„Сат — слике и часови Великог рата“ — Ваљево отвара изложбу о српским јунацима

Турнеја образовно–уметничке изложбе „Сат — слике и часови Великог рата“, настале на основу награђеног графичког романа „Сат“, почиње на простору некадашње Ваљевске болнице 1914. и 1915, у Културном центру Ваљева, у четвртак 28. фебруара у 18 часова.

Изложба „Сат — слике и часови Великог рата“, праћена предавањима и промоцијама, уз учешће уметника и стручњака, одржаваће се надаље у културним центрима, образовним установама, на фестивалима и сајмовима, у државним установама, у Србији и иностранству.

О графичком роману

Plakat SAT putujuca izlozba i seminari - malo„Сат“ прича истиниту судбину српског војника Радомира Лазаревића и његове породице из Роћевића код Краљева у Великом рату. Радомир је као војник Српске краљевске војске 1915. године прешао снежну Албанију а потом и Средоземно море. Није дочекао да барем још једном види Породицу, Завичај и Отаџбину.

„Сат“ је сведочанство о љубави, верности, храбрости и пожртвованости српских јунака и њихових породица, о бризи и посвећености француских војних и медицинских радника, али и оданости туниског народа током Првог светског рата и све до данас. У питању је универзална прича о малим људима у великим историјским догађајима.

*

Подухват је уметнички стваран од 2015. до 2018. године. Сценарио је по породичном предању Лазаревића је написао Драган Лазаревић — де Лазаре. Прву режијску поставку је урадио Зоран Туцић, а стваралачки су у првој фази допринели и ликовни уметници Владимир Крстић – Лаци и Синиша Радовић. Финалних четири стотине цртежа је урадио Вујадин Радовановић, док је стрип обојио Раде Товладијац.

Графички роман је у изворном облику објављен у издању „Пчелица издаваштва“ из Чачка, у октобру 2018. као албум–монографија великог формата, на квалитетној хартији, тврдог увеза. Осим стрипа, монографија има и илустровани историјско–образовни додатак на 16 великих страна (око 50 ауторских картица) са текстовима о историји Првог светског рата, данашњој обнови српских војничких гробаља у Африци, али и прегледом сто година стрипова на тему Великог рата по истраживањима Зорана Стефановића. Књига је прављена као општеобразовно средство а тренутно је у процедури за помоћно наставно средство за историју у 8. разреду основне школе и у средњим школама Србије.

Ово издање је овенчано Наградом 63. Међународног београдског сајма књига за стрип 2018. године. Уз то, на ранг листи магазина НИН, књига је заузела прво место најзначајнијих догађаја у стрипу Србије у 2018. години, праћена другим стриповима о Првом светском рату: едицијом „Линије фронта“ и збирком До пакла и назад.

Такође је поводом стоте годишњице Дана примирја у Првом светском рату овај графички роман објављен као свеска на рото–хартији и поклоњен читаоцима 12. новембра 2018. у листу Вечерње новости у 120.000 примерака.

Тиме је „Сат“ постао најтиражнији и најчитанији српски стрип последњих 40 година.

*

На основу одзива и захтева публике са досадашњих представљања, нарочито просветних и културних радника, настала је поводом „Сата“ путујућа изложба са пратећим програмима где се представља и фактографија Првог светског рата, сећање о рату сачувано у историји уметности, као и потреба за очувањем спомен обележја војника и цивила, жртава рата који је са разлогом назван Велики.

Реч стручњака о „Сату“

ЗОРАН МИЛЕКИЋ, ПРОФЕСОР ИСТОРИЈЕ, ЧАЧАК: „Стрип као уметничка форма има у себи заиста зрно генијалности. Испричати причу кроз низ слика а са минималном количином речи, а која је ипак у стању да на читаоца „гледача“ остави тако јак утисак, заиста је феномен. (...) Но, оно што је историчара занимало читајући „Сат“ то је историјска тачност података. Уметничко виђење гигантског сукоба који се звао Велики рат, као и учешћа Срба у њему, једна је страна медаље. Друга су чињенице којима се барата и које се не би смеле превише жртвовати уметничкој слободи кад се обрађује једна важна тема и то на овај начин. Тим више што је стрип намењен младим нараштајима који немају превише знања о својој прошлости. Или их имају, али на нетачан и искривљен начин, што је још поразније. Овај стрип је показао, по мом дубоком уверењу, да се успешно могу комбиновати уметнички таленат, и писца и илустраторâ, са оним што су неопходне историјске чињенице.“

