ТРИБИНА: "ДАН ЂОРЂА ЛОБАЧЕВА — У ЧАСТ ГОСТОВАЊА ГОСПОДИНА ДИМИТРИЈA ЈУРЈЕВИЋА ЛОБАЧЕВА"

Четвртак 18. МАЈ 2017. у 17:00 Дом омладине Београда//Главни хол Програм Центра за уметност стрипа - у сарадњи Катедре за славистику Филолошког факултета у Београду и Удружења стрипских уметника Србије

Специјални гост: Димитрије Јурјевић Лобачев, Санкт Петербург. Програм воде проф. др Ирина Антанасијевић и Зоран Стефановић.

У Београду 18. маја гостује господин Димитрије Јурјевић Лобачев, житељ Санкт Петербурга, Русија. Он је рођен 1936. у Београду као син једног од пионира и најзначајнијих аутора у историји српског, југословенског и европског стрипа Јурија Павловића Лобачева (1909—2002), у Србији познатог као Ђорђе Лобачев. Међу Ђорђеве најпознатије стрипове спадају „Женидба цара Душана“, „Пропаст града Пирлитора“, „Баш Челик“, „Чардак ни на небу ни на земљи“, „Барон Минхаузен“, „Чаробњак из Оза“ и „Пепељуга“. Аутор је првог модерног стрипа објављеног у СССР, „Ураган долази у поноћ“ 1966. године. Школа стрипа „Ђорђе Лобачев“ из Београда носи његово име.

О Ђорђу Лобачеву

Ђорђе Лобачев је рођен 4. марта 1909. у Скадру, где му је отац био на служби као руски конзул. Детињство је за време Балканских ратова провео у Црној Гори, где је крштен на Цетињу. Живео је и у Косовској Митровици, а потом на Криту и у Солуну. Као емигрантско сироче имао је тешко детињство и младост. У периоду 1922—1929. учио је у Првој руско-српској гимназији, да би после студирао историју уметности на београдском Филозофском факултету.

Када је због светске економске кризе Лобачев изгубио посао у грађевинској фирми 1934, окреће се наменском рекламном и другом цртању да би прехранио породицу. Илустровао је књиге, цртао карикатуре и рекламе. Под утицајем светске популарности америчког авантуристичког стрипа, Лобачев почиње да ради и стрипове, прво у „Панорами“ и „Стрипу“, а затим и другим листовима: „Мика Миш“, „Микијево царство“, „Политика“ и „Политикин Забавник“.

Ђорђе Лобачев са супругом Лизом и сином Митјом 1949. године у Београду

Као један од аутора тзв. „Београдског круга“, објавио је многобројне стрипове, међу којима је и „Хајдук Станко,“ „Барон Минхаузен“, „Плава пустоловка“, „Принцеза Ру“, „Баш Челик“... Стрипови су му објављивани и у Француској пре Другог светског рата, попут серијала „Princesse Thanit“ („Принцеза Ру“) у часопису „Aventures“ (1939), а затим у Бугарској и другим земљама.

Учествовао је у ослобођењу Београда 1944. године и све до 1949. радио уметничке послове. Један је од оснивача часописа „Дуга“, за који је израдио први логотип. У време Информбироа, као новопечени совјетски грађанин протеран је у Румунију. После неколико година, прешао је у Лењинград (Санкт Петербург), где је остао до краја живота. Београдска „Просвета“ издала му је аутобиографску књигу „Када се Волга уливала у Саву“, а новопазовски „Бонарт“ био је 21. веку издавач његових стрипова и сликовница. Један од значајних стрипова које је нацртао је и „Трагом народне маште“ у коме се на маштовит начин описује женидба цара Душана и други мотиви српског фолклора.

Ђорђе Лобачев је преминуо у Санкт Петербургу 23. јула 2002. године.

_________________________

О ЦЕНТРУ ЗА УМЕТНОСТ СТРИПА; БЕОГРАД: Центар за уметност стрипа је програмска целина, прва своје врсте у Југоисточној и Источној Европи. Центар у Дому омладине Београда и кроз гостовања организује делатности од културног и друштвеног значаја, а да су везане за ликовно приповедање и визуелну комуникацију. Публици се нуде предавања, трибине, промоције, курсеви и радионице, стручно-научни скупови, фестивали и конвенције, истраживање, издаваштво, стручне процене и друго. Ово је заједнички подухват Удружења „Свет стрипа" из Крагујевца, Дома омладине Београда и Удружења стрипских уметника Србије (УСУС), са бројним партнерима у земљи и иностранству — уметничким, културним, образовним и научним установама.