„Писати се могу само приватне вести: приватна кореспонденција током Првог светског рата“

Изложба Народне библиотеке Србије и стрипови у Политикином Забавнику (23 новембар)

01 Pisma pozivnica2 NBS

Изложба под насловом „Писати се могу само приватне вести“: приватна кореспонденција током Првог светског рата - организује се поводом стогодишњице ослобођења Србије у Првом светском рату. Осмишљена је са циљем да се представи један мање познати аспект свакодневице српског народа који је био увучен у ратни сукоб. Специфичне околности у којима се нашао у годинама 1914-1918, изнедриле су потребу за разним видовима приватне кореспонденције.

Изложбом која је пред вама желимо да прикажемо различите видове комуникације, потешкоће које су морале бити превазиђене да би се контакт успоставио, као и колико је тај контакт био битан свима који су се нашли у ратном вихору. Самим тим изложба је подељена на следеће сегменте: Реч, Цензура и Вест. Оваква подела проистиче из нашег убеђења да су ова три појма била присутна у сваком облику приватне кореспонденције. Вести су се шириле речима, док је цензура представљала незаобилазни део обликовања вести.

У сегменту Реч приказани су начини на које су вести преношене. Поред устаљених облика кореспонденције као што су писма и дописне карте, вести су преношене преко личних огласа у штампи, путем телеграфа, као и усмено, путем посредника, макар он био и непријатељ. Целина Цензура указује на потешкоће у кореспонденцији које је рат донео. Писма су често пролазила кроз руке више цензора, каткад су морала да буду писана на неуобичајеним алфабетима или језицима, да би као таква понекад стизала на одредиште непотпуна или оштећена. Коначно, истакнуте су вести од куће као једна од најосновнијих потреба војника на фронту који су били одвојени од својих породица. Свако сазнање о ближњима би макар на кратко одагнало осећај зебње и давало им снагу за нова ратна искушења. Такође, циљ сегмента Вест је да дочара психолошко стање људи у тренуцима када (не) примају очекивану вест.

Изложбу прати и одвојени сегмент у форми стрипа и илустрација. Идеја је да кроз ову форму прикажемо неке од најсликовитијих ситуација на које смо наишли истраживањем. Поред грађе која се чува у Народној библиотеци Србије, коришћена су писма доступна у дигиталној библиотеци „Велики рат“, као и у приватним колекцијама.

Стрипови су дело Дарка Гркинића (цртеж) и Немање М. Калезића и Јасмине И. Тешановић (сценарио).

Такође, као целина биће објављени у "Политикином Забавнику" 23. новембра.

tacin 5 shop

Биографије и фотографије аутора (осим ако другачије није назначено) су под лиценцом Creative Commons: Ауторство-Делити под истим условима Creative Commons Attribution-Share Alike 4.0 Internationalcreativecommons.org
• За слике уметничких дела је дозвољено академско коришћење и поштена употреба.

Biographies and photos of the authors (unless otherwise noted) are licensed under Creative Commons: Attribution-Share Alike Creative Commons Attribution-Share Alike 4.0 International
• Artworks images are allowed for academic and fair use.