Поштовани,

позивамо Вас на Ретроспективну изложбу Драгана Савића чије ће отварање бити у петак 12. априла у 18 часова у Народној библиотеци Вук Караџић у Крагујевцу. Организатор изложбе је Свет стрипа у сарадњи са Драгановом породицом и Удружењем стрипских уметника Србије.

Драган је преминуо 2022. године у Крагујевцу и ово је најбољи начин да му се захвалимо на свему што је учинио за српски стрип и за Удружење Свет стрипа.

Драгољуб Савић, за пријатеље и публику Драган, по свему је био посебна фигура, и остаће као такав у историји српске популарне културе. Стрипски делатник, сценариста, цртач, илустратор, публициста, педагог, уредник и издавач, један од кључних обновитеља српског стрипа 1990–их.

Са једне стране, проповедник масовног ауторског стрипа – и то не било каквог већ стриктно европског и српског/југословенског модела – увек са јасним и тврдим ставом, жесток, упоран, полемичан до граница борбености. Са друге стране, човек многих уметничких талената – како приповедних, тако и ликовних – који је као уметник био властан да ствара на високом светском нивоу, али га је разарење СФР Југославије од стране Северноатлантске алијансе деведесетих скренуло са те мисије у којој је тражио уметничко савршенство. Савршенство, често и на штету сопственог опуса, који није хтео да даје у јавност док није било на стандардном нивоу великана његове омиљене уметности.

Ми пуну меру Драганових дарова и доприноса тек сад накнадно откривамо, ронећи кроз ствараочеву збирку. Много од Драгановог наслеђа, како културног тако и уметничког, и нама ће, онима са својевремено често другачијим ставовима, бити надахнуће и путовођ у сутрашњем српском стрипу.

Драгољуб Драган Савић рођен је у Мостару, 10. априла 1957. али је од 1958. живео у Земуну. Постаје 1978. члан групе „Београдски круг 2”, коју је 1976. основао Бојан М. Ђукић – по благослову чика Ђорђа Лобачева и са подстреком Лазе Средановића – групе чији су почетни чланови били и Здравко Зупан, Асканио Поповић, Растислав Дурман, Владимир Весовић, Зоран Мујбеговић, Рајко Милошевић – Гера, Душан Рељић, а убрзо и Сибин Славковић, Слободан Ивков, Жељко Пахек, Зоран Ковачевић, Зоран Јањетов, Драган Боснић, Лазар Одановић, Дарко Перовић, Ратомир Петровић – Раца, Зоран Ђукановић, Милан Илић – Лаки, Драган Лазаревић и други.
У групи која је допринела развоју савременог европског стрипа, Савић је био један од најактивнијих чланова, промотер француско–белгијске школе визуелног приповедања, схваћене по узору на Жана Жироа – Мебијуса. Савић је био и заступник става да домаћим стриповима, српским и југословенским, треба стратешки дати више подршке него увозним страним стриповима или јефтиним лиценцама са домаћим верзијама. Историја наше културе и издаваштва је у главноме потврдила Савићеве процене.

Први Савићеви професионални радови везани за стрип (сценарији, цртежи и илустрације) објављени су почетком 1980–их у издањима куће „Дечје новине”: цртао је минијатуре о народно–ослободилачкој борби а затим писао и веома примећене вестерне за данас светски познатог Рајка Милошевића – Геру („Елмер Џоунс”; „Чак Лоример”; „Тексашки јахачи”). Такође је писао сценарије за Ратомира Петровића – Рацу („Маршал Довер”), Драгана Боснића ("Wобсх Аццес"), Милана Илића ("Санта Геа"), Леонида Пилиповића (“Киламонго”) Зорана Туцића и друге.

По сценарију Жељка Пахека, Савић је цртао научнофантастичку серију „Тери Вонг” (1983), а у једној епизоди и ратну серију „Книнџе, витезови Српске Крајине” (1991) посвећена тада актуелним дешавањима у Српској Аутономној Области Крајина, али је ово издање одлуком власти у Србији после два броја укинуто.

Савић је имао једну од главних улога у обнови целокупног српског стрипа током ратова 1990–их, након слома великих државних издавача у Србији и СФРЈ изазваног ратовима, инфлацијом, санкцијама УН, локалном корупцијом и спорним приватизацијама.

Са Владимиром Весовићем, Савић је 1992. започео два важна подухвата. Један је, по препоруци Здравка Зупана, оснивање школе стрипа и илустрације (касније назване „Ђорђе Лобачев”) у Београду, а друго је обнова издавачке и креативне делатности у Србији, када су се спојили делови група „Београдски круг 2” и „Баухаус 7” са новим сценаристима са Факултета драмских уметности у Београду, обнављајући тада аутохтоне српске популарне жанрове и теме у стрипу. Временом је Весовић задржао вођење школе, а Савић уређивање издања.

Посебно је био значајан Савићев рад као главног уредника стрипа у приватним београдским издавачким кућама високог квалитета „Орбис” и „Бата” издавача Александра Драмићанина. Савић је био главни уредник и продуцент часописа „Трон” (1992–1996), албума „Калокагарти” Милана Јовановића и Ђорђа Милосављевића (1994), серије „Свиндл” Мирољуба Милутиновића – Браде и Ђорђа Милосављевића (1994; данас ТВ серија „Швиндлери”), албума „Трећи аргумент” по Милораду Павићу Зорана Туцића и Зорана Стефановића (1995), капиталне монографије „Уметност и језик стрипа” коју је приредио отац источноевропске стрипске теорије Жика Богдановић (1994), часописа „Мегатрон” (1997) итд.

У другој половини 1990–их Савић се одсељава за Крагујевац и у недостатку домаћих издавача, смањује бављење стрипом. Ипак, и у новој средини ствара, боље него икада, што сада видимо на основу архиве, али се бави и педагошким радом – курсом стрипа у отвореној школи „Драгослав Срејовић” 1998. године. Пренео је временом и љубав према стрипу на сина Михаила, данас талентованог примењеног уметника, сарадника угледног удружења „Свет стрипа”.

Обновом Удружења стрипских уметника Србије 2009. године Савић се поново појављује на стрипским дешавањима, особито на Крагујевачком Комикону, претежно као саветник и педагог. Упркос породичних и здравствених околности, Савић се у овом добу вратио уметности, као комплетан аутор али и сценариста за друге цртаче. Колеге су са нестрпљењем чекале његове нове ауторске радове на основу скица које је показивао, али и велико дебитовање са новом верзијом „Тексашких јахача” са маестралним Рајком Милошевићем – Гером.

Драгољуб Драган М. Савић преминуо је нагло, од последица срчаног удара у болници у Крагујевцу 14. октобра 2022. године.

Ова изложба, са премијером у Крагујевцу – у сарадњи супруге Весне и сина Михаила са Удружењем „Свет стрипа“ из Крагујевца и Удружењем стрипских уметника Србије из Београда – почетак је систематизовања наслеђа Драгана Савића и вредновања његовог доприноса, са намером да буде и основа монографије о овом значајном ствараоцу.

Зоран Стефановић