(Нови Сад, 12. 11. 1950 — 14.8.2020)

Данас, 14. августа 2020. године у Новом Саду је престало да куца велико срце Великог Тозе – Светозара Обрадовића. Тоза је био најплоднији и најпопуларнији југословенски стрип-сценариста свих времена, чији су стрипови објављени у милионима примерака широм Југославије и Европе, али пре свега скроман човек, супруг, отац и деда.

Светозар Обрадовић – Тоза је рођен 12. новембра 1950. године у Новом Саду. У родном граду је завршио основну и средњу школу, а студирао је и на Грађевинском факултету. Каријеру је почео на Телевизији Нови Сад, али се убрзо потпуно професионално посветио стрипу.

Поред стрипа, успешно се бавио спортом, нарочито кошарком, као играч и тренер у новосадском клубу Славија, а затим и као кошаркашки судија, а био је и војвођански вицешампион у релију.

Од најранијег детињства волео је стрип, а одрастао је заједно, у истој улици, са Браниславом Керцем, који ће касније са Тозом чинити најпопуларнији стрипски тандем на овим просторима.

Тозин почетак професионалног бављења стрипом везан је за стрип-серијал Поручник Тара. Серијал је објављиван у Златном кликеру, Невену, Стрип забавнику и Војвођанском стрипу, укупно 23 епизоде. Са истим аутором за горњомилановачке Дечје новине ствара серијале Кобра, Cat Claw и Нинџа. У међувремену постаје и први професионално ангажовани стрип-сценариста у новосадском Дневнику, за који ради на лиценцном стрипу Велики Блек, (најмање 43 епизоде) а касније и на домаћим серијалима Лун краљ поноћи, Троје несаломљивих, Извидник Род, Зека Пега, Породица Срећковић, Кикии Рики. За новосадски Форум написао је бројне сценарије за лиценцни стрип Тарзан, као и за стрип Billy The Pljuc. Пише и сценарија за бројне кратке стрипове. Почетком 1990-их сарађује са немачким издавачем Bastei, као и са италијанским часописима Lanciostory и Scorpio. Средином ове деценије учествовао је у изради стрипа Невоље са Рокијем и друге приче о људским правима, који је постао средство у настави у основним школама у Црној Гори.

toza o2 Сарађивао је са великим бројем цртача, а поред Керца по његовим сценаријима цртали су и Маринко Лебовић, Радич Мијатовић, Славко Пејак, Павел Коза, Сибин Славковић, Миодраг Ивановић Микица, Бранко Плавшић, Ахмет Муминовић, Миша Марковић, Никола Масловара, Стево Маслек, Здравко Поповић, Душан Пивац, Богдан Љубичић, Адам Чурдињаковић, Драган Стокић, Јелко Петернељ, Предраг Ивановић, Горан Ђукић, Борислав Станковић Стабор, Душан Бунарџић, Вуја Радовановић, Дејан Седлан, Дражен Ковачевић, Стеван Брајдић, Игор Лазаревић, Александар Орешчанин, Небојша Бачић, Сабахудин Мурановић, Илија Никчевић…

Бројна епизоде Светозара Обрадовића објављене су широм Европе – у Немачкој, Француској, Италији, Холандији, скандинавским земљама, као и у САД.

Поред писања сценарија за стрип бавио се и публицистиком (Велике преваре и фалсификати, Дневник, Нови Сад, 2003; Новосадски стрип!, Прометеј, Нови Сад, 2007), као и писањем радио-драма. У свету стрипа појавио се и као тушер појединих епизода. Један је од оснивача Удружења стрипских аутора Србије, где је био и потпредседник. Током 1997. године уређивао је дечји часопис Шкољка из Приштине. Писао је фељтоне за више листова и часописа. Од 2012. до 2016. године био је уредник стрипа у издавачкој кући ROSENCRANTZ.

Посебно је запажен Тозин педагошки рад, како кроз рубрике у Стрип забавнику и "Дечјем Дневнику", тако и кроз школу стрипа, односно стрип радионицу на Новосадском отвореном (радничком) универзитету, где је 2000. године организовао и изложбу „Новосадски стрип прва генерација“. Аутор је и изложбе Горана Ђукића Горског одржане 2011. године. Споменута књига Новосадски стрип! представља немерљив допринос историји домаћег стрипа.

Треба ли уопште споменути да се ни Нови Сад ни држава нису макар и симболично знали одужили Великом Този?

