Од скора нови стрип Алексе Гајића под насловом "Бирократија" односно мали стрип (пошто су му димензије 5 x 6 цм), може и да се купи. Проблем је што је толико мали да књижаре неће да га продају. Али решење је пронадјено. Београдска Књижара Макарт, прихватила се овог одговорног посла, и то у својој продавници у Ћумичевом сокачету у Београду. Такође, стрип можете наручити и преко поруке на Фејсбуку или преко њиховог сајта. Цена је тричавих 220 дин, а плаћа се поузећем.
Ако већ имате најбољи и најлепши стрип у својој колекцији, сад можете имати и најмањи.
Уз најаву, прилажемо и текст о овој књижици, и то из пера самог аутора:
"За овај стрип, више него за било који други, можемо рећи да је настао случајно. Наиме, ову књижицу не бисте држали у рукама да те вечери мој пријатељ Младен није рекао:
- ’Еј, ’ајмо, сутра мало до бувљака!
На бувљаку сам налетео на лика који је продавао разноразно ђубре, али међу свим тим стварима спазио сам једну дрвену кутију за слајдове. Осим мало блата и заиста безвезних слајдова вишка, кутија је била сјајна. Ја сам иначе љубитељ дрвених кутија, заправо кутија уопште. Мислим да је то некаква ментална заоставштина из детињства када сам отварајући кутије од поклона откривао њихов садржај, односно играчку. Некако и сад, кад отварам неку кутију, осећам део те магије и неизвесности. Шта ће се указати кад подигнем поклопац?
Како год, кутија је била очишћена, и стајала је на мом столу. Уследио је онај контемплативни тренутак кад сам ја гледао кутију, а кутија гледала мене. Какву нову примену може да добије кутија која је тужно битисала по разним подрумима и таванима? Требало јој је удахнути нови живот, достојан њеног изгледа и материјала. Ипак, није то била било каква пластична или картонска кутија. Имала је металне шарке и копче, а унутра одштампане бројеве и папир на ком можете да упишете садржај сваког слајда.
А онда ми је синуло. Заправо, како то обично бива добру идеју потом прати још пар добрих идејних надовезивања.
- Уместо слајдова направићу 100 плочица од дебелог картона. Чак ћу их и изшмирглати да буду затупљене.
- Али шта да радим са 100 изшмиргланих картонских плочица?
- Знам! Нацртаћу на њима стрип! Стрип на 100 картонских плочица!
- Али зашто би неко правио такав стрип, а да при том то и није мали посао? Шта фали обичном белом папиру?
- Знам, ове плочице подсећају ме на картице у оним старинским бирократским регистрима.
- Али шта забога има интересантно у бирократским регистрима? Каква прича о томе може да се направи?
- Знам! Као што нам сваки час траже уверење да смо и где рођени, односно уверење о постојању и ко смо, шта би било кад би нам тражили уверење шта смо? Или да ли смо? Или зашто смо?
Била је то за мене задовољавајуће добра идеја а и имала је момент филозофског.
- Шта би било кад би државна институција, осим знања о нашим грађанским подацима управљала и подацима о нашим егзистенцијално духовним аспектима?
Кад ми је ово пало на памет, после је све било лако.
Куриозитет овог стрипа је што има чак четири своја појавна обличја. С обзиром да има 100 потпуно по формату идентичних сличица он се лако трансформише. Он може да буде артефакт, односно оригинална кутија коју љубоморно чувам заједно са осталим стрип кутијама. Он може да буде обичан стрип на четири стране за магазине. Такође, јако лепо изгледа кад се “сервира” у форми ћилима (4 x 25 сличица) зато га на изложбама тако и приказујем. И на крају он може да буде ова мала књижица.
Идеју, за малу књижицу дао ми је Владимир Тополовачки - један од наших највећих колекционара и познавалаца стрипа. Приликом једне моје посете Влади схватио сам да је он и власник једне изузетне колекције малих књига (то значи да форматом не прелазе 5 x 6 цм). Био сам очаран. У малој дрвеној витрини удобно се сместило скоро 2000 наслова. Истог тренутка рекох:
- Владо, направићу и ја једну малу књигу!
- Заправо мали стрип.
Алекса Гајић"