ВАСА ПАВКОВИЋ, ПИСАЦ, БЕОГРАД: „Сценарио стрипа „Сат“ јасно и упечатљиво прати неке од најважнијих момената из судбине ратника Радомира и судбине његове породице. Цртеж је мајсторски стилизован, убедљив и колором додатно оплемењен. Стрип „Сат“ свакако спада у најлепше примере српског стрипа који се бави Великим ратом, а верујем да је погодан и за савремену школску лектиру.“

ПРОФ. ДР МИЛОШ КОВИЋ, ИСТОРИЧАР, БЕОГРАД: „На стогодишњицу Првог светског рата управо нас је српски стрип изненадио квалитетом и количином продукције посвећене овој теми. И, што је најважније, искреношћу и свежином израза. То понајбоље потврђује стрип „Сат“ сценаристе Драгана Лазаревића и цртача Вујадина Радовановића. Кључне вредности овог стрипа нису само у супериорном цртежу и књижевном приповедању. У њему је, пре свега, реч о љубави према породици и отаџбини. Главни јунаци за породицу су везани нераскидивим нитима, које премошћују простор и време. Породица и потомство побеђују ограниченост човекове појединачне, трагичне егзистенције. Посебно је важан континуитет између генерација, оличен у сећању на прадедину жртву, опредмећен у сату који се у породици чува. Родољубље се, у овом стрипу, заснива на љубави према својој земљи и нема ни трунку искључивости према било коме. Због свега реченог потребно је да се размисли о употреби овог стрипа као наставног материјала у нашим школама. Он то заслужује, због добрих порука које носи и због своје уметничке вредности. Потписник ових редова га најтоплије препоручује, како читаоцима дословно свих узраста, тако и нашим школама.“

СЛОБОДАН ИВКОВ, ИСТОРИЧАР ПРИМЕЊЕНЕ УМЕТНОСТИ, БЕОГРАД: „Учешће Србије и Срба у Првом светском рату је кроз стрипове зачуђујуће ретко коришћено у српској ликовној нарацији. Пред нама сада имамо нешто сасвим другачије! И у формалном и у суштинском виду. „Сат“ је продукционо најобимнија цртано–писана прича икада овде настала на тему Србије у Првом светском рату. Нема спора о томе да је реч о рату, но не ради се о неком непосредном сукобу, а понајмање о стављању на страну само једне од страна у борбама. Сви су жртве, противници скоро да и нису приказивани, а дело говори о суморним и по породице дуготрајним последицама, које се преносе и трају вековима. С обзиром на претходна, малобројна српска стрипска дела посвећена Првом светском рату, „Сат“ поседује и огроман педагошки потенцијал.“

Аутори стрипа и изложбе

Сценарио:
Драган Лазаревић — де Лазаре

Ликовни уметници:
Вујадин Радовановић, Раде Товладијац, Зоран Туцић и Владимир Крстић — Лаци

Графичко обликовање:
Драган Лазаревић и Раде Товладијац

Текстови:
Драган Лазаревић, Зоран Стефановић,
Републички завод за заштиту споменика културе, Београд, Википедија, слободна енциклопедија и Међународна културна мрежа „Пројекат Растко“

Концепт изложбе и каталога:
Зоран Стефановић

Аутори се захваљују свима који су подржали
путујућу изложбу и пратеће програме:

Министарство културе и информисања Републике Србије
www.kultura.gov.rs

Град Ваљево
www.valjevo.rs

„Пчелица издаваштво“, Чачак
www.pcelica.rs

Компанија „Новости“, Београд
www.novosti.rs

Српска Православна Црква
www.spc.rs/

Републички завод за заштиту споменика културе, Београд,
www.heritage.gov.rs

Центар за уметност стрипа, Београд,
при Удружењу стрипских уметника Србије
www.usus.org.rs

Међународна културна мрежа „Пројекат Растко“
www.rastko.rs

Википедија, слободна енциклопедија
sr.wikipedia.org

tacin 5 shop

Биографије и фотографије аутора (осим ако другачије није назначено) су под лиценцом Creative Commons: Ауторство-Делити под истим условима Creative Commons Attribution-Share Alike 4.0 Internationalcreativecommons.org
• За слике уметничких дела је дозвољено академско коришћење и поштена употреба.

Biographies and photos of the authors (unless otherwise noted) are licensed under Creative Commons: Attribution-Share Alike Creative Commons Attribution-Share Alike 4.0 International
• Artworks images are allowed for academic and fair use.