„Култура“ број 165: Београд као једно од средишта теорије стрипа

Kultura-strip-maj-2020-001Часопис „Култура“ је донео радове најугледнијих светских стручњака за визуелно приповедање, као и нацрт националне стратегије за стрип у Србији • Сви бројеви „Културе“, као и остали пројекти Завода за проучавање културног развитка, бесплатно су доступни на Интернету.

После две године припрема, Култура, интердисциплинарни научни часопис за теорију и социологију културе и културну политику, донео је у 165. броју велики међународни темат од 20 текстова „Стрип и идентитет“. Аутори су претежно главни стручњаци у својим земљама, а пола њих су и највиши светски академски ауторитети за стрип, визуелно приповедање, карикатуру, анимацију, драмске уметности, медиологију, комуникологију и сродне области.

Уредник темата Зоран Стефановић у уводнику „Сироче социологије, кнез неуроестетике: стрип и идентитет“ тумачи важност визуелног приповедања за светску и националне културе, подсећа на улогу српске и југословенске теорије у светским оквирима још од 1970–их, и ексклузивно представља нацрт Националне стратегије за стрип Удружења стрипских уметника Србије (www.usus.org.rs), којом би Србија могла постати међународни модел.

Стефановић каже: „Када се размотри списак аутора Културе бр. 165 — са три континента, из осам земаља, на седам језика — можемо констатовати окупљање релевантних стручњака: неки од кључних умова светске стрипске мисли написали су изворни рад управо за ову прилику, чинећи Београд овог месеца престоницом светске стрипологије. Жеља нам је била промовисати нову генерацију стручњака, најавити будућа истраживања и сва лица културних политика које ће доћи, али и показати да је равнотежа глобалног и локалног од особите важности унутар стрипске културе и мисли.“

Истакнуто је и да у Београду од 1974. излази један од првих теоријских часописа за стрип на планети, Пегаз,ревија за историју и теорију стрипа и визуелних медија који се изражавају графичким путем Жике Богдановића, као и да је Ранко Мунитић управо у часопису Култура 1975. уредио први међународни темат о стрипу у неком државном академском часопису Источне Европе.

Пресек светске и националне мисли о визуелном приповедању

У новом броју Културе из Сједињених Држава рад је дао проф. Џон Лент, оснивач првог научног часописа за стрип у САД (International Journal of Comic Art, IJOCA), истраживач који је најзаслужнији за разумевање стрипске Азије у свету, али и деценијски проучавалац српског стрипа и карикатуре. Он овде ексклузивно даје рекапитулацију друштвено–културне улоге стрипа за човечанство. Други отац–оснивач долази са европске стране — Жика Богдановић из Београда нам показује да је и локални стрип од глобалног порекла и утицаја, као и да је овдашње промишљање од високог интереса и за много веће културе.

Проф. Дитрих Гриневалд доноси одавно потребан глас немачке стрипологије, разјашњавајући нам историјске карике немачког стрипа које биле од формативног утицаја на стрип у Америци, као и на словенске културе, укључујући и српску. Француски професор Беноа Петерс, чувени сценариста серије „Опскурни градови“, био је ученик Ролана Барта, биограф Жака Дериде, али је и један од кључних теоретичара данашњице који у свом тексту ревидира културу сећања, тумачећи капиталну личност Родолфа Тепфера.

Џенг Хуангаи, утицајни кинески уметник, професор, истраживач, али и високи стручњак кинеске армије за културу и медије, у чланку о традиционалном стрипу Кине даје преглед од почетака тамошње цивилизације до данас. Ник Сузенис (САД), светски познат по докторату у форми стрипа којим проширује ментална и когнитивна поља, ексклузивно се представља са до сада нештампаним одељцима Одравњивања.

Директор Центра цртаних прича Руске државне библиотеке Александар Куњин представља самоникле фазе руског и источнословенског стрипа, као дела традиционалне словенске културе. Михаил Заславски и Максим Назаренко показују да популарна култура даје тачнија предвиђања него истакнути геополитички стручњаци, овде на примеру стрипа који је пророковао судбину СССР. Проф. Ирина Антанасијевић, вишеструко заслужни истраживач из Београда, осветљава слабо познату нишу емигрантске културе Југославије 1930–их и руско–српску симбиозу, која је утицала на модерно српско друштво.

