У оквиру изложбе "Епска илустрација" коју можете погледати у Установи културе "Пароброд", Капетан Мишина 6а, Београд, у четвртак, 8. децембра, са почетком у 18 часова одржаће се предавање "Српска епика као трансмедијална појава и визуелно приповедање" на коме ћемо разговарати о српској епици али не само као књижевној појави. Њен живот је интензиван и кроз визуелно приповедање и модерне трансмедијалне форме. Уз то, епика српског типа је и сама основа древне протоиндоевропске културе. Предавање ће, на основу оригиналних истраживања српског фолклора, показати како се архајски културни и душевни феномени манифестују у данашњој популарној култури и индустрији забаве, водећи нас кроз сакралну уметност, стрип, филм европског и холивудског типа, видео игре и друге облике.
Предавач на трибини је Зоран Стефановић, је писац и истраживач културе, председник Удружења драмских писаца Србије, управник Центра за уметност стрипа при УСУС, Београд.
Предавање модерира Марија Ристић, ауторка изложбе, историчар уметности.
Епска илустрација
100 година од првог издања књиге „Српске народне јуначке песме (са сликама)“
Ауторска изложба Марије Ристић, историчарке уметности
Као омаж уметницима који су допринели дигнитету илустрације током првих деценија двадесетог века, истакнути савремени илустратори подржали су овај јубилеј илустровањем песама које су у издању 1922. остале без илустрација. Јана Адамовић илустровала је песму Зидање Скадра, Ива Атоски Мали Радојица и Женидба Ива Голотрба, Синиша Бановић Почетак буне против дахија и Четири ускока, Сенка Влаховић Царица Милица и Владета војвода, Алекса Гајић Бановић Страхиња, Р. М. Гера Марко Краљевић познаје очину сабљу, Боривоје Грбић Женидба Максима Црнојевића, Селена Даниловић Женидба од Задра Тодора, Коста Миловановић Растанак Карађорђа са Србијом, Сабахудин Мурановић Пипери и Тахир паша, Душан Павлић Болани Дојчин, Јован Укропина Пропаст царства српскога.
Изложба представља део пројекта „Теорија илустрације“, те се насловом изложбе установљава термин „епска илустрација“ и указује на значај „слика“ у књизи „Српске народне јуначке песме (са сликама)“ које су пре тачно сто година утрле пут формирању илустрације као засебне уметничке форме у оквиру наше уметности, а које су извели наши чувени уметници тог доба:. Паја Јовановић (1859 - 1957), Урош Предић (1858 - 1953), Љубо Бабић (1890 - 1974), Владимир Бецић (1886 - 1954), Јосиф Лалић (1867 - 1953), Надежда Петровић (1873 - 1915), Боривоје Раденковић (1871 - 1952), Хинко Смрекар (1863 - 1942), Бранко Поповић (1882 - 1944), Драгомир Глишић (1872 - 1957) и Саша Шантел (1886 - 1945).
Прослављајући јубилеј овог издања и пратећи теоријску мисао уважених колега Павла Васића и Дине Чолић, приређена изложба подсећа на шири културно – уметнички значај представљених илустрација и њихову неизоставност у оквиру српске уметности.
