Место одржавања:
Архив Војводине, Жарка Васиљевића 2а, Нови Сад
Отвара
Господин Роберто Чинкоти (Roberto Cincotti),
директор Италијанског института за културу у Београду
(Istituto Italiano di Cultura, Belgrado)
Покровитељи
Град Нови Сад и Италијански институт за културу у Београду
ПРОГРАМ
Фумети! — Балкански фестивал италијанског стрипа / Fumetti! — Festival balcanico del fumetto italiano.
Организатор
Удружење грађана „Обновљена заједница“ из Новог Сада
Покровитељи
Град Нови Сад и Италијански институт за културу у Београду
Редакција
Ненад Савин, Селена Даниловић, Ђула Шанта са сарадницима
Савет
Зоран Туцић, Владимир Тополовачки, Зоран Стефановић и Кристијан Релић
Партнери
Удружење стрипских уметника Србије / Центар за уметност стрипа;
Пројекат Растко — Италија; Издавачка кућа Весели четвртак; Нишки културни центар; Удружење „Бранко Плавшић“; ИК Комико; ИК Форма Б; ИК System Comics; ИК Golconda; ИК Макондо...
Петак, 24. јун 2022.
- 17:00 Поздравна реч „Италијански стрип и његова важност за Балкан“ — директор фестивала Ненад Савин и члан савета фестивала Зоран Стефановић.
- 17:30 Предавање „Песме истарског и лигурског ветра: Сергеј Соловјев међу Италијанима 1941–1975.“ — Зоран Стефановић, управник Центра за уметност стрипа Удружења стрипских уметника Србије.
- 18:00 Промоције интеграла „Велики Блек“ 1 и 2 Бранка Плавшића, Маринка Лебовића, Светозара Обрадовића и Петра Алаџића. — учествују издавачи и уредници Зоран Николић, председник Удружења „Бранко Плавшић“, Ниш, и Срђан Савић, директор Нишког културног центра.
- 19:00 Свечано отварање фестивала – отвара господин Роберто Чинкоти (Roberto Cincotti), директор Италијанског института за културу у Београду (Istituto Italiano di Cultura, Belgrado). Отварање међународне групне изложбе на којој учествују Пасквале дел Векјо (Pasquale del Vecchio), Ана Лацарини (Anna Lazzarini) и Ђампјеро Казертано (Giampiero Casertano) из Италије; Бранислав Керац, Дарко Перовић и Стеван Субић из Србије.
Субота, 25. јун 2022.
- 10:00–22:00 Међународна групна изложба у дворишту Архива Војводине: Пасквале дел Векјо, Ана Лацарини и Ђампјеро Казертано из Италије; Бранислав Керац, Дарко Перовић и Стеван Субић из Србије
- 12:00–20:00 Дигитална изложба „Moses — Un Altro Giorno in Paradiso“ („Мојсије — дан у Рају“) у холу Архива Војводине, аутора Зорана Јовичића.
- 12:00–20:00 Тржница стрипа: издавачи Комико, Форма Б, System comics, Golconda...
- 14:00 Предавање „Италијански стрип у српској и југословенској култури: Албуми“ — Владимир Тополовачки, аутор едиције „Бесконачни итинерер кроз свет стрип албума“.
- 15:00 Промоција издања Лунов Магнус стрип бр. 999, „Велики Блек: Кавез“, цртача Маринка Лебовића и сценаристе Светозара Обрадовића, ИК Голконда, модератор Александар Ђукановић
- 16:00 Промоција издања „Једна прича: Трећи дан“ цртача Стевана Субића и сценариста Марка Нучија и Исака Фридла (Stevan Subić, Marco Nucci, Isaak Friedl: Le Storie 65 — Il terzo giorno, Sergio Bonelli Editore), издавач српске верзије Весели четвртак
- 17:00 Представљање аутора Зорана Јовичића и италијанског издања „Мојсије — дан у Рају“ по сценарију Маура Канавезеа (Mauro Canavese, „Moses — Un Altro Giorno in Paradiso“, Ferrogallico)
- 18:00 Заједничка трибина „Поглед аутора на стрип уметност“, учествују Пасквале дел Векјо, Ана Лацарини, Ђампјеро Казертано, Бранислав Керац, Дарко Перовић и Стеван Субић.
Недеља, 26. јун 2022.
- 11:00–14:00 Италијански аутори цртају за посетиоце фестивала
- 14:00–16:00 Преглед издавачке продукције албума италијанских аутора на српском: Дина Батаље „Приче тајанства и маште“; Хуга Прата „Корто Малтезе“, „Пустињске шкорпије“, „Вилинг“, „Коински прича“; Манаре „Гаучо“, Танина Либератореа „Ранксерокс“ и „Луси“, Серђа Топија „Приче из великог рата“ и других.
- 17:00–18:00 Представљање изложбе Градимира Смуђе и промоција новог издања аутора „Винсент и Ван Гог; Три луне“, Локомотива, 2022.
Пратећи програм фестивала :
- Пројекције екранизованих стрипова Виџеј Васке
- Музички програм Диџеј Стрит вајз
Фумети! — Балкански фестивал италијанског стрипа
Fumetti! — Festival balcanico del fumetto italiano
Модерна италијанска школа стрипа је присутна у континуитету скоро шест деценија на просторима Србије и целе некадашње Југославије.
Српско издаваштво се градило и развијало пратећи најпопуларније италијанске стрипске јунаке. Захваљујући томе генерације су одрастале уз пустоловине фиктивних а опет тако стварних ликова. У чему је њихов значај?
Имајући у виду да се тај претежно авантуристички и вестерн жанр конзумира у пубертетском и адолесцентском добу битан је због изразито наглашене педагошке црте.