Словеначки контроверзни уметник и историчар стрипа Изток Ситар је отворио занемаривану тему о ангажованом стрипу у Словенији. Политичке промене у касној СФРЈ добрим делом ишле су преко ове врсте стрипа, нарочито у омладинској штампи (Младина, Љубљана), те је у питању прилог од високог интереса за српску и европску културу. Ерудита Бранислав Милтојевић из Ниша показује нам временску усклађеност и понекад преимућство наше локалне културе у односу на оне веће, потврђујући да је визуелно приповедање у Срба увек повезано са матицом националне културе.

Историчарка уметности Аница Туцаков из Београда даје свеж, утемељен допринос музеологији, што је тема која ће бити све актуелнија у културним политикама и где се Србији пружа могућност да предводи трендове. Трансмедијални уметник, историчар и професор Горан Дујаковић из Бања Луке показује нам релевантност популарне културе за етнопсихолошке и регионалне студије, на примеру Петра Кочића.

Историчарка уметности Марија Ристић из Београда кроз стрип Бобана Савића проучава плод француско–српске симбиозе у стрипу која постоји већ скоро век и по. Милан Милошевић из Приједора даје нам контроверзни увид у горућа питања доминантог америчког стрипа и његове експлоатације идеја, не само у служби крупног капитала.

Уметница и истраживач Драгана Радановић, са уметничке школе у Бриселу, дала је допринос осетљивој теми — искуствима деце која су доживела рат, у овом случају у Србији, током бомбардовања од стране НАТО пакта 1999. године. Драгана Купрешанин из Београда у раду о тактилном стрипу проширује границе уметничких форми, спајајући светску истраживачку ексклузивност са личним уметничким експериментом.

Ту су и две ауторефлексије из других сегмената друштва. Доајен културе Лаза Лазић, писац, уредник и филозоф, анализира значај стрипа за културу, истичући архетипску снагу и ослобађајући ефекат. Сликар и културни радник Миле Пајић проматра стрип из оне обрнуте духовне и визуелне перспективе — сакралне слике источног обреда. Илустрације у овом броју су пресек рада међународно објављиваног стрипара из Београда, московског дипломца, Синише Радовића.

Уз Стефановића, чланови редакције темата о стрипу били су Драгана Радановић и Филип Станковић, а сарадници Џон Лент, Стефан Пакард, Миле Пајић, Дејан Ајдачић, Ирина Антанасијевић, Предраг Иконић и Горан Дујаковић. Посебно одговоран задатак обавио је извршни уредник часописа Пеђа Пивљанин, уз координацију главне уреднице Владислава Гордић–Петковић.Мишљењима су помогли професори Катедре за теорију и историју Факултета драмских уметности у Београду и студенти докторских студија теорије драмских уметности културе и медија ФДУ.

Осим темата „Стрип и идентитет“, број доноси драгоцене радове и на друге теме из културе и медија чији су аутори Мирјана Николић, Маја Станковић, Љубица Винуловић, Марија Шимоковић и Владимир Коларић.

Сви бројеви Културе су доступни читаоцима на Интернету (casopiskultura.rs), а издавач Завод за проучавање културног развитка (zaprokul.org.rs) понудио је бесплатно и остале подухвате као што су „Е-култура, база података културе Србије“ и „Временска линија културе Републике Србије и Срба ван матице“. •

Култура бр. 165 / 2019 Стрип и идентитет

 Цео број: http://casopiskultura.rs/Magazine/ShowPDF?magazineid=175 

 

Стрип и идентитет

Зоран Стефановић СТРИП И ИДЕНТИТЕТ – УВОД

Александр Куњин ОБЈАВЉИВАЊЕ СТРИПОВА У РУСИЈИ (XВИ–XX ВЕК)

