Задовољство нам је да најавимо прву велику београдску промоцију и отварање изложбе посвећене стрип албуму “Дружина Дарданели: Злочин на Светској изложби” (System comics, 2016.), сценаристе и цртача Павла Зелића (познатог и по роману “Пешчана хроника”, Лагуна 2013.) и цртача Драгана Пауновића (такође илустратора стрип адаптације романа “Константиново раскршће”).
Изложба оригиналних табли из стрипа ће бити отворена у четвртак, 7. априла у 19.00 часова у Срећној галерији Студентској културног центра у Београду, Краља Милана 48 (улаз из Ресавске), након чега ће у 19:30ч уследити промоција издања у великој Сали СКЦ-а, на којој ће говорити уредник издања Игор Марковић и аутори. Изложба траје до 14. априла.
После велике изложбе и промоције у Културном центру Србије у Паризу која је трајала до краја јануара 2016., нови албум “Дружине Дарданели” ће имати своју домаћу премијеру на истом месту где је 2011. године промовисан и први део серијала - “Дружина Дарданели: Пољубац лептирице” да би затим постигао огроман успех код публике и критике.
„Дружина Дарданели“ је прича о тиму својеврсних (супер)хероја, протагониста српске и европске књижевности, који се супростављају злу оличеном у истим таквим, из класика позајмљеним ликовима са друге стране, и интересима моћника чија су ови продужена рука. У овом серијалу, поново смо се упознавали са великим јунацима кроз њихове стрипске верзије које се надовезују али и надограђују ове протагонисте класичне литературе. Они су Хајдук Станко Јанка Веселиновића, Коштана Боре Станковића, Толстојев Алексеј Кирилович Вронски, Сава Савановић Милована Глишића, Андрићев Карађоз, Ћосићев Вукашин Катић, и најзад, јазавац (пред судом) Петра Кочића. Опоненти овој чудноватој скупини су у првом албуму били Кафкин Јозеф К., (добри војник) Швејк Јарослава Хашека, Олд Шетерхенд и Халеф Омар из романа Карла Маја, и негде између обе стране, Димина Дама с камелијама, као и камара других епизодиста у омажима литератури коју смо волели да читамо (или пак морали у школи).
Окупљени на једвите јаде од стране владиног повереника Катића, у легендарној београдској кафани чије име ће постати и њихов синоним, насловна дружина тајних агената/суперхероја је морала да спречи ужасавајући план о злоупотреби српских вампира, у наступајућем планетарном сукобу, који се у овој алтернативноисторијској поставци лудачки смелом акцијом наших јунака зауставља, или макар одлаже. Нова вратоломна авантура дарданеловаца носи наслов „Злочин на Светској изложби“ и интернационализује доживљаје дружине широм Старог контонента на прелазу векова и доба. Миље ових приповести је свет технолошких чуда, архитектонских лудорија, и опште ишчашености у односу на познату прошлост, надовезујући се на имагинацију али и стварне концепте научника и визионара, у којем је (скоро) све могуће. И где боље да се врхунац таквог другачијег и бољег друштва прикаже, него на чувеној Светској изложби у Паризу 1900. године, када се универзум маште преклапао са нашим на предивне и неочекиване начине, као и на Оријент Експересу који у овој верзији – лети! Нови супарници, али и помагачи, оличени пре свега у Раскољникову Достојевског, метаморфу Грегору Самси из Кафкиног „Преображаја“, монстроузном Фантому из Опере Гастона Леруа, и нашем светском путнику – Нушићевом Јованчи Мицићу су ту да ствари учине занимљивијим, а сваки читалац може да се игра проналажења референци на дела глобалне културе на страницама ове независне приче, која ће ипак подсетити на старе јунаке и негативце у небројеним преокретима и отрићима у заплету.
Стрип серијал „Дружина Дарданели“ је већ са почетном епизодом постао феномен, па је тако она адаптирана у радио драму, анализирана у десетинама критика, па чак и научном раду, имала туце самосталних и групних изложби и била промовисана небројено пута уздуж и попреко Србије али и у целом региону и годинама након објављивања. Било да га откривате по први пут или наново, у питању је фикционални универзум који исказује поштовање својим узорима, али и даје много, много више.