Аутор: Предраг Ђурић

Часопис „Култура“ је донео радове најугледнијих светских стручњака за визуелно приповедање, као и нацрт националне стратегије за стрип у Србији • Сви бројеви „Културе“, као и остали пројекти Завода за проучавање културног развитка, бесплатно су доступни на Интернету.

После две године припрема, Култура, интердисциплинарни научни часопис за теорију и социологију културе и културну политику, донео је у 165. броју велики међународни темат од 20 текстова „Стрип и идентитет“. Аутори су претежно главни стручњаци у својим земљама, а пола њих су и највиши светски академски ауторитети за стрип, визуелно приповедање, карикатуру, анимацију, драмске уметности, медиологију, комуникологију и сродне области.

Уредник темата Зоран Стефановић у уводнику „Сироче социологије, кнез неуроестетике: стрип и идентитет“ тумачи важност визуелног приповедања за светску и националне културе, подсећа на улогу српске и југословенске теорије у светским оквирима још од 1970–их, и ексклузивно представља нацрт Националне стратегије за стрип Удружења стрипских уметника Србије (www.usus.org.rs), којом би Србија могла постати међународни модел.

Стефановић каже: „Када се размотри списак аутора Културе бр. 165 — са три континента, из осам земаља, на седам језика — можемо констатовати окупљање релевантних стручњака: неки од кључних умова светске стрипске мисли написали су изворни рад управо за ову прилику, чинећи Београд овог месеца престоницом светске стрипологије. Жеља нам је била промовисати нову генерацију стручњака, најавити будућа истраживања и сва лица културних политика које ће доћи, али и показати да је равнотежа глобалног и локалног од особите важности унутар стрипске културе и мисли.“

Истакнуто је и да у Београду од 1974. излази један од првих теоријских часописа за стрип на планети, Пегаз,ревија за историју и теорију стрипа и визуелних медија који се изражавају графичким путем Жике Богдановића, као и да је Ранко Мунитић управо у часопису Култура 1975. уредио први међународни темат о стрипу у неком државном академском часопису Источне Европе.

Пресек светске и националне мисли о визуелном приповедању

У новом броју Културе из Сједињених Држава рад је дао проф. Џон Лент, оснивач првог научног часописа за стрип у САД (International Journal of Comic Art, IJOCA), истраживач који је најзаслужнији за разумевање стрипске Азије у свету, али и деценијски проучавалац српског стрипа и карикатуре. Он овде ексклузивно даје рекапитулацију друштвено–културне улоге стрипа за човечанство. Други отац–оснивач долази са европске стране — Жика Богдановић из Београда нам показује да је и локални стрип од глобалног порекла и утицаја, као и да је овдашње промишљање од високог интереса и за много веће културе.

Проф. Дитрих Гриневалд доноси одавно потребан глас немачке стрипологије, разјашњавајући нам историјске карике немачког стрипа које биле од формативног утицаја на стрип у Америци, као и на словенске културе, укључујући и српску. Француски професор Беноа Петерс, чувени сценариста серије „Опскурни градови“, био је ученик Ролана Барта, биограф Жака Дериде, али је и један од кључних теоретичара данашњице који у свом тексту ревидира културу сећања, тумачећи капиталну личност Родолфа Тепфера.

Џенг Хуангаи, утицајни кинески уметник, професор, истраживач, али и високи стручњак кинеске армије за културу и медије, у чланку о традиционалном стрипу Кине даје преглед од почетака тамошње цивилизације до данас. Ник Сузенис (САД), светски познат по докторату у форми стрипа којим проширује ментална и когнитивна поља, ексклузивно се представља са до сада нештампаним одељцима Одравњивања.

Директор Центра цртаних прича Руске државне библиотеке Александар Куњин представља самоникле фазе руског и источнословенског стрипа, као дела традиционалне словенске културе. Михаил Заславски и Максим Назаренко показују да популарна култура даје тачнија предвиђања него истакнути геополитички стручњаци, овде на примеру стрипа који је пророковао судбину СССР. Проф. Ирина Антанасијевић, вишеструко заслужни истраживач из Београда, осветљава слабо познату нишу емигрантске културе Југославије 1930–их и руско–српску симбиозу, која је утицала на модерно српско друштво.

