ONDB-vizual-full-HD-e1691575304740

Једна од најзначајнијих националних изложби у историји европског стрипа стиже из Србије у Француску 17. августа, где ће две недеље, до 30. августа, бити представљена париској публици у Културном центру Србије.

Изложба стрипа „Од Невена до Бетмена: Светски оквири српског стрипа и визуелног приповедања“ одржана је премијерно од 21. октобра до 21. новембра 2022. у Новом Саду, Европској престоници културе, у четири галерије истовремено, као део амбијенталне целине „Град стрипа”. Организатори су најавили:

„Изложба Од Невена до Бетмена води вас кроз богату и динамичну историју српског стрипа, од корена визуелног приповедања у српској култури до модерног облика. Ова историја је представљена кроз рад угледних и надарених твораца, кроз теме у распону од хумористично–карикатуралних до прича већих од живота. У прилици сте да упознате 150 година модерног стрипа у Србији и све појаве које су му претходиле или га пратиле.”

Изложба је посвећена развоју српског стрипа у европском и светском контексту и тематски покрива историју кроз одељке: Прото–стрипови (праисторија и рана историја); Визуелно приповедање средњег века (секуларно и сакрално); Платинасто доба (1860–1931); Златно доба (1932–1941); Мрачно доба (1941–1951); Сребрно доба (1952–1970); Бронзано доба (1971–1990); Гвоздено доба (1991–2011); Силицијумско доба (данас) и Нови Сад — престоница стрипа.

Не само уметничка, већ и културолошко–информативна изложба, Од Невена до Бетмена била је једна од најобимнијих и најкомплекснијих поставки у историји визуелног приповедања Источне и Средње Европе. Као један од главних догађаја програма „Нови Сад, Престонице културе Европе“, изложбу је посетило већ прве седмице око 6.000 посетилаца из десетак земаља. Изложба и другим бројкама показује своју монументалност. У Новом Саду је у четири галерије на осам нивоа било изложено 706 великих репродукција табли стрипова од преко 1.000 цртача, сценариста, уредника, калиграфа, колориста и других стваралаца; 1229 репродукција илустрација, цртежа и сегмената домаћих стрипова; 114 анимација произашлих из српских стрипова (од чега 14 направљених за потребе изложбе); 628 виртуелно генерисаних слика у комбинацији са призорима домаћих стрипова. На Интернету ће пројекат имати око 5000 дигиталних уметничких објеката. У Паризу ће изложба бити прилагођена простору Културног центра Србије (са мање физичких експоната, а више дигиталних, него у Новом Саду).

Иницијатор пројекта и концепта је Ненад Савин, а аутор пројекта и научно–истраживачке методологије и главни кустос Зоран Стефановић. Уметнички директор, ликовни кустос и главни продуцент је Ђула Шанта. Специјални консултант је Бранко Ђукић. Продукција је дело Студија „Furuna Crafts”, Нови Сад, по ликовном концепту Студија за дизајн „Санта2Г”.

Стручно–научни тим је организовао Центар за уметност стрипа и музеја у осниовању „Здравко Зупан” Удружења стрипских уметника Србије, Београд, са бројним партнерима. Стручни и научни сарадници су била истакнута имена стрипске сцене: Жика Богдановић (1932–2021), Лазо Средановић (1939–2022), Владимир Тополовачки, Ирина Антанасијевић, Момчило Рајин, Растко Ћирић, Зоран Туцић, Раде Товладијац, Бобан Кнежевић, Радован Поповић, Драгана Купрешанин, Ненад Петровић, Марија Ристић, Филип Станковић, Предраг Иконић, Горан Дујаковић, Симон Вучковић, Слободан Ивков, Небојша Весовић, Лазар Бодрожа, Зоран Николић, Марко Стојановић, Кристијан Релић, Игор Марковић, Горан Лакићевић и многи други.

Изложба је показала и развоје омиљених жанрова и уметничких ниша: од епске поезије и народних прича, преко научне фантастике, страве и ужаса, суперјунака, мелодраме, биографских романа, историјских догађаја, комедије, све до апстрактног, филозофског и експерименталног стрипа.

Паралелно је у Београду на француском и српском објављена књига Зорана Стефановића уз учешће библиографа Владимира Тополовачког: Слобода! Једнакост! Стрип!: Српско-француски односи у уметности визуелног приповедања /Stefanović, Zoran; Topolovački, Vladimir (2022) Liberté! Égalité! Bande dessinée! : les relations serbo-françaises dans l'art de la narration visuelle. Belgrade : Institut pour l'étude du développement culturel/. У књизи су први пут историји културе на једном месту обелодањени целовити подаци о српским и јужнословенским уметницима на француском језику.

Али се тек на изложби Од Невена до Бетмена, у њеним компаративним резултатима, предоченим јавности на зидовима, по први пут у пуној мери показало колико је српска компонента у француском стрипу обимна и вишезначна, а и колико је француски израз директно утицао на Србе и Југословене. Уз то, француски истраживачи културе и уредници ће тек на овој изложби, увидом у националне опусе уметника које познају по француским серијама, увидети њихове пуне уметничке капацитете.

