18:30-20:00 Трибина „Национална стратегија за стрип и нови Центар за уметност стрипа“

Тачка сусретања, Вршац, Змај Јовина бр 16, 26300 ВРШАЦ

Tribina CUS Vrsac 2017

У априлу 2017. десила су се два важна догађаја за популарну културу у Србији. У Дому омладине Београда основан је Центар за уметност стрипа и установљена је Национална стратегија за стрип. На трибини ће бити ексклузивно представљени и Стратегија и Центар. Биће осветљена улога Вршца у српском и европском стрипу.

Биће објашњено и зашто су Србија и југословенски простор већ пун век средиште стрипске уметности у Источној Европи, и зашто је српски стрип можда наша најуспешнија културно–уметничка област по планетарној раширености — по квантитету и масовности, али и квалитету и критичкој рецепцији. Показаће се и да у српској култури и друштву приповедање у сликама има посебно место — од средњевековних фресака и житијних икона, преко периода 1935–1941, када смо били стваралачки центар стрипа за Европу, или издавачки богатог периода СФРЈ, све до данашњих дана који стваралачки представљају ново златно доба ове уметности код нас.

На трибини учествују Илија Бакић, писац и критичар, Зоран Стефановић, писац и историчар поп-културе, а модератор трибине је Драгољуб Стојковић, писац (Дом омладине Београда).

ТРИБИНА: "СВИ НАШИ ШИШМИШИ: БЕТМЕН У СРБАЉА"

среда, 17. мај 2017. у 17:00 / ДОБ//Главни хол / Програм Центра за уметност стрипа Учествују уредници и критичари, уз госте изненађења. Модератор: Зоран Стефановић.

bt phpr 2
У 21. веку публика у Србији и региону добила је најважније стрипове о Бетмену у изванредном књишком облику. Време је за рекапитулацију и општи прилаз лику који је најбоље одсликао дух 20. века, али и за неке ексклузивне увиде који српске уметнике повезују са Шишмишем.

НОВИ БЕТМЕНИ

Библиотека српских превода Бетмена је већ двоцифрена. Тако је издавачка кућа „Бели пут“ донела у књишком облику „Повратак мрачног витеза“, култну причу која је редефинисала Бетмена, а чији је главни аутор Френк Милер, уз Клауса Џенсона и Лин Варли, у преводу Марка Војновића. Објављен је и наставак „Одмазда мрачног витеза“ Милера, Варлијеве и Тода Клајна у преводу Ивана Јовановића.

Издавач „Финикс Прес“ („Phoenix Press“) објавио је такође култне приче „Убиствени виц“ Алана Мура и Брајана Боланда у преводу Горана Зечевића, затим „Година прва“ Френка Милера, Дејвида Мацукелија и Ричмонд Луис, у преводу Драгане Лукач Зечевић, као и „Готика“ Гранта Морисона и Клауса Џенсона у преводу Ане-Марије Заклан и Драгане Лукач Зечевић.

Издавач „Дарквуд“ („Darkwood“) је на српском објавио највише, чак осам књига Човека-шишмиша, од тога три тома кратких прича највећих светских стваралаца — „Црно и бело“, чији је преводилац Мирко Јаковљевић. Ту су и „Вампир“ чији су аутори Даг Менч, Кели Џоунс, Џон Бити, Малколм Џоунс III, Лес Доршајд и Грегори Рајт, преводилац Драшко Рогановић, а писац есеја Борислав Станојевић. Објављени су и „Дуга ноћ вештица“, чији су творци Џеф Леб, Тим Сејл и Боб Кејн, а преводилац М. Јаковљевић; затим „Култ“ који су створили Џим Старлин, Берни Рајтсон и Бил Реј у преводу Владимира Ћука; као и „Лудница Аркам: озбиљна кућа на озбиљној земљи“ истакнути рад Гранта Морисона и Дејва Мекина, такође у преводу В. Ћука.

Бетмен се појављивао и уз Хелбоја у издању „Систем комикса“, а у 2017. најављене су и нове приче Лиге правде у издању „Чаробне књиге“.

О БЕТМЕНУ

Бетмен или Човек-Шишмиш је лик из стрипова и један од најпознатијих измишљених ликова данашњице. Први пут је објављен у мају 1939. у „Детективским стриповима“ (Detective Comics). Његов алтер-его је Брус Вејн, мултимилионер-индустријалац и један од најутицајнијих људи града Готама. У раним годинама серијал су цртали Боб Кејн и разни помагачи, а један од главних сценариста био је Бил Фингер. Прича о Бетмену почиње када Брус Вејн, од мајке Марте и оца Томаса, као осмогодишњи дечак постаје сироче. Од 1943. године до данас снимљено је и десетине филмских, телевизијских, анимираних и радијских адаптација овог стрипа. У филмским верзијама су Бетмена, између осталих, глумили и Мајкл Китон, Вал Килмер, Џорџ Клуни а у последњој верзији Кристијан Бејл.

______________________________________________________________

ТРИБИНА: "ДАН ИВЕ КУШАНИЋА"

среда, 17. мај 2017. у 18:00 // ДОБ//Главни хол // Програм Центра за уметност стрипа

150906 kusanic k1
Осим биографије и сећања на живот Иве Кушанића, врхунског југословенског карикатуристе, илустратора и цртача стрипова, у програму ће бити представљена и колорна монографија „Кушанић — Стрипске мајсторије Иве Кушанића“, у издању лондонско-београдске издавачке куће „Модести стрипови“.

У овој опчињавајућој књизи објављено је 14 стрипова, урађених у периоду од 1939. до 1986. године. Књига је настала после мукотрпног чишћења скенираних страница из новина и магазина, понекад са скидањем разливене штампарске боје да би се дошло до оригиналног цртежа. Она садржи и предговоре стрипског историчара и приређивача ове књиге Здравка Зупана, као и писца и стрипског критичара Васе Павковића.

Књига је добила два важна критичарска признања: уврштена је у најбоље стрипове 2015. године у Србији по избору критичара НИН-а Слободана Ивкова и критичара „Дневника“ Илије Бакића.

„Изванредан цртач, испољио је несвакидашње умеће, својствено старим мајсторима стрипа, да се уживи у ликове које је цртао и мимиком лица, гестом и покретом тела прикаже њихова осећања.“ — Здравко Зупан, стрипски аутор, уредник и историчар (из предговора)

„Бацајући још један поглед на стрипско стваралаштво Иве Кушанића, могу рећи само да сам импресиониран како његовим жанровским богатством, тако и појединачном и укупном вредношћу стрипова које је даровао нашој култури.“ — Васа Павковић, писац и стрипски критичар (из предговора)


Друштвене мреже:
https://www.facebook.com/centarzaumetnoststripa/
https://twitter.com/Centar_za_strip/

Биографије и фотографије аутора (осим ако другачије није назначено) су под лиценцом Creative Commons: Ауторство-Делити под истим условима Creative Commons Attribution-Share Alike 4.0 Internationalcreativecommons.org
• За слике уметничких дела је дозвољено академско коришћење и поштена употреба.

Biographies and photos of the authors (unless otherwise noted) are licensed under Creative Commons: Attribution-Share Alike Creative Commons Attribution-Share Alike 4.0 International
• Artworks images are allowed for academic and fair use.