Трибина: "Кен Паркер – крај једне стрипске епохе"

СРЕДА 24. МАЈ 2017.
17:00- 17:45 КЕН ПАРКЕР – КРАЈ ЈЕДНЕ СТРИПСКЕ ЕПОХЕ (ПОВОДОМ 40 ГОДИНА ОД ПОЧЕТКА СЕРИЈЕ И НАЈАВЕ НОВИХ ИЗДАЊА У СРБИЈИ)

kenparker-02

Трибина поводом четири десетлећа од почетка „Кена Паркера“, као и недавног краја тог италијанског серијала, те најављених репринта у Србији у другој половини 2017. године у издању београдске куће „Дарквуд“. http://www.darkwoodprodavnica.rs/

„Кен Паркер“ је ремек-дело европског приповедања у сликама, покренуто 1977. године. Творци стрипа су сценариста Ђанкарло Берарди (Giancarlo Berardi) и цртач Иво Милацо (Ivo Milazzo). Стрип је популаран у Италији и у земљама бивше Југославије. Укупно је објављено 80 епизода стрипа. Последња епизода објављена је у Италији у августу 2015. године.

Уз Милаца, цртачи су били и Ђанкарло Алесандрини, Бруно Марафа, Ђорђо Тревизан, Ренцо Калегари, Ђовани Чанти, Карло Амброзини, Серђо Тарквинио, Ренато Полезе, Ђампјеро Казертано, Горан Парлов, док су сценаристи, уз Берардија, били Маурицио Мантеро, Алфредо Кастели и Тицијано Склави.

Инспирација за лик

Кен Паркер је антихерој са Запада инспирисан ликом Џеремаје Џонсона кога је у истоименом филму Сиднија Полака тумачио Роберт Редфорд. Берарди и Милацо су најпре направили класичну вестерн причу, али по гледању филма о Џеремаји Џонсону, покушали су да направе хероја који „неће бити класичан револвераш, него ловац и водич који се оружјем служи само у самоодбрани”.

Као и Џонсон, Кен Паркер је трапер који је решио да напусти први велеград у САД. Радња већине епизода се углавном одвија на северозападу Америке, а затим, након што је Паркер морао да побегне из Бостона због учешћа у штрајковима, дуж канадске стране границе.

Теме епизода

Теме стрипова су веома неуобичајене за вестерн јер се наглашено баве социјалном правдом, али и расизмом, затварањем у гето, екологијом, канибализмом, старошћу, родним и сексуалним идентитетом, судбином човека и његовим односом према Богу. Кен Паркер није типичан каубој који остаје вечно млад као Текс Вилер и јунаци које је глумио Џон Вејн. Кроз серијал он стари у односу на прву епизоду која је смештена у 1868, греши, али и мења своје ставове и идеале. Ипак, задржава став: „Не волим да убијам... чак ни када се то чини неизбежно”.

Карактер серијала

Овај серијал је неуобичајен у односу на остале серијале који су излазили у формату „Серђо Бонели Едиторе“. За разлику од, рецимо, Загора, Малог ренџера или Великог Блека, који су били типични стрипски хероји који су увек знали шта треба да ураде, ретко правили грешке и никада нису улазили у љубавне односе, Кен Паркер је био обичан човек који је често грешио, за то дебело плаћао цену, стално се преиспитивао, имао љубавне односе (сексуалније сцене су приликом објављивања у Југославији били цензурисане), био способан да буде ироничан и имао безброј дилема.

Од целог италијанског модерног стрипа, уз Корта Малтежанина, вероватно управо Кен Паркер и његови творци имају највеће поштовање у српској и југословенским културама.

Више о Кену Паркеру на Википедији, слободној енциклопедији Линк


О ЦЕНТРУ ЗА УМЕТНОСТ СТРИПА; БЕОГРАД: Центар за уметност стрипа је програмска целина, прва своје врсте у Југоисточној и Источној Европи. Центар у Дому омладине Београда и кроз гостовања организује делатности од културног и друштвеног значаја, а да су везане за ликовно приповедање и визуелну комуникацију. Публици се нуде предавања, трибине, промоције, курсеви и радионице, стручно-научни скупови, фестивали и конвенције, истраживање, издаваштво, стручне процене и друго. Ово је заједнички подухват Удружења „Свет стрипа" из Крагујевца, Дома омладине Београда и Удружења стрипских уметника Србије (УСУС), са бројним партнерима у земљи и иностранству — уметничким, културним, образовним и научним установама.

Биографије и фотографије аутора (осим ако другачије није назначено) су под лиценцом Creative Commons: Ауторство-Делити под истим условима Creative Commons Attribution-Share Alike 4.0 Internationalcreativecommons.org
• За слике уметничких дела је дозвољено академско коришћење и поштена употреба.

Biographies and photos of the authors (unless otherwise noted) are licensed under Creative Commons: Attribution-Share Alike Creative Commons Attribution-Share Alike 4.0 International
• Artworks images are allowed for academic and fair use.