„Срећан човек - Luckyman” је била тема међународног конкурса карикатуре Музеја модерне уметности у Сургуту у Сибиру, Русија, 2011. године, на којем је Југослав Влаховић добио 1. награду и био гост фестивала.
„Lucky man” је један од Влаховићевих најпопуларнијих радова, са милионским посетама и коментарима на интернету, који је крајем 2021. године доживео и своје штампано издање на 48 страна књиге под називом „Лаки, 44 стрипа у 4 слике о Срећном човеку”. Чак га је и једна америчка фирма применила за рекламу својих мотивационих курсева, а ова изложба управо доноси стрипове из књиге, које ће, у синергији свих потребних срећних околности (Срећна галерија, срећна Нова година, Лаки – надимак једног од издавача, Лаки – сам јунак), публика моћи да види баш у срећним празничним данима на календарском преласку у нову 2022. годину. Управо је промоцију овог и оваквог издања баш и профилисана у овој врста атмосфере, а о самом настанку књиге о Лакију аутор наводи: „По повратку сам тада (2011) скицирао двадесетак идеја за стрип и стао. Прошле године (2020), у пандемија изолацији, налетех на те скице и реших да наставим. У лето, у лепом амбијенту Виле Мир у Врднику, Фрушка Гора, сам на одмору за десетак дана то и завршио. Нисам био ни сигуран да је то довољно добро за објављивање али пар људи којима сам показао, укључујући и Лакија из Бесне кобиле, је одреаговало врло позитивно...”
Радивоје Бојичић у предговору књиге између осталог наводи: “Ових дана имао сам среће да упознам Лакија. С њим ме је упознао, његов отац, Југослав Влаховић. После првог сусрета са Лакијем, понео сам утисак да Американци више нису сами. Лаки ме је уверио да и ми имамо свог Фореста Гампа (...) Јер, иако је грађанин света, Лаки је наш земљак. Тамо у Сургуту, Лаки је добио Гран при у надметању за срећног човека. Код нас, Лаки не тражи никакве гранд параде. Он је овде усликан, и ево га у Влаховићевој књизи, и сада од Лакија свака намрштена фаца може да научи како да преко лица развуче осмех.”
Југослав Влаховић рођен је 1949. у Београду. Дипломирао на Факултету примењених уметности у Београду 1974. где је био редовни професор (Графика књиге). Дугогодишњи је илустратор - карикатуриста недељника НИН (од 1976.). Објављивао у бројним домаћим и иностраним листовима: “The New York Times”, “Wiener Journal”, “Wiener Zeitung”, “la Reppublica”, “Das Sonntagsblatt”, “Courrier Int.” и др. Приредио преко 90 самосталних изложби. Објавио 15 књига својих карикатура и стрипова и мапу графика сериграфија “Сликари и воајери”, СКЦ Београд, 1981. Опремио велики број књига и омота плоча (комплетна “Рибља чорба” и многе друге). Добитник је бројних награда и признања за илустрације, карикатуре и графички дизајн (Пјерова, Браће Карић, Ајдин Доган, Сатирикон Легница и др.). Радови му се налазе у Музеју савремене уметности и Музеју примењених уметности у Београду где је 2014. године имао велику ретроспективну изложбу, и у иностраним музејима и збиркама (Базел, Габрово, Бон, Париз, Беч). Један је од оснивача Art Directors Club Србије и Удружења карикатуриста Србије FECO чији је председник.
