VII Међународна стрип колонија у Рашки...

У периоду од 3. до 7. августа текуће 2018. године одржана је, седма по реду, Међународна стрип колонија у Рашки. Манифестација се махом одвијала на Семетешком језеру пар километара од самог насеља, где су се дружили аутори из Рашке, Лесковца, Београда, Никшића (Црна Гора) и Велеса (Македонија).

kolonija raska 01

Програму нису недостајала етаблирана имена домаћег и балканског стрипа, те су на обали језерцета (а и шире) гостовали Бојан Ђукић, Дарко Стојановић, Жељко Пахек, Петар Меселџија, Владимир Весовић, Александар Стеванов, Милош Цветковић, Илија Никчевић, као и „домаћи“ Машан Савељић. Ђукићева изложба „Уметност забаве“ је одржана четвртог августа у галерији центра за културу „Градац“ у 20х, након које је уследила свирка у рашком „Роцк Цафе-у“, опет са истим аутором у првим редовима. Петог и шестог августа уследила су предавања о тренутној ситуацији у домаћем стрипу, а држали су их Ђукић, Стојановић, Меселџија и Пахек.

Безмало пет стрип школа је ове године друговало на Семетешу, од којих две из иностранства са Никчевићем и Стевановим као представницима. Чланови лесковачке стрип школе „Никола Митровић Кокан“ на челу са једним од предавача, Милошем Цветковићем, као и екипа из београдске школе „Ђорђе Лобачев“ под незаустављивом руком Владе Весовића, се већ могу назвати старим пријатељима фестивала, с обзиром на вишегодишњу сарадњу и редовне посете рашким стрипарима, предвођеним Гораном Трајковићем. Током целе Колоније, аутори су имали пуну слободу да широм Семетеша размашу руке и баце се на цртање, обавезно пропраћено разменом искустава и уживањем у квалитетној храни и амбијенту који, по свој прилици, полако али сигурно расте и развија се паралелно са самом Колонијом.

За време изложбе у галерији „Градац“ промовисан је и пети број локалног стрип часописа „Рас Цомиц,“ у коме су се нашли аутори што од прошлогодишње Колоније, што нова и квалитетна имена. На 76 страна представљени су аутори из Србије, Македоније и Либана, а поред стрипова овогодишњи број „Рас Цомица“ садржи и богат текстуални садржај, заједно са прегледом прошлогодишње Колоније из пера Данијеле Матовић.

Матовићка, ваља поменути, је члан рашке Канцеларије за младе, главног организатора Међународне стрип колоније. Суорганизатори су били Клуб ликовних уметника „Рашка“ на челу са Трајковићем и горепоменути Центар за културу „Градац“.

Све су то званични (мање-више) подаци, и бићу искрен, као неко ко је био присутан у Рашки за време Колоније, волео бих да могу да кажем да сам свему томе присуствовао и све то доживео. Нажалост, није било тако. Дошао сам касно трећег августа, а већ петог ујутру сам морао да се враћам натраг за Свилајнац. Малтене сва предавања сам пропустио, а на изложбу „стигао“ најмање десетак минута после затварања и прописно пољубио врата. На Семетеш сам дошао са блиским пријатељима, те време није могло да се усклади како треба. Наравно, то оставља простора за напредак за већ следећу годину и већ следећу Колонију.

Међутим, није као да сам све омашио. Присуствовао сам занимљивој борби сивих ћелија између Бојана Ђукића и организатора трећег августа, када је дотични приметио да носим црни шешир (и случајно згужвао исти нешто касније). Смех и опаске присутних су ми говорили довољно о атмосфери. Приметио сам Горана како размаханих руку даје инструкције локалним угоститељима, и одмах схватио и ону другу драж фестивала, и.е. нервоза и усплахиреност да све прође како треба од стране главних људи иза културног догађаја. А кад смо код главних људи, имао сам прилике да видим како Данијела и њена колегиница Ивана Илић деле мајице са Ђукићевим цртежом тог истог трећег августа, и наравно мазнуо једну. Са истим цурама сам делио бус до Рашке, те су се распричале са мојим пријатељима и са мном о разноразним темама. Ту сам приметио очекивани умор на њиховом лицу, као и онај тип опуштања какав само особе након напорног дана имају, онај тип опуштања где гласне жице чешће испустају смех и без филтера говоре о претходном радном ангажману.

kolonija raska 02

Стигао сам да искористим прилику и да се провеслам чамцем на језерцету заједно са дугогодишњим пријатељем Марком, иначе стрип-аутором из Лесковца. А Лесковчани су ми поготово деловали задовољно! Док сам са ортацима испијао пиво, поздравио сам две младе ауторке које су задовољно тумарале обалом Семетешког језера и тражиле...немам ни појма шта. Цветковић поготово је изгледао опуштеније него иначе,а судећи по фоткама које сам накнадно видео, нисам погрешио у претпоставци да Лесковчани овде долазе прво и превасходно зато што искрено цене труд и залагање рашких колега.

Наравно, стигао сам и да квалитетно оверим цео амбијент код Семетешког језера, и приметио да ничу додатне зграде. Ово место, рекао сам више пута и наглас и у себи, ће врло брзо и врло гласно постати изванредна туристичка атракција, а има потенцијала да расте још више. Не чуди ме што су Горан и екипа управо њега одабрали за стриповање – са плутајућим острвом, „злим гускама“ које чувају мост, чамчићем и амбијентом омање плаже, прожете етно елементима које Кустурицу бацају у заслужени запећак, Семетешко језеро је као створено за уметност било које врсте, што наравно укључује и девету уметност.

Стигао сам да поразговарам, макар укратко, са Меселџијом и Стевановим, да поново након месец дана видим Дарка и Владу, као и да ишацујем сопствени примерак „Рас Цомица“ и придодам исти колекцији. Разговарао сам помало и са Гораном којег сам такође упознао тек месец дана пре, у Лесковцу. Приметио сам да је једна од ретких особа која и поред масивно уложене енергије успева да барем делује релаксирано и безбрижно, иако је организовање ове звери од фестивала сигурно захтевало монументални труд и губитак подоста живаца.

Укратко, нисам видео званични део програма, и јесте ми криво што је тако, али сам видео онај други, незванични. Онај који ми је рекао све што треба да знам о Колонији – да је стрип фестивал вредан посете, да га што пре треба омасовити и испромовисати како ваља и требује, као и то да није претенциозан. Иза Међународне стрип колоније стоји ништа мање до искрена и отворена љубав према стрипу – то, само по себи, је разлог зашто треба отићи у Рашку, одвести се до Семетеша и присуствовати размени кадрова, искустава и задовољстава.
Иван Вељковић, 19. августа 2018.

Аутор: Иван Вељковић
Објављено: 21.08.2018.

 

tacin 5 shop

Биографије и фотографије аутора (осим ако другачије није назначено) су под лиценцом Creative Commons: Ауторство-Делити под истим условима Creative Commons Attribution-Share Alike 4.0 Internationalcreativecommons.org
• За слике уметничких дела је дозвољено академско коришћење и поштена употреба.

Biographies and photos of the authors (unless otherwise noted) are licensed under Creative Commons: Attribution-Share Alike Creative Commons Attribution-Share Alike 4.0 International
• Artworks images are allowed for academic and fair use.