"СТРИП И ЊЕГОВА (НЕ)УТЕМЕЉЕНОСТ У ИСТИНИТИМ ИСТОРИЈСКИМ ЧИЊЕНИЦАМА"

Дом омладине Београда и Удружење стрипских уметника Србије позивају вас на 17.трибину из циклуса "СРЕД ЧЕТКИЦА, БАЈОНЕТА":

"СТРИП И ЊЕГОВА (НЕ)УТЕМЕЉЕНОСТ У ИСТИНИТИМ ИСТОРИЈСКИМ ЧИЊЕНИЦАМА"

среда, 22.новембар 2017. у 19:00ч / Дом омладине Београда / Трибинска сала Македонска 22, I спрат

2017 11 20 17 tribina-strip

 

"Рестартовање историје" и/или "реинтерпретација фактографије", синтагме су које се све чешће чују у иностраним круговима, не само политичких пропагандиста. Закупљивање простора у штампаним и електронским медијима за "своје истине" постало је својеврсна индустрија која се већ сада отела контроли и верификовању, те белодано има несагледиве и, ма шта мислили они који то чине, у крајњој инстанци неконтролисане последице.

Новине и часописи на киосцима, специјализована и неспецијализована периодика, серијске едиције свесака, као и засебна стрипска, што књишка - што албумска периодика, почели су сво то реинтерпретирање научних и историјских чињеница пре око једног века спонтано и необавезно.

Пошто је стрип тесно везан за карикатуру, било да је, како неки сматрају, настао из ње - било да им је само приступ публици исти, хумор и забава су се заснивали на поједностављивању претпоставки и на варирању стереотипа.

Рани западни стрип је пре више од једног века био најнепосредније везан само за дневне новине и за њихове недељне додатке (серијализованих, па, строго узев, ни ад хок свесака у данашњем смислу још није било), али по духу, тесно се "приљубио" и уз филм, понајвише за слепстик-комедије, да би се касније, на прелазу двадесетих у тридесете, од гротескних сижеа и ликовног израза, у посебан рукавац новинског стрипа одвојио авантуристички стрип реалистичке стилизације.

Гледајући по историјским епохама, уосталом као и у филмовима, и у стриповима се, поготово хумористичким, и данас без проблема у истим временима радње налазе фактографски неспојиве комбинације, на пример, праисторијских људи и диносауруса (или точка), Викинга и каубоја, Гала и индијанаца...

Но, од Другог светског рата и, првенствено америчке, употребе стрипа у пропагандне сврхе, у почетку против нациста, а потом совјета, свакојаких комуниста и социјалиста, па разних других комерцијалних, интересних и идеолошких противника до данас - ђаво је однео шалу.

У наше време нема добро организоване и мудре нације, корпорације, верске конфесије, секте, јавне или тајне организације, или било какве интересне групе, која планирано не користи цртане приче за отворено или прикривено протежирање својих ставова, вредности, као и материјалних или духовних производа и начела.        

Манипулисања, поједностављивања, подметања, прећуткивања, уништавања постојећих, до сада неспорних историјских факата и доказа, и/или (визуелна) креирања нових, потпуно измишљених, за последице имају безочне ревизије, а понуђена (и од публике која има све мање времена за критичко филтрирање и провере - прихваћена) представа о личностима, расама, нацијама и државама зависи само од финансијске моћи и утицаја светски доминантних покровитеља, дакле од инфраструктурних могућности за манипулацију и "контекстуализацију".

Интернет је у овом погледу сасвим отворио поклопац ове Пандорине кутије, претходно, показало се - до недавно само тек отшкринуте.

Симболично, најстарији српски лист "Политика", који је 1934. године и увео модерно конципирани агенцијски стрип у Србију, па га, у овом или оном облику, свакодневно објављивао на својим страницама, календарски посматрано ("Политика" није излазила за време рата) нешто дуже од осам деценија - пре две године је обуставио све (свако)дневне стрипове.

Викинзи Хогар и Еди су 13. децембра 2015. добили непријатну дужност да на страницама овог дневника "угасе светло" својим гегом, у САД креираним 16. новембра исте те године.

Јесмо ли и ми сами, због своје површности, немарности, неодговорности, интелектуалне и духовне лењости, затуцаности, неукости и кратковидости, криви што су нам, посматрано у овом светлу, досадашњи стрипови који су се бавили старијом или новијом историјом, у највећој мери, најблаже речено наивни, примитивни, стереотипни, неуверљиви и чак одбојни, што цртачки - што приповедачки?

Слободан Ивков

 

Биографије и фотографије аутора (осим ако другачије није назначено) су под лиценцом Creative Commons: Ауторство-Делити под истим условима Creative Commons Attribution-Share Alike 4.0 Internationalcreativecommons.org
• За слике уметничких дела је дозвољено академско коришћење и поштена употреба.

Biographies and photos of the authors (unless otherwise noted) are licensed under Creative Commons: Attribution-Share Alike Creative Commons Attribution-Share Alike 4.0 International
• Artworks images are allowed for academic and fair use.