„Владимир Лазовић: мајстор српске фантастике“ (позив на промоцију и саопштење за медије)

Позивамо вас на књижевно вече

  • ВЛАДИМИР ЛАЗОВИЋ: МАЈСТОР СРПСКЕ ФАНТАСТИКЕ
  • Поводом изласка књиге „Соколар“, сабраних Лазовићевих прича
  • Понедељак, 8. мај 2017, 19:00, трибинска сала Дома омладине Београда
  • Организује: Друштво љубитеља фантастике "Лазар Комарчић",

_________________________________________

О „СОКОЛАРУ“

Vladimir Lazovic - Sokolar sabrane price

Ново издање београдске куће „Еверест Медиа“ је књига сабраних прича Владимира Лазовића „Соколар“, дуго ишчекивана од читалаца и стручњака. Овом књигом се обележава 40 година ауторовог књижевног рада, а на представљању ће, поред аутора, говорити издавач Бобан Кнежевић и уредник издања Зоран Стефановић.

Обимно издање на 630 страна чине четири Лазовићеве књиге обједињене у једном тому: „Соколар“ (словенски мач и магија), „Ћутљива сестра сна“ (модерни митови и бајке), „Стазе којима нико не иде“ (алтернативна историја) и „Профили хаоса“ (киберпанк и футурофантастика). У књизи су заступљене 34 кратке приче, новелете и новеле. Пратеће текстове чине предговор аутора „Кад је Баш Челик срео Неуромансера“ и поговор „Кад је Баш Челик срео Поглавара клетника (и шта је после било)“, обимна студија приређивача Зорана Стефановића „Пуковник који влада жанровима: Фантастика Владимира Лазовића“, библиографија са преко 100 јединица,  четири вињете Мирослава Лазовића и Вука Драгићевића...

„Ако српску и југословенску фантастику у жанровско–тематском, па и стилском смислу замислимо као круг или лопту, у самом генолошком средишту налазимо опус Владимира Лазовића. — Зоран Стефановић, приређивач сабраних Лазовићевих прича
_________________________________________

О ПИСЦУ

Vladimir Lazovic portret

Владимир Лазовић је рођен 1954. године у Београду. Вишеструко је награђивани писац научне фантастике и фантазије из Београда. По занимању је електроинжењер. Критичари га сматрају за обновитеља и оснивача неких жанрова у српској и југословенској фантастици: од словенске епске фантастике, преко киберпанка до алтернативних историја.

Објавио је роман „Хрим, ратник“ и сабране приче у једном тому „Соколар“. Заступљен је у петнаестак најважнијих жанровских антологија и избора фантастике у Југославији и Србији. Новелом „Соколар“ премијерно објављеном у часопису „Сириус“ 1987. године, објединио је најзначајније награде за фантастику у бившој Југославији – „Лазар Комарчић“ (Београд) и „СФера“ (Загреб). Добитник је награда „Лазар Комарчић“ за најбољу домаћу новелу и за „Преко дуге“ (1994) и „Бели витез“, писану коауторски са Владимиром Весовићем (2003).
Био је председник Друштва љубитеља фантастике „Лазар Комарчић“ од 2004–2008. године.
_________________________________________

О ЗНАЧАЈУ „СОКОЛАРА“

(Саопштење за медије друштва „Лазар Комарчић“)

Име Владимира Лазовића се још од краја седамдесетих везује за успешне научнофантастичке и епскофантастичке приче, објављиване по култним часописима СФР Југославије: Галаксији, Сиријусу, Политикином Забавнику, Алефу и Знаку Сагите. Прича „Соколар“ (Сиријус, Загреб, 1987) осваја награде „Сфера“ (Загреб) и „Лазар Комарчић“ (Београд), и представља прекретницу за целокупну југословенску фантастичку сцену: уводи мотиве словенске и српске митологије, покреће локално битна питања, поставља места радње на домаћи терен, у контрасту са тада текућом праксом опонашања стране фантастике и смештања ликова са страним именима у англоамерички или национално неодређен контекст.

Успех „Соколара“ је потврдио опредељење писаца окупљених око Друштва „Лазар Комарчић“ те је покренуо низ писаца да одбаци постојећа предубеђења да „летећи тањири не слећу у Лајковац“, па нам од 1988. до данас доносе низ антологијских прича и романа Радмила Анђелковића, Бобана Кнежевића, Зорана Јакшића, Драгана Р. Филиповића, Горана Скробоње, Илије Бакића и других, смештених просторно и духовно у српску културу.

Иако је Лазовић већ четири деценије присутан у периодици и антологијама, до сада је монографски имао објављено само један роман, „Хрим, ратник“ (1987), док сабране приче нису биле доступне у књишком облику. Ова неправда је исправљена ове године. Као прва књига у едицији „После милијон година“ издавачка кућа „Еверест медија“ Бобана Кнежевића објављује у једном тому под судбинским насловом „Соколар“, четири књиге са 34 Лазовићеве приче: „Стазе којима нико не иде“ (алтернативна историја), „Соколар“ (мач и магија), „Ћутљива сестра сна“ (модерни митови и бајке), и „Профили хаоса“ (киберпанк и футурофантастика). Издање је пропраћено есејима аутора, обимном студијом уредника Зорана Стефановића „Пуковник који влада жанровима“, детаљном библиографијом и биографијом.

Излазак збирке „Соколар“, која отвара едицију монументалних сабраних прича најважнијих писаца српске и регионалне фантастике, од велике је важности за нашу популарну културу. Од кризних година са краја 20. века века и урушавања доступних жанровских киоск-издања читаоцима и истраживачима постало је тешко пратити сцену књижевне фантастике која се пренела у слабо доступна издања, фанзине и књижевне часописе. Због тога се десио парадокс, да је један од важних и награђиваних, стално присутних аутора новијој публици недоступан и непознат.

„Соколар“ је прилика да љубитељи домаће фантастике најзад попуне једну битну рупу на својим полицама и да се упознају са својим новим омиљеним писцем. Кад је прочитате и будете тражили још, ускоро ћете и наћи: у припреми је реиздање Лазовићевог романа „Хрим, ратник“, као и више стрипских адаптација у извођењу Јане Адамовић, Мирослава Лазовића и других стрипара. •

_________________________________________

Биографије и фотографије аутора (осим ако другачије није назначено) су под лиценцом Creative Commons: Ауторство-Делити под истим условима Creative Commons Attribution-Share Alike 4.0 Internationalcreativecommons.org
• За слике уметничких дела је дозвољено академско коришћење и поштена употреба.

Biographies and photos of the authors (unless otherwise noted) are licensed under Creative Commons: Attribution-Share Alike Creative Commons Attribution-Share Alike 4.0 International
• Artworks images are allowed for academic and fair use.