Словеначки контроверзни уметник и историчар стрипа Изток Ситар је отворио занемаривану тему о ангажованом стрипу у Словенији. Политичке промене у касној СФРЈ добрим делом ишле су преко ове врсте стрипа, нарочито у омладинској штампи (Младина, Љубљана), те је у питању прилог од високог интереса за српску и европску културу. Ерудита Бранислав Милтојевић из Ниша показује нам временску усклађеност и понекад преимућство наше локалне културе у односу на оне веће, потврђујући да је визуелно приповедање у Срба увек повезано са матицом националне културе.

Историчарка уметности Аница Туцаков из Београда даје свеж, утемељен допринос музеологији, што је тема која ће бити све актуелнија у културним политикама и где се Србији пружа могућност да предводи трендове. Трансмедијални уметник, историчар и професор Горан Дујаковић из Бања Луке показује нам релевантност популарне културе за етнопсихолошке и регионалне студије, на примеру Петра Кочића.

Историчарка уметности Марија Ристић из Београда кроз стрип Бобана Савића проучава плод француско–српске симбиозе у стрипу која постоји већ скоро век и по. Милан Милошевић из Приједора даје нам контроверзни увид у горућа питања доминантог америчког стрипа и његове експлоатације идеја, не само у служби крупног капитала.

Уметница и истраживач Драгана Радановић, са уметничке школе у Бриселу, дала је допринос осетљивој теми — искуствима деце која су доживела рат, у овом случају у Србији, током бомбардовања од стране НАТО пакта 1999. године. Драгана Купрешанин из Београда у раду о тактилном стрипу проширује границе уметничких форми, спајајући светску истраживачку ексклузивност са личним уметничким експериментом.

Ту су и две ауторефлексије из других сегмената друштва. Доајен културе Лаза Лазић, писац, уредник и филозоф, анализира значај стрипа за културу, истичући архетипску снагу и ослобађајући ефекат. Сликар и културни радник Миле Пајић проматра стрип из оне обрнуте духовне и визуелне перспективе — сакралне слике источног обреда. Илустрације у овом броју су пресек рада међународно објављиваног стрипара из Београда, московског дипломца, Синише Радовића.

Уз Стефановића, чланови редакције темата о стрипу били су Драгана Радановић и Филип Станковић, а сарадници Џон Лент, Стефан Пакард, Миле Пајић, Дејан Ајдачић, Ирина Антанасијевић, Предраг Иконић и Горан Дујаковић. Посебно одговоран задатак обавио је извршни уредник часописа Пеђа Пивљанин, уз координацију главне уреднице Владислава Гордић–Петковић.Мишљењима су помогли професори Катедре за теорију и историју Факултета драмских уметности у Београду и студенти докторских студија теорије драмских уметности културе и медија ФДУ.

Осим темата „Стрип и идентитет“, број доноси драгоцене радове и на друге теме из културе и медија чији су аутори Мирјана Николић, Маја Станковић, Љубица Винуловић, Марија Шимоковић и Владимир Коларић.

Сви бројеви Културе су доступни читаоцима на Интернету (casopiskultura.rs), а издавач Завод за проучавање културног развитка (zaprokul.org.rs) понудио је бесплатно и остале подухвате као што су „Е-култура, база података културе Србије“ и „Временска линија културе Републике Србије и Срба ван матице“. •

Култура бр. 165 / 2019 Стрип и идентитет

Цео број: http://casopiskultura.rs/Magazine/ShowPDF?magazineid=175

Стрип и идентитет

Зоран Стефановић СТРИП И ИДЕНТИТЕТ – УВОД

Александр Куњин ОБЈАВЉИВАЊЕ СТРИПОВА У РУСИЈИ (XВИ–XX ВЕК)

