- Отварање изложбе 20.06. у 19:00ч
- ЛОКАЦИЈА: Галерија Милорада Бате Михаиловића, Панчево
- ВРЕМЕ: 20.06. до 30.06.
Драгана Купрешанин (1982)
Дипломирани ликовни уметник – специјалиста сликарства (Факултет ликовних уметности, Београд, 2011) и дипломирани графички дизајнер (Факултет примењених уметности, Београд, 2008), ауторка алтернативног стрипа. Током досадашње уметничке активности, остварила је више од двадесет самосталних и преко 200 групних излагања и учешћа на фестивалима у землји и иностранству. Публиковала стрипове у домаћим и страним издањима. Добитница већег броја награда из области ликовне (цртеж) и примењене уметности (дизајн, анимација). Стипендиста неколико државних и приватних фондација. Члан УЛУПУДС-а (2011), УЛУС-а (2012), УСУС-а (2012, по позиву), УФУС-а (2016) и УФАС-а (2017). У статусу самосталног уметника од 2012. године. Студент је докторских академских студија на Факултету примењених уметности у Београду, где је од 2014-2016. године у звању сарадник у настави на предметима Цртање и Сликање.
Контакт: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.
Серија цртежа − стрип „Бајка о крушки и зецу” (2008 − 2013)
Опус „Бајка о крушки и зецу” започет је 2008. године као експериментално истраживање односа визуелних медија и техника које их чине и покушај је да се испитају границе ликовних и примењених медија (цртеж − илустрација − стрип), њихове структуре и карактеристика. Рад је замшлјен као серија цртежа − кадрова, који поставлјени у простору у стрип табле или каишеве, граде стрип нарацију; зидови галерија постају табле или каиш стрипа, а свако ново излагање нови наставак стрипа.
Цртежи су рађени посебним режимом стилизације углјена на натрону, са колажираним и бојеним сегментима, а унутар цртежа граде се јукстапозиције употребом кинеског писма за текст сценарија. Нарација прати однос два лика, у измишлјеном и семантички одређеном свету (симбола), који омогућава доживлјај радње. Употреба конвенција стрип језика (филактере, ономатопеје, кинетички знаци) даје раду и графичку (не само фонетску) вредност, а наглашена дводимензионалност кадрова омогућава посматрачу − читаоцу да сваки слој цртежа поставлја као нови и мења наративни ток.
Током година, серија је приказивана у стрип наставцима на самосталним излагањима у Београду − Галерија Коларац (2010), Галерија Фреедом (2011), Мала галерија УЛУПУДС-а (2012), Галерија СУЛУЈ (2013).
РЕПРИНТ је целовито, пето самостално излагање серије, први пут представлјено у оквиру Априлских сусрета 2015. године у Срећној галерији СКЦ-а. Поставка је обухватала комплетан опус од 62 цртежа и дала ново и усложњено читање рада у простору који пружа могућност да нарација добије паралелне временске токове − а да сваки сегмент тог простора постане фауx терраин и донесе нове обрте у стрипу.
Аутор
Изводи из рецензија
Драгана Купрешанин ствара цртеже у техници углјен на папиру, исцртавајући заправо стрип сторије. С обзиром да је, на нашој сцени независног стрипа, већ присутна и као стрип аутор, може се рећи и да је стрип сторије транспоновала у оно што ми доживлјавамо као изложбу серије цртежа.
Причати причу у форми стрипа, то значи користити цртеж који се наставлја кроз серију цртежа – ако је то што Драгана Купрешанин ради стрип, а не знам зашто не би било, ми можемо да „прочитамо“ визуелни материјал, који се распростро на зиду. То значи, да балони, листићи и јагоде на тим цртежима нешто говоре. И то што говоре, саопштавају нам кроз слике које се надовезују пред нашим очима. Баш узбудлјиво! Можда можемо, пратећи квадратиће, да докучимо њихову мистерију...
Саша Ракезић алиас Александар Зограф / стрип аутор
По осећајности и ефекту који оставлјају, радови Драгане Купрешанин најсличнији су изгублјеном рају платинастог доба стрипа с почетка 20. века – када су заједно стварали Нел Бринкли, Винзор Мекеј, Лајонел Фајнингер и десетине других чаробника – дајући обилје племените лепоте, зачудности и маштовитости без премца. Истоветним и чисто уметничким средствима, Драгана сада мудро враћа безазленост у обезлјуђени свет.
Сваки Драганин кадар увећан и издвојен у истински одсечак друге стварности вуче да лично проиграмо и проживимо тај њен чудни филм. Има ту нечег од племените авангарде, додатно показује да тежња дизајнирања и „стриповања“ амбијента, па тиме и наших живота, постаје за нас незадржива. Наши простори све чешће постају увећани часописи, што ће можда бити још једна од особености савременог српског стрипа.
Зоран Стефановић / стрипски сценариста, историчар и критичар