Изток Ситар СЛОВЕНАЧКИ ДРУШТВЕНО КРИТИЧКИ И АНГАЖОВАНИ СТРИП У ЈУГОСЛАВИЈИ

Бранислав Милтојевић СЛИКЕ ИЗ ЖИВОТА СТАРИХ БАНАЋАНА И НИШЛИЈА У СТРИПАРНИЦИ И БИОСКОПУ СТЕВАНА СРЕМЦА

Ирина Антанасијевић СЕРЈОЖА И НИНОЧКА У КРАЉЕВИНИ ЈУГОСЛАВИЈИ

Горан Дујаковић ДАВИД ШТРБАЦ – КОЧИЋЕВ МИКРОУНИВЕРЗУМ У СТРИПУ

Марија Ристић ВИЗУЕЛНИ ЕЛЕМЕНТИ СРПСКОГ НАЦИОНАЛНОГ ИДЕНТИТЕТА У СТРИПУ ХИЈЕРОНИМУС БОШ

Милан Милошевић ЕКСПЛОАТАЦИЈА ИДЕЈЕ У СТРИПУ – ПУНИСХЕР

Драгана Радановић ИЗАЗОВИ СТВАРАЊА АУТЕНТИЧНЕ ДЕЧЈЕ ПЕРСПЕКТИВЕ У ДОКУМЕНТАРНОМ ГРАФИЧКОМ РОМАНУ

Драгана Купрешанин ЕСТЕТИКА НЕВИДЉИВОГ

Аница Туцаков МЕСТА БАШТИЊЕЊА СТРИПА

Михаил Заславски и Максим Назаренко ПЕРСПЕКТИВЕ РАЗВОЈА СОВЈЕТСКОГ САВЕЗА ПОСЛЕ 1983. ГОДИНЕ И ЕКОНОМСКО-ПОЛИТИЧКА ПРЕДВИЂАЊА У СТРИПУ ПЈЕРА КРИСТЕНА И ЕНКИ БИЛАЛА ЛОВ

Стрип и идентитет - осврти и прикази

Џон Лент КУЛТУРА И УПОТРЕБА КУЛТУРЕ СТРИПА

Џенг Хуагаи ТРАДИЦИОНАЛНИ КИНЕСКИ СТРИПОВИ

Жика Богдановић КОМШИЈЕ ЖУТОГ ДЕРАНА ИЛИ ОНА ДРУГА АМЕРИКА

Дитрих Гриневалд ВОЉЕН А ОСУМЊИЧЕН – О КУЛТУРНОМ ЗНАЧАЈУ СТРИПОВА У НЕМАЧКОЈ

Беноа Петерс РОДОЛФ ТЕПФЕР – ИЗУМИТЕЉ И ТЕОРЕТИЧАР СТРИПА

Лаза Лазић СТРИП – РЕФЛЕКСИЈЕ И СЕЋАЊА НА 80 ГОДИНА ЧИТАЊА СТРИПОВА

Миле В. Пајић ОД ФРЕСКЕ ДО СТРИПА

Истраживања

Мирјана Николић БЕОГРАД 202 – ДЕРЕГУЛАЦИЈА И ЛИБЕРАЛИЗАЦИЈА У ОКРИЉУ СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ СИСТЕМА

Маја Станковић ОД ПРЕДМЕТНЕ КА СИСТЕМСКОЈ УМЕТНОСТИ

Љубица Винуловић ПОРТРЕТИ ЖЕНА КТИТОРА У ВРЕМЕ ЛАЗАРЕВИЋА

Осврти и прикази

Марија Шимоковић СОПСТВО КОДИРАНО СНОМ ИЛИ КЊИГА КОЈА МИСЛИ

Владимир Коларић ВРЕДНОСТИ И ЊИХОВА КРИЗА

In Memoriam

Владимир Коларић УСПОМЕНА НА ВЛАДИМИРА ВЛАДУ ПЕТРИЋА (1928–2019)

Импресум

Редакција: др Љубодраг Ристић, др Милета Продановић,  др Александар Кадијевић, др Дејана Прњат,  др Слободан Мрђа и др Владимир Коларић 

Извршни уредник: Пеђа Пивљанин

Ликовна уредница: мр Драгана Мартиновић 

Главна уредница: др Владислава Гордић Петковић

Лепотом часописа бавио се: Божидар Боле Милорадовић

Лектура и коректура: Агенција МФ 

Превод на енглески и лектура превода: Татјана Медић 

Припрема за штампу и коректура: Пеђа Пивљанин 

Илустрације: стрип цртежи уметника Синише Радовића 

Издавач: Завод за проучавање културног развитка

Одговорни уредник: др Вук Вукићевић

Редакција часописа Култура, Београд, Риге од Фере 4, тел. 011 2187 637, E-mail: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели. Web site: casopiskultura.rs

Часопис излази тромесечно Сви текстови у часопису се рецензирају

KULTURA – Review for the Theory and Sociology of Culture and for the Cultural Policy (Editor in Chief dr Vladislava Gordić Petković); Published quarterly by Center for Study in Cultural  Development, Belgrade, Rige od Fere 4,  tel. (+ 381 11) 2637 565 

