Од последица срчаног удара, у Земунској болници у петак 9. октобра преминуо је у 65. години Здравко Зупан, београдски историограф, уметник, издавач и уредник — по многима кључна личност модерног југословенског и балканског стрипа. Између осталог, утемељио је историографију југословенског стрипа, цртао стрипове за велике светске издаваче Дизнија, Хану-Барберу и Кауку, а уреднички је осмислио многа изванредна издања за децу и одрасле. Стрипови су му објављивани у двадесетак земаља на три континента, на преко 15 језика.

Здравко Зупан је рођен у Загребу 7. фебруара 1950. године. Када је имао девет месеци породица се пресељава у Београд. Ту је завршио основну и Графичку техничку школу, а потом наставио студије на ликовном одсеку Више педагошке школе у Београду.

Један је од оснивача стрипске групе „Београдски круг 2“. Био је члан секције историчара уметности УЛУПУДС од 1987. године и један од утемељивача Удружења стрипских уметника Србије 2010. године. Самосталном ауторском изложбом у Београду и Нишу обележио је 2015. педесет година од објављивања свог првог стрипа.

Уметнички рад

Као стрипски уметник дебитовао је 1965. године у београдском Малом јежу, а две године касније почиње сарадњу са горњомилановачким „Дечјим новинама“.

Половином седамдесетих година нацртао је две епизоде стрипа „Fix und Foxi“ за познатог минхенског издавача Ролфа Кауку. Радио је као цртач на лиценцним серијалима „Tom & Jerry“ по сценаријима Лазара Одановића и својим за загребачки „Вјесник“ и „Мики Маус“ у француском магазину Le journal de Mickey од 1991. до 1994. по сценаријима Франсоаза Кортеђанија. У Србији је био запажен Зупанов стрип „Мики и Баш-Челик“ (Микијев забавник, 1999) према сценарију Николе Масловаре (издавач: „Политика“), у којем је свет Микија Мауса спојен са српском народном бајком.

Зупан је творац и познатих серијала „Зузуко“ и „Муња“, објављиваних у Србији, Хрватској и Румунији.

Историја југословенског стрипа

Поред стварања, бавио се историјом и критиком српског и југословенског стрипа. Публицистички рад започео је 1979. на страницама YU стрипа уређујући рубрику „Из историје југословенског стрипа“. Ова рубрика, у којој су први пут представљени многи аутори, њихови јунаци, али и издања, излазила је све до 1986. године. Из ње је произашао и први том монографије Историје југословенског стрипа, настао у сарадњи са Славком Драгинчићем, 1986. године, у коме је дат исцрпан историографски преглед развоја југословенског стрипа с краја прошлог века па све до 1941. године, као и биографије и стрипографије скоро свих најважнијих аутора.

Текстове из ове области објављивао је у разним листовима и издањима, како у земљи (Глас омладине, Стрип забавник, Наш стрип, Стрипотека, Књижевна реч, Време...), тако и у иностранству (Tomart’s Disneyana, International Journal of Comic Art, Le Collectionneur de Bandes Dessines, Биографичческий словарь, Художники русского зарубежья 1917-1939, Donau, SIGNs, Стрип ревија).

Са Живојином Тамбурићем и Зораном Стефановићем аутор је критичког лексикона Стрипови које смо волели: Избор стрипова и стваралаца са подручја бивше Југославије у XX веку (Београд 2011) који је добио Награду за издавачки подухват године на Београдском сајму књига.

Био је организатор или један од организатора више значајних изложби стрипа.

Уређивање и издаваштво

Своја знања је применио и као издавач-уредник. На једној страни, то су била издања за познаваоце као што су ревије Цепелин и Екстра цепелин или серија репринта из златног доба српског стрипа, а са друге, палета издања за децу, високо оцењена и од стручњака и од публике свих нараштаја – Дечји енигматски забавникМуња, Муња стрип и Муња бојанка.

Током 1987. године био је уредник стрипа у Кекецу, једном од најзначајнијих стрип-недељника друге Југославије. Крајем 1998. године у сарадњи са В. Павковићем приредио је за „Стубове културе” књигу Дечји биоскоп у којој су сакупљени радови „српског Вилхелма Буша“ – сликара и песника Бране Цветковића, и уредио стрипски додатак у књизи Срећка Јовановића Велики сан („Архив“, Панчево, 2007). Аутор је монографије која је 2007. произашла из сарадње са фестивалом ГРРР! — Век стрипа у Србији, као и монографија Вељко Коцкар — стрип, живот, смрт (2009), Зигомар — Маскирани праведник (2011), Ураган (2012), Доживљаји Мике Миша (2014) и Стрипске мајсторије Иве Кушанића (2015). Приредио је тематски троброј часописа Градац посвећен стваралаштву Андрије Мауровића (2013).

Признања

Због непроцењивог доприноса, Здравко Зупан је добио сва главна признања регионалног стрипа: Награда за теоријски допринос развоју југословенског стрипа (IV Салон југословенског стрипа, Винковци 1988); Награда „Фра Ма Фу“ за посебан допринос развоју југословенског стрипа (ОК ССОВ и „Стрип клуб 85“, Вировитица 1988); Награда „Срећко Јовановић“ (Међународни салон стрипа, СКЦ Београд, 2009); Меморијална плакета за допринос српском стрипу „Никола Митровић– Кокан“, Лесковац 2011); за критички лексикон Стрипови које смо волели: Избор стрипова и стваралаца са подручја бивше Југославије у XX веку (коауторски са Живојином Тамбурићем и Зораном Стефановићем): Награда за издавачки подухват године на Београдском сајму књига, и стрипски догађај године у НИН-у (Београд) и Јутарњем листу (Загреб); Плакета „Стеван Синђелић“ СО Пантелеј за допринос стрипу и Признање за допринос српском стрипу Међународног салона стрипа у СКЦ (2015).