Место одржавања

Centre Culturel de Serbie • Културни центар Србије,

123 Rue Saint-Martin 75004 Paris, France

www.ccserbie.com

tel: (+33) 01 42 72 50 50

Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

Радно време: уторак-субота 11.30 - 19.30

Импресум

Уметнички и продукцијски тим изложбе

Продукција Студија "Furuna Crafts", Нови Сад,
по ликовном концепту Студија за дизајн „Санта2Г“

Уметнички директор, ликовни кустос и главни продуцент:
Ђула Шанта

Припрема и обрада графичког материјала: Светлана Шанта, Бранко Ђукић, Данијел Бабић, Чила Шанта
Анимација "Дикана" Лазе Средановића: Катарина Ковјанић, Дарко Вулетић, Марина Стефановић. Модел и риг: Сандра Копчок
Анимација стрипа „Наш Гаја“ Уроша Предића и Јована Јовановића Змаја: Милета Поштић, Јулијана Павловић, Нина Шкријељ, Ана Радосављевић, Мила Лукић. Clean up: Ана Радосављевић
Анимација житијне иконе Светог Јована Владимира: Владимир Димовски
Стрипске ономатопеје: Небојша Мунџић и Чаба Полгар /Polgár Csaba/
Видео игра: Вукашин Анђелковић и Милош Фат /Fath/
Интеракције и техничка подршка: Предраг Јолдић
Техничка поставка изложбе: Горан Деспотовски и Данијел Бабић
Дежурни кустос: Адријана Ујхази /Újházi Adrienn/

Стручно-научни тим

Пројекат Центра за уметност стрипа и музеја "Здравко Зупан"
Удружења стрипских уметника Србије, Београд,
са партнерима

Иницијатор пројекта и концепта: Ненад Савин

Аутор пројекта и научно-истраживачке методологије, главни кустос: Зоран Стефановић

Стручни и научни сарадници: Жика Богдановић (1932-2021), Лазо Средановић (1939-2022), Владимир Тополовачки, Ирина Антанасијевић, Момчило Рајин, Растко Ћирић, Зоран Туцић, Раде Товладијац, Бобан Кнежевић, Радован Поповић, Бранко Ђукић, Драгана Купрешанин, Ненад Петровић, Марија Ристић, Филип Станковић, Предраг Иконић, Горан Дујаковић, Симон Вучковић, Слободан Ивков, Небојша Весовић, Лазар Бодрожа, Зоран Николић, Марко Стојановић, Кристијан Релић, Игор Марковић, Горан Лакићевић и други...
Стручна вођења: Зоран Стефановић и Ненад Савин

Epska Ilustracija

У оквиру изложбе "Епска илустрација" коју можете погледати у Установи културе "Пароброд", Капетан Мишина 6а, Београд, у четвртак, 8. децембра, са почетком у 18 часова одржаће се предавање "Српска епика као трансмедијална појава и визуелно приповедање" на коме ћемо разговарати о српској епици али не само као књижевној појави. Њен живот је интензиван и кроз визуелно приповедање и модерне трансмедијалне форме. Уз то, епика српског типа је и сама основа древне протоиндоевропске културе. Предавање ће, на основу оригиналних истраживања српског фолклора, показати како се архајски културни и душевни феномени манифестују у данашњој популарној култури и индустрији забаве, водећи нас кроз сакралну уметност, стрип, филм европског и холивудског типа, видео игре и друге облике.

Предавач на трибини је Зоран Стефановић, је писац и истраживач културе, председник Удружења драмских писаца Србије, управник Центра за уметност стрипа при УСУС, Београд.

Предавање модерира Марија Ристић, ауторка изложбе, историчар уметности.

Епска илустрација

100 година од првог издања књиге „Српске народне јуначке песме (са сликама)“

Ауторска изложба Марије Ристић, историчарке уметности

Као омаж уметницима који су допринели дигнитету илустрације током првих деценија двадесетог века, истакнути савремени илустратори подржали су овај јубилеј илустровањем песама које су у издању 1922. остале без илустрација. Јана Адамовић илустровала је песму Зидање Скадра, Ива Атоски Мали Радојица и Женидба Ива Голотрба, Синиша Бановић Почетак буне против дахија и Четири ускока, Сенка Влаховић Царица Милица и Владета војвода, Алекса Гајић Бановић Страхиња, Р. М. Гера Марко Краљевић познаје очину сабљу, Боривоје Грбић Женидба Максима Црнојевића, Селена Даниловић Женидба од Задра Тодора, Коста Миловановић Растанак Карађорђа са Србијом, Сабахудин Мурановић Пипери и Тахир паша, Душан Павлић Болани Дојчин, Јован Укропина Пропаст царства српскога.

Изложба представља део пројекта „Теорија илустрације“, те се насловом изложбе установљава термин „епска илустрација“ и указује на значај „слика“ у књизи „Српске народне јуначке песме (са сликама)“ које су пре тачно сто година утрле пут формирању илустрације као засебне уметничке форме у оквиру наше уметности, а које су извели наши чувени уметници тог доба:. Паја Јовановић (1859 - 1957), Урош Предић (1858 - 1953), Љубо Бабић (1890 - 1974), Владимир Бецић (1886 - 1954), Јосиф Лалић (1867 - 1953), Надежда Петровић (1873 - 1915), Боривоје Раденковић (1871 - 1952), Хинко Смрекар (1863 - 1942), Бранко Поповић (1882 - 1944), Драгомир Глишић (1872 - 1957) и Саша Шантел (1886 - 1945).

Прослављајући јубилеј овог издања и пратећи теоријску мисао уважених колега Павла Васића и Дине Чолић, приређена изложба подсећа на шири културно – уметнички значај представљених илустрација и њихову неизоставност у оквиру српске уметности.