РАДЕ МАРКОВИЋ, ЛИКОВНИ УМЕТНИК И ОСНИВАЧ „ТУШ ГРУПЕ“ (ИН МЕМОРИАМ 1955-12. мај 2017)

  • 18:00-18:45 РАДЕ МАРКОВИЋ, ЛИКОВНИ УМЕТНИК И ОСНИВАЧ „ТУШ ГРУПЕ“ (ИН МЕМОРИАМ 1955- 12. мај 2017) (Дом омладине Београда, главни хол)

Rade Markovic

Раде Марковић (Београд, 1955 — Београд, 2017) био је илустратор, карикатуриста, стрипски цртач, дизајнер, писац текстова из историје и теорије уметности. Илустровао је преко три стотине књига, од тога 180 дечјих; објавио је преко 17.000 илустрација у различитим медијима, а од тога око 4.000 у дневној новини „Политика“.

Биографија

Бавио се сликањем, графиком, илустрацијом, анимацијом, карикатуром, стрипом, дизајном књига, теоретским радом из области илустрације и стрипа, као и других ликовних дисциплина. Оснивач стрипске и мултимедијалне "Туш групе". Члан УЛУПУДС-а од 1977. године у статусу самосталног уметника. Председник сликарско графичке секције УЛУПУДС-а (2007—2010). Имао је статус истакнутог уметника од 1998. године.

Радио је као ликовно-графички уредник листа „Студент“ /уредио коауторски стрип додатак "Трећа генерација"/(1977—1980) и часописа „Књижевна реч“ (1980) и „Савременик“ (1984—1992). За Едицију „Плус“ Савременика урадио је тотал дизајн. Илустратор листа „Политика“ на рубрикама „Политика за децу“ (1996—2006), „Роман“ (1996—2008), „Међу нама“ (1999—2003), „Да ли знате?“ (1997—2014). Уредник ликовног програма у Арт центру, Београд (2008—2016). У разним домаћим и страним новинама, часописима и недељницима објавио преко 17.000 стрипова, илустрација и карикатура: „Светлост“, „Млади машинац“, „Правник“, „Осмех“, „Студент“, „Јеж“, „Младост“, „Омладинске новине“/НОН, „Фаца“, „Полет“, „Студентски лист“, „Комунист“, „Стрипотека“, „Спунк“, „Борба“, „Наша Борба“, „Вечерње новости“, „НИН“, „Експрес Политика“, „Илустрована Политика“, „Београд-Њујорк“, „Политика“, „Видици“, „Идеје“, „Књижевна реч“, „Реч“, „Libération“ (Француска), „Viper“ (Француска), „Савременик“, „Алманах естетичара Србије“, „Стриполис“, „Просветни преглед“ и другим.

Илустровао је преко 300 књига за децу и одрасле. Илустровао прву књигу (365 илустрација) и израдио тотал дизајн за едицију (7 књига) "Да ли знате?" издање Фондација Рибникар. Излагао на преко 100 групних изложби и 30 самосталних у земљи и иностранству. Објавио преко 100 текстова из области примењене и ликовне уметности у листовима и часописима: „Књижевна реч“, „Видици“, „Реч“ и „Савременик“.

У оквиру изложбе „Златно перо Београда“ учествовао на симпозијумима „Илустрација у свету данас“ (1987), „Стрип еквилибристика у неколико илустрација“ (1988), „Шта је лепше: слика или слово?“ (1990), „Стил и методологија илустрације и анимираног филма“ (1992). Текст у каталогу изложбе „Традиционално–модерно“: „Слике које памте или обожавање материје“ (2012), Текст у каталогу изложбе „Реално надреално“: „Зашто награда Љубомир Мицић?“ (2011)

Критичка рецепција

„Али ми питање зашто? препознајемо са модерних таблоа Радета Марковића, што га у најбољим сликама подиже на раван савременог Хијеронимуса Боша. Његове масе јединки нивелисаних буктећим колоритом, а сукобљених оштро издиференцираним графизмом, и њихово комешање, окретање у круг као у пресахлом долапу фундаменталног људског смисла, њихово ваљање са једне стране свемира на другу, продорним својим кикотом и својом раздирућом јеком опомињу нас на тренутак у коме јесмо. (...) Али он не само да увиђа наказност овог времена, он на њу реагује у духу времена свим расположивим средствима, комбинујући илустрацију са филмом, стрип са сликом, талећи их у реторти подсмешљивог интелекта оплемењеног рањивом осећајношћу чији производи експлодирају од вихорне експресивности нашег доба у чијем жрвњу нестају и џелати и жртве...“ — Живојин Павловић (филмски редитељ и књижевник)

„Марковић је успео да потпуно избегне коришћење стрип-балона са уписаним текстом и дијалозима и да, истовремено, не произведе ефекат „немог“ стрипа. Овај ефекат Марковић постиже средствима визуелне нарације. То је сложен и тежак поступак. Чиста ликовност...Статус и својства света, опус Радета Марковића стекао је онда када је, међу небројено много других светова и небројено много других универзума који настањују мултиверзум уметности, испунио онај веома захтевни претходни услов, несумњиво један од најважнијих. Онда када је потврдио своју изузетност, непоновљивост и јединственост, када је постао један, јединствен и непоновљив свет. То је она идеја које се, захваљујући имагинацији, таленту и цртачкој вештини нашег аутора, из бесконачно малог објекта без дужине и запремине који називамо тачком, пред нашим очима успоставила и успоставља, разгранала и грана, преобликовала и преобликује, одржала и одржава као једно, јединствено и непоновљиво простор-време са немерљиво много обликâ, кретања, бојâ, односâ и звука, као свет.“ — Љубомир Кљакић

„Као познавалац те креативне експлозивне париске дружине, потврђујем и овом приликом, да нико из редакције „Шарлија“ (Charlie Hebdo) и „Хара-Кирија“ (Hara-Kiri Hebdo), није стилски био ни налик Радетовом кинески упорном цртежу, пребогатим детаљима и експлозији боја, а у свему ненаметљивом исијавању бескрајне човечности и доброте из његових радова. Волуминозни Србин је заправо био шок за њих, јер је за један свој каиш стрипа трошио више времена него већина редакције „Шарлија“ заједно. Но, није се Рајзер изненадио колегом придошлицом из Србије, о коме сам му говорио у ранијим приликама, дружећи се у њиховој редакцији повремено са њим и осталим члановима либертерске банде без страха и мане, без икаквог суздржавања и зазирања од исмевања политичких будалаштина и кретенизација у Француској, али и по читавом свету. Пред Радетовим делима је Рајзер онда, свим побројаним славним присутнима, неуобичајено озбиљно за његов начин изражавања, рекао: „Ово није само стрип, ово је нешто више, ово је истинска уметност!“  —  Зоран Петровић Пироћанац

Извор и подробнији подаци: Википедија, слободна енциклопедија ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ

Биографије и фотографије аутора (осим ако другачије није назначено) су под лиценцом Creative Commons: Ауторство-Делити под истим условима Creative Commons Attribution-Share Alike 4.0 Internationalcreativecommons.org
• За слике уметничких дела је дозвољено академско коришћење и поштена употреба.

Biographies and photos of the authors (unless otherwise noted) are licensed under Creative Commons: Attribution-Share Alike Creative Commons Attribution-Share Alike 4.0 International
• Artworks images are allowed for academic and fair use.