини Тамбуринијев „Ранксерокс“ („Макондо“) свакако ће имати своју публику у наредним временима. Албуми врсног италијанског уметника Дина Батаље („Darkwood“, раније и „Макондо“) такође ће осветлити један квалитетан огранак европског стрип стваралаштва и традиције.
Док се, како видимо, светска стрип баштина објављује, ономе што је стварано на овим просторима и даље се не посвећује довољна пажња. У години у којој нас је напустио, Здравко Зупан је потписао монографију са стриповима Ива Кушанића, у издању „Модестy стрипова“ (који су већ објавили књиге о стриповима Радивоја Богојевића и Бране Јовановића из легендарне едиције „Никад робом“). Књига које се баве домаћим стрипом и његовим ауторима, од најстаријих до и данас активних (такве су и оне посвећене „домаћем“ Тарзану, „Darkwood“), требало би, ипак, бити што више како бисмо упознали и сагледали сопствену стрип прошлост.
Како год било, закључимо да је 2015. година прошла (између осталог) и у знаку јаке продукције књига које се баве стрип историјом што је залог бољег познавања традиције и упознавања са врхунским дометима девете уметности.
Аутор: Илија Бакић