Штампа: Ретро Принт д.о.о., Душана Вукасовића 74/2, Београд

Тираж: 500 Штампање завршено: у децембру 2019. године

ISSN 0023-5164 УДК 316.7 

Објављивање овог броја Културе омогућило је  Министарство културе и информисања  Републике Србије

Наслов: Швиндлери - ТВ серија по српском стрипу

У суботу 25. априла 2020. на програму РТС 1 од 20.15 часова почиње емитовање игране ТВ серије "Швиндлери" коју су, по сценарију Ђорђа Милосављевића, режирали Немања Ћеранић и Мирослав Лекић. Серија је снимљена у копродукцији Телекома и РТС-а, а извршни продуцент је кућа Атос из Београда.

Silderi Usus

Ово је прва велика телевизијска серија надахнута једним српским стрипом — "Свиндл" сценаристе Милосављевића и цртача Мирољуба Милутиновића - Браде из 1993. године.

Сиже ТВ серије: У септембру 1930. Државна класна лутрија Краљевине Југославије објавила је да је извучена срећка са главном новчаном наградом Туристичке лутрије, и то у износу од невероватних милион динара.

PICTOGRAMAX - 2019 - KALOKAGARTI - ORIGIN - COLOR

Два ситна преваранта, Иван Разумовић Ика и његов пајташ Божа Баћковић, враћају се у своје родно место, Паланку, пошто су сазнали да је награду на лутрији добио управо неки њихов суграђанин.

Паланка у коју стижу растразана је сумњама о томе ко је тачно могући добитник лутрије, али и актуелним изборима, на којима треба да се бира између садашњег градоначелника Софре Игњатовића и његовог противкандидата Јоце Кирића.

PICTOGRAMAX - 2019 - SVINDL U TRONU - ORIGIN - COLOR

За Ику и Божу у Паланци нема добродошлице - понајвише због нерасветљеног скандала из њихове прошлости...

Улоге тумаче:Павле Менсур (Ика), Филип Хајдуковић (Божа), Драган Јовановић (Софра), Горица Поповић (Тетка Цвета), Марко Баћовић (Јоца), Невена Вукес (Даринка), Страхиња Блажић (Станислав), Анђела Јовановић (Софија), Дејан Луткић (Отон Муха), Александар Ђурица (Света Ранковић), Војин Ћетковић (Брзи Нож, Оштри Нож, Рђави Нож), Бранка Пујић (Сока), Власта Велисављевић (Нићифор), Алиса Радаковић (Јагода), Марко Гверо (Комшија Сандучар), Бранкица Себастијановић (Шоферка Клара), Ненад Ћирић (Доктор), Дубравко Јовановић (Цане), Срђан Милетић (Ђура), Милена Јакшић (Докторица Теодора), Јово Максић (Гула Чабар), Бора Ненић (Пијанац Баћко), Андрија Кузмановић (Фића Јеленковић), Лука Грбић (Сашица), Миодраг Мики Крстовић (Катон Порција), Радоје Чупић (Сарага)...

  • Уредник серије: Марко Новаковић
  • Сценариста: Ђорђе Милосављевић
  • Редитељи: Немања Ћеранић и Мирослав Лекић
  • Директор фотографије: Марко Миловановић
  • Композитор: Милош Зубац
  • Сценограф: Владимир Вићентић
  • Костимограф: Јелена Петровић
  • Маскер: Јелена Првуловић
  • Монтажер: Милорад Ћитић

 У додатку: поговор за стрипски албум Швиндлери

Зоран Стефановић

Како је изиграна професорка Историја Суровчевић

Сведочаство, документ, сећање! Ексклузивни прилог тајној повести. О „Свиндлу“, малом стрипу деведесетих уграђеном у темеље српске културе 21. века.

PICTOGRAMAX - 2019 - SVINDLERI - KRAGUJEVAC

ПРЕУЗМИТЕ TЕКСТ У ПДФ ФОРМАТУ

tacin 5 shop

Биографије и фотографије аутора (осим ако другачије није назначено) су под лиценцом Creative Commons: Ауторство-Делити под истим условима Creative Commons Attribution-Share Alike 4.0 Internationalcreativecommons.org
• За слике уметничких дела је дозвољено академско коришћење и поштена употреба.

Biographies and photos of the authors (unless otherwise noted) are licensed under Creative Commons: Attribution-Share Alike Creative Commons Attribution-Share Alike 4.0 International
• Artworks images are allowed for academic and fair use.