Проживљавајући пустоловине својих омиљених јунака учили смо и упијали примере пријатељства, оданости, пожртвованости, храбрости и скромности. Управо неке од особина које нам данас толико недостају.
Наравно, у међувремену смо одрасли, стекли животна искуства, открили и друга ремек–дела девете уметности која су нам показала и ону другу реалистичнију, антихеројску стварност.
Јунаци на којима смо одрастали се данас цртају у Новом Саду, а у Београду и Зрењанину се цртају неки зрелији јунаци са јасном ревизионистичком сликом историје колонијализма Америке и Африке.
Да ли су се вратили кући? Или су нас само опоменули да не заборавимо одакле долазе и да ниједан зликовац није сигуран док су они ту?
Поред снажне моралне па и педагошке црте коју италијанска школа стрипа, особито Бонелијева негује, она је омогућила и директну сарадњу српских цртача различитих генерација и италијанских сценариста. Сматрамо да тако плодну и успешну сарадњу, као и сам феномен популарности италијанске школе стрипа у Србији треба представити и појаснити на одговарајући начин.
Представљање културолошких узајамних утицаја две школе стрипа, италијанске и српске, кроз приказ сарадње домаћих аутора са италијанским издавачким кућaмa више није случајност. Континуитет и квалитет су присутни данас више него икад.
Надамо се да ће овај изузетно позитиван културни феномен бити подршка и мотив младим ауторима да поучени примером својих старијих колега представе свој рад, наставе сарадњу и дају свој допринос. •
Ненад Савин
оснивач УГ „Обновљена заједница“, Нови Сад
У славу италијанског стрипа
(проширена верзија текста из каталога)
У Србији и земљама некадашње Југославије добро су познате, поштоване и вољене главне светске школе стрипа, а посебно америчка, француско–белгијска, шпанска и јапанска. Али постоји национална школа која за нас носи ноту величанствености — смешу естетског, духовног и људског у савршеној равнотежи. Италијански стрип и италијанска осећајност у стрипу за Балканце немају премца.
Више је разлога за ово. Постоји сродност и афинитет романског и словенског елемента, а нарочито латинског и српског, још од праисторије и протоиндоевропске колевке. Читаоцима препоручујемо једну од најважнијих књига европске културе Настанак европских језика 1–2 коју је написао проф. Марио Алинеи, уредник Унесковог Лингвистичког атласа Европе. Поменимо и највише место визуелног приповедања Италије од самих почетака европске културе и уметности.
Али стрип је нешто посебно. Италијански утицај на Југославију постоји од 1930–их, прво преко издавачких формула, а од 1960–их је чињеница најшире популарне културе, као ниједна друга. Приче са Дивљег Запада су нас училе да размишљамо историјски и надгенерацијски. Текс нас је учио јунаштву, а Кен Паркер човечности. Марксистичку филозофију и политичку економију смо у средњим школама Југославије учили теоријски, али нас је Алан Форд учио примењено и зато никад нисмо били импресионирани дивљим капитализмом. Марти Мистерија је указивао да критички приђемо свему што нам се потурало кроз систем као историјски и археолошки наратив. Велики уметници као Дино Батаља, Серђо Топи, Атилијо Микелуци и Виторио Ђардино показивали су нам да стил, а самим тим и идентитет, не мора бити један манир, већ да сваки појединац мора бити свој. Знали смо и да Мило Манара није само песник Ероса, већ човек који је дао и многе странице најчистије филозофије, особа са моралним интегритетом и борац за социјалну правду. Када је дошао трен да оценимо друштвену и идеолошку стварност Југославије крајем 1980–их урадили смо то у позоришту, али кроз уста Корта Малтезеа, јунака Хуго Прата, који је учио људе да сањају о слободи, као што је то српски новинар Душан Микља забележио са револуционарима-робијашима у Анголи 1980–их.
Само је у Италији великан европског стрипа Сергеј Соловјев, београдски Бели Рус, могао да настави своју блиставу каријеру и после II светског рата, као једини такав од великана из Златног доба предратног београдског стрипа. Вероватно је само у Србији могла настати Загоријана, енциклопедија од хиљаду страна, посвећена једном једином лику који је милионима деце „давао прве лекције о човечности, храбрости, слободи, моралу, увек са великом дозом хумора, неизвесности и фантастике.“
Удружење стрипских уметника Србије су оснивали и обнављали познаваоци и љубитељи италијанског стрипа и од почетка је тај феномен имао посебно поштовање, што се види, рецимо, по опусу дугогодишњег председника удружења Зорана Туцића, који није само италијански аутор и члан савета нашег фестивала, већ и архитекта задужен за италијанска војна гробља и друге споменике у Београду. Осим што су интелектуалци и научници, неки од српских издавача стрипа су и експерти–италијанисти, као што је то Кристијан Релић, уредник ИК Макондо.
Фестивал Фумети – Балкански фестивал италијанског стрипа долази нам у правом тренутку да споји све те раздвојене делиће и да покаже срце праве Италије у српској и балканској култури. Да нас подсети да је италијански стрип постигао сваку равнотежу, описујући свемир кроз слике које приповедају. Италијанска култура може бити поносна на феномен свог стрипа и може му се духовно обратити у временима сваке кризе, па и глобалне. •
Зоран Стефановић
У Сремском Београду 22. јуна 2022.
О аутору: Зоран Стефановић (1969) је српски писац, сценариста, истраживач и културни делатник. Између осталог, управник је Центра за уметност стрипа Удружења стрипских уметника Србије. Издавач је „Пројекта Растко — Италија, Електронске библиотеке италијанско–српских културних веза“ (од 2008) и писац прве оригиналне драме о Корту Малтезеу на свету (представа Острвска прича, Ваљево; Југославија, 1987).