Изток Ситар СЛОВЕНАЧКИ ДРУШТВЕНО КРИТИЧКИ И АНГАЖОВАНИ СТРИП У ЈУГОСЛАВИЈИ

Бранислав Милтојевић СЛИКЕ ИЗ ЖИВОТА СТАРИХ БАНАЋАНА И НИШЛИЈА У СТРИПАРНИЦИ И БИОСКОПУ СТЕВАНА СРЕМЦА

Ирина Антанасијевић СЕРЈОЖА И НИНОЧКА У КРАЉЕВИНИ ЈУГОСЛАВИЈИ

Горан Дујаковић ДАВИД ШТРБАЦ – КОЧИЋЕВ МИКРОУНИВЕРЗУМ У СТРИПУ

Марија Ристић ВИЗУЕЛНИ ЕЛЕМЕНТИ СРПСКОГ НАЦИОНАЛНОГ ИДЕНТИТЕТА У СТРИПУ ХИЈЕРОНИМУС БОШ

Милан Милошевић ЕКСПЛОАТАЦИЈА ИДЕЈЕ У СТРИПУ – ПУНИСХЕР

Драгана Радановић ИЗАЗОВИ СТВАРАЊА АУТЕНТИЧНЕ ДЕЧЈЕ ПЕРСПЕКТИВЕ У ДОКУМЕНТАРНОМ ГРАФИЧКОМ РОМАНУ

Драгана Купрешанин ЕСТЕТИКА НЕВИДЉИВОГ

Аница Туцаков МЕСТА БАШТИЊЕЊА СТРИПА

Михаил Заславски и Максим Назаренко ПЕРСПЕКТИВЕ РАЗВОЈА СОВЈЕТСКОГ САВЕЗА ПОСЛЕ 1983. ГОДИНЕ И ЕКОНОМСКО-ПОЛИТИЧКА ПРЕДВИЂАЊА У СТРИПУ ПЈЕРА КРИСТЕНА И ЕНКИ БИЛАЛА ЛОВ

Стрип и идентитет - осврти и прикази

Џон Лент КУЛТУРА И УПОТРЕБА КУЛТУРЕ СТРИПА

Џенг Хуагаи ТРАДИЦИОНАЛНИ КИНЕСКИ СТРИПОВИ

Жика Богдановић КОМШИЈЕ ЖУТОГ ДЕРАНА ИЛИ ОНА ДРУГА АМЕРИКА

Дитрих Гриневалд ВОЉЕН А ОСУМЊИЧЕН – О КУЛТУРНОМ ЗНАЧАЈУ СТРИПОВА У НЕМАЧКОЈ

Беноа Петерс РОДОЛФ ТЕПФЕР – ИЗУМИТЕЉ И ТЕОРЕТИЧАР СТРИПА

Лаза Лазић СТРИП – РЕФЛЕКСИЈЕ И СЕЋАЊА НА 80 ГОДИНА ЧИТАЊА СТРИПОВА

Миле В. Пајић ОД ФРЕСКЕ ДО СТРИПА

Истраживања

Мирјана Николић БЕОГРАД 202 – ДЕРЕГУЛАЦИЈА И ЛИБЕРАЛИЗАЦИЈА У ОКРИЉУ СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ СИСТЕМА

Маја Станковић ОД ПРЕДМЕТНЕ КА СИСТЕМСКОЈ УМЕТНОСТИ

Љубица Винуловић ПОРТРЕТИ ЖЕНА КТИТОРА У ВРЕМЕ ЛАЗАРЕВИЋА

Осврти и прикази

Марија Шимоковић СОПСТВО КОДИРАНО СНОМ ИЛИ КЊИГА КОЈА МИСЛИ

Владимир Коларић ВРЕДНОСТИ И ЊИХОВА КРИЗА

In Memoriam

Владимир Коларић УСПОМЕНА НА ВЛАДИМИРА ВЛАДУ ПЕТРИЋА (1928–2019)

Импресум

Редакција: др Љубодраг Ристић, др Милета Продановић, др Александар Кадијевић, др Дејана Прњат, др Слободан Мрђа и др Владимир Коларић

Извршни уредник: Пеђа Пивљанин

Ликовна уредница: мр Драгана Мартиновић

Главна уредница: др Владислава Гордић Петковић

Лепотом часописа бавио се: Божидар Боле Милорадовић

Лектура и коректура: Агенција МФ

Превод на енглески и лектура превода: Татјана Медић

Припрема за штампу и коректура: Пеђа Пивљанин

Илустрације: стрип цртежи уметника Синише Радовића

Издавач: Завод за проучавање културног развитка

Одговорни уредник: др Вук Вукићевић

Редакција часописа Култура, Београд, Риге од Фере 4, тел. 011 2187 637, E-mail: This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it. Web site: casopiskultura.rs

Часопис излази тромесечно Сви текстови у часопису се рецензирају

KULTURA – Review for the Theory and Sociology of Culture and for the Cultural Policy (Editor in Chief dr Vladislava Gordić Petković); Published quarterly by Center for Study in Cultural Development, Belgrade, Rige od Fere 4, tel. (+ 381 11) 2637 565

Штампа: Ретро Принт д.о.о., Душана Вукасовића 74/2, Београд

Тираж: 500 Штампање завршено: у децембру 2019. године

ISSN 0023-5164 УДК 316.7

Објављивање овог броја Културе омогућило је Министарство културе и информисања Републике Србије