У болници у Крагујевцу 14. октобра 2022. преминуо је од последица срчаног удара Драгољуб "Драган" М. Савић, истакнути стрипски делатник, сценариста, цртач, илустратор, публициста, педагог, уредник и издавач.
Рођен је у Мостару, 11. априла 1957. али је од 1958. живео у Земуну. Постаје 1978. члан групе "Београдски круг 2", коју је 1976. основао Бојан М. Ђукић, а чији су почетни чланови били и Асканио Поповић, Душан Рељић, Растислав Дурман, Владимир Весовић, Зоран Мујбеговић, Рајко Милошевић Гера, Душан Рељић и Здравко Зупан, а убрзо и Сибин Славковић, Слободан Ивков, Жељко Пахек, Зоран Ковачевић, Зоран Јањетов, Драган Боснић, Драган Лазаревић, Лазар Одановић, Дарко Перовић, Ратомир Петровић-Рацаи други.
У групи која је допринела развоју савременог европског стрипа Савић је био један од најактивнијих чланова, промотер француско-белгијске школе визуелног приповедања. Био је и заступник става да домаћим стриповима, српским и југословенским, треба дати више подршке него увозним страним стриповима и јефтиним лиценцама. Историја наше културе и издаваштва је потврдила Савићеву процену.
Први Савићеви професионални радови везани за стрип (сценарији, цртежи и илустрације) објављени су почетком 1980-их у издањима куће "Дечје новине": цртао је минијатуре о народно-ослободилачкој борби и писао веома примећене вестерне за данас светски познатог Рајка Милошевића Геру ("Елмер Џоунс"; "Чак Лоример"; "Тексашки јахачи"). Такође је писао сценарије за Ратомира Петровића Рацу ("Маршал Довер"), Драгана Боснића ("Wobsh Acces"), Зорана Туцића и друге.
По сценарију Жељка Пахека, Савић је цртао научнофантастичку серију “Тери Вонг” (1983), а у једној епизоди и ратну серију "Книнџе" (1991) посвећена тада актуелним дешавањима у Српској Аутономној Области Крајина, али је ово издање одлуком власти у Србији после два броја укинуто.
Савић је имао једну од главних улога у обнови целокупног српског стрипа током ратова 1990-их, након слома великих државних издавача у Србији и СФРЈ изазваног ратовима, инфлацијом, санкцијама УН, локалном корупцијом и спорним приватизацијама.
Са Владимиром Весовићем, Савић је 1992. започео два важна пројекта. Једно је оснивање школе стрипа и илустрације "Ђорђе Лобачев" у Београду, а друго је обнова издавачке и креативне делатности када су се спојиле делови група "Београдски круг 2" и "Баухаус 7" са новим сценаристима са Факултета драмских уметности у Београду, обнављајући тада аутохтоне српске популарне жанрове и теме у стрипу. Временом је Весовић задржао вођење школе, а Савић уређивање издања.
Посебно је био значајан Савићев рад као главног уредника стрипа у приватним београдским издавачким кућама високог квалитета "Орбис" и "Бата" издавача Александра Драмићанина. Савић је био главни уредник и продуцент часописа "Трон" (1992), албума "Калокагарти" Милана Јовановића и Ђорђа Милосављевића (1994), серије "Свиндл" Мирољуба Милутиновића Браде и Ђорђа Милосављевића (1994; данас ТВ серија "Швиндлери"), албума "Трећи аргумент" по Милораду Павићу Зорана Туцића и Зорана Стефановића (1995), капиталне монографије "Уметност и језик стрипа" коју је приредио отац источноевропске стрипске теорије Жика Богдановић (1994), часописа "Мегатрон" (1997) итд.
У другој половини 1990-их Савић одсељава се за Крагујевац и, у недостатку домаћих издавача, смањује бављење стрипом. Пренео је временом и љубав према стрипу на сина Михаила, данас сарадника угледног удружења "Свет стрипа".
Обновом Удружења стрипских уметника Србије 2009. Савић се поново појављује на стрипским дешавањима, особито на Крагујевачком Комикону, претежно као саветник и педагог. Упркос породичних и здравствених околности, Савић се у овом добу вратио уметности, као комплетан аутор али и сценариста за друге цртаче. Колеге су са нестрпљењем чекале његове нове радове на основу скица које је показивао.
Драгољуб Савић, за пријатеље и публику Драган, биће сахрањен у понедељак 17. октобра, у 12 часова, у Крагујевцу, на гробљу Бозман.
