СЕЛЕНА ДАНИЛОВИЋ ФЕМИЛЕНИJУМ ИЗЛОЖБА ИЛУСТРАЦИЈА

  • АРТ ГАЛЕРИЈА ИЗБА // Железничка 4, Нови Сад
  • од 18. 11. до 04. 12. 2017
  • Отварање у суботу 18. 11.  у 19:00 часова

selena001

Селена Даниловић рођена је 1976. године у Београду, где је и завршила Школу за дизајн, а 1998. године дипломирала на Вишој школи ликовних и примењених уметности. Члан је УСУС-а (Удружење стрипских уметника Србије). Бави се самосталним ликовним стваралаштвом, пре свега илустрацијом, дигиталном илустрацијом, акварелом, пастелом и графичким дизајном. Илуструје за часописе Cosmopolitan, Men’s Health, Sensa, National Geographic, Esquire... Илустровала је неколико сликовница за
децу, стручних књига, насловних страна за књиге и брошуре, од којих су неке штампане у САД и Канади. Држи школу цртања и сликања за децу.  Учествовала је на неколико групних изложби и  ликовних колонија. У мају 2017. године је имала прву самосталну изложбу, а ово је њена друга по реду самостална изложба. Живи и ради у Земуну.

selena002

О ВЕНЕРАМА НАШЕГ ВРЕМЕНА

Реч селектора поводом изложбе „Фемиленијум: Жена као икона популарне културе на портретима Селене Даниловић“ Нема великана уметности који силу није захватао на свежем извору — тамо где буја популарна и примењена уметност, дословно она за народ. Стрипски и модни графизам је као извор увек био погодан, а неки су и каријере направили на томе, попут сликара Роја Лихтенштајна. Шта би стрипски арт деко био без Александра Рејмонда и његовог споја мрачне јуначке пустоловине са дизајном њујоршких студија (укључујући и модни графизам и његове манекенке-музе)? И данас се многи елитни, авангардни и академски уметници на тој ватрици греју, а неретко и паразитирају. Штрпну ту и тамо са туђе трпезе, глуме опуштеност у ликовном изразу, а у ствари не знају да доврше ни обичан цртеж. Да би било занимљивије, сада нас и технологија претвара у цивилизацију уметника — свако може дигиталним филтером од фотоса направити ликовно дело које ће оплеменити дан...

selena003


Али, и даље су уз нас и аутентични ствараоци. Старог кова, скромни, ведри, здраворазумски. Они су истраживачи микрокосмоса, снабдевају енергијом обичне људе и друге уметнике...
Потребно је само се осврнути и видети их. Тако је, лепим случајем, у дому зрењанинског ликовног ствараоца Зорана Селене, пажњу потписника ових редова привукао и један предивