Аутор: Предраг Ђурић, краћа верзија објављена у књизи „Златно доба војвођанског стрипа“, 2016.
Никола Масловара — „Масли“ (Оџаци, 22. децембар 1946) је међународно објављивани и награђивани српски стрипар, карикатуриста, сценариста, творац анимираних филмова, уредник, издавач и педагог ликовне културе.
Важан је стваралац који је дебитовао у Сребрном добу српског стрипа, 1971. године. Ауторски ликови и серијали су му Марко Краљевић, Фијукси, Тупавзан, Детектив Лаконогић, Homoquovadis и многи други.
Успешно је радио и на међународним лиценцним стриповима као што су Велики Блек, Пинк Пантер, Мапет бебе, Мачак Феликс, Том и Џери, Мики Маус...
Животопис
У родном месту завршио је основну школу и гимназију. У Нови Сад се доселио 1967. године, где је завршио Вишу педагошку школу — ликовни смер.
Још као студент бавио се карикатуром коју објављује од 1969. у новосадским листовима: Весели свет, Индекс, Дневник итд. Карикатуре је излагао на међународним групним изложбама: Атина, Зуг, Монтреал, Скопље, Габрово, Истамбул, Љубљана, Берлин, Београд, Кноке-Хеист, Нови Сад, Крушевац… Самосталне изложбе: Оџаци (1971), Карловац (1973), Нови Сад (1974), Горњи Милановац (1996) и Крушевац (2011).
Први стрип објављује 1971. године у Куририма (издавач „Дечје новине“, Горњи Милановац). Током седамдесетих година 20. века бавио се карикатуром и анимацијом, као и реалистичким стрипом. Након што је 1976. године у Политикином Забавнику објавио стрип Марко Краљевић и дружина скоро у потпуности се окреће карикатуралном стрипу. Од 1979. године живи у Горњем Милановцу, где се запослио у редакцији „Дечјих новина“.
Године 1979. са Миланом Буковцем и хумористом Војиславом Ратковићем основао је групу ФОНС. Године 1988. постао је члан ауторске групе коју су чинили Славиша Ћировић, Брана Николић и Здравко Зупан, са којима је радио на домаћем серијалу „Yupi stars“.
Током осамдесетих година радио је веома продуктивно као сценариста и цртач. Ствара читав низ јунака — Тупавзан, Фијукси, Homoquovadis, Дебли Кркојет, Детектив Лаконогић, Барба Плима, Унгл Гунгл, Златко, Плавуша, Квадратко, Дарко, Боле и Ђоле... Интензивно је радио и на лиценцним стриповимаВелики Блек, Пинк Пантер, Мапет бебе, Мачак Феликс, Том и Џери, Мики Маус.
Већином је цртао по својим сценаријима, али повремено и по причама других сценариста као што су: Миодраг Милановић („Барба Плима“, 1981-1982), Лазар Одановић („Том и Џери“, 1985-1986) и Брана Николић („Yupi stars“, 1988). Писао је сценарије за Десимира Жижовића Буина („Мирко и Славко“, једна епизода, 1984), Миодрага Жарића (серија „Шушумиге“, 1985-1986), Милана Буковца („Трапавзан“, 1980) и Здравка Зупана (посебно цењени: „Мики и Баш-Челик“, 1999, и „Зузуко“, 2004; као и „Гига и Гога“, 2004).
Стрипове је објављивао у листовима Србије и Југославије — Политикин Забавник, ЈУ стрип, Бисер стрип, Стрип забавник, Гигант, Екс алманах, Мале новине, Кекец, Дечје новине, Дечји одмор, Цепелин, Финеса, Велики одмор, Муња стрип и други — али и у Шведској, Финској, Великој Британији, Италији...
Након распада „Дечјих новина“ 1999, са колегама Милорадом Стевановићем и Милованом Петковићем оснива издавачку кућу „Ден арт“ и издаје ауторске часописе за децу Велики одмор и Зврк.
Масловарин ауторски албум-интеграл Детектив Лаконогић објављен је 2013. године у издању куће „Розенкранц“.
Освојио је као аутор, између осталог, и награду за карикатуру "Икар" (Земун, 1973), трећу награду за стрип листа Képes Ifjúság (Нови Сад, 1978), прву награду листа Борба (Београд, 1979), трећу награду за стрип у La Roque-d'Anthéron (Француска, 1979), прву награду на конкурсу џез карикатуре (Београд, 1999), прву награду Културног центра Горњи Милановац (1999), прву награду за карикатуру на фестивалу „Златна кацига“ (Крушевац, 2010)…
Од 2002. године ради као наставник ликовне културе у Основној школи „Десанка Максимовић“ у Г. Милановцу, све до 2011. године, када одлази у пензију. Од 2007. године у Краљеву води Малу школу анимације, која је на фестивалу дечјег хумора у Лазаревцу освојила две награде, 2007. и 2008. године.
Ожењен је Миром и отац сина Милана и кћерке Наде. Члан-оснивач је Удружења стрипских уметника Србије.
Критичка рецепција
Краљевић Марко и дружина (1976)
- Хумористичког погледа на српски средњи век, овај стрип је био освежење на домаћој културној сцени. Омиљена жанровска тема је била захвална за стрипску адаптацију, али је, због поигравања епским митовима и националном историјом, стрип погрешно протумачен код дела србијанске јавности као намерна идеолошка провокација режима. Такав утисак је изгледа проистекао из тадашњих драматичних околности у СФРЈ — још свежег пада „либерала“ у Србији и последица „маспока“ у Хрватској. Са ове дистанце, растерећени притиска опште политичке сумње у све и свакога, овај стрип се слободно може оценити као достојан представник домаћег стрипског жанра, ненаметљив и бенигни подстицај општој поп-култури. — Предраг Ивановић, у: Тамбурић Живојин, Зупан Здравко и Зоран Стефановић. Стрипови које смо волели: Избор стрипова и стваралаца са простора бивше Југославије у XX веку , „Омнибус“, Београд, 2011, стр. 131.
Мики и Баш Челик (1999)
- Масловарин сценарио је духовит и течан, изванредно спајајући мотиве народне бајке са дизнијевском психологијом и домишљатим драмским обртима. Зупанов цртеж је елегантан, у маниру класичне дизнијевске школе, са дискретно одмереном личном нотом. „Мики и Баш-Челик“ је најбоља аутохтона југословенска „Дизнијана“ до сада, пример ванвременски племените забаве. — Зоран Стефановић, у: Тамбурић Живојин, Зупан Здравко и Зоран Стефановић. Стрипови које смо волели: Избор стрипова и стваралаца са простора бивше Југославије у XX веку , „Омнибус“, Београд, 2011, стр. 257.
Детектив Лаконогић (1986-1997)
- У Детективу Лаконогићу Масли је комплетан аутор, сценариста и цртач. У сценарију до изражаја долази његов несвакидашњи смисао за хумор. (…) Маслијев цртеж је за упућене у његов опус препознатљив. Он је мајстор гега који у једном кадру успева да створи целину, која у себи има довољно хумора, тако да текст у балону није ту ради објашњења сцене, већ да гег још јаче истакне, што је својствено начину рада једног карикатуристе. (…) Стрип остварење које се с разлогом нашло са најпознатијим јунацима хумористичког стрипа. — Борисав Челиковић, „Маслијев Лаконогић у акцији“, предговор у албуму: Детектив Лаконогић, „Розенкранц“, Бачки Маглић, 2013, стр. 5.
- На тако постављеној позорници одвијају се конкретни заплети које карактерише основна Маслијева субверзија — негативци се појављују чешће него позитивци који „упадају“ у њихове планове и кваре их. Тако је, иако правда увек побеђује, тежиште измештено на неочекивану страну. Аутор је склон давању главне улоге и споредним ликовима отварајући нове правце потенцијалног развоја серијала. Маслијев цртеж је — као и читава концепција овог серијала — на трагу француско-белгијског карикатуралног гег стрипа који, захваљујући хуморном одмаку, може бити намењен како младим читаоцима тако и онима са дужим стрип стажом. — Илија Бакић, „Споредни главни детектив (Детектив Лаконогић Николе Масловаре — Маслија; издавач Rosencrantz, 2013.)“, приказ], Дневник, Нови Сад, 2014.
Извори и литература
- Бакић, Илија. „Споредни главни детектив (Детектив Лаконогић Николе Масловаре — Маслија; издавач Rosencrantz, 2013.)“ , приказ, Дневник, Нови Сад, 2014.
- Ђурић, Предраг. „Никола Масловара — биографија“ , Удружење стрипских уметника Србије
- Ђурић, Предраг. „Интервју: Никола Масловара Масли“ , објављено у: Златно доба војвођанског стрипа, „Моро/Систем Комикс“, Београд, 2016.
- Зупан, Здравко. ''Век стрипа у Србији'', Културни центар — Галерија савремене уметности, Панчево, 2007, стр. 73, 80, 85, 86, 88, 89, 99, 102, 108, 112, 115, 121, 122 и 136.
- Ивков, Слободан. Биографија , у: ''60 година домаћег стрипа у Србији'', Галерија Ликовни сусрет, Суботица, 1995, помињања на странама 47, 71, 262.
- Масловара, Никола. Изложба стрипа и карикатуре (каталог), „Дани стрипа“, Горњи Милановац, 1996.
- Тамбурић Живојин, Зупан Здравко и Зоран Стефановић. Стрипови које смо волели: Избор стрипова и стваралаца са простора бивше Југославије у XX веку , „Омнибус“, Београд, 2011, стр. 131 и 257.
- Челиковић, Борисав. „Маслијев Лаконогић у акцији“, предговор у албуму: Детектив Лаконогић, „Розенкранц“, Бачки Маглић, 2013, стр. 3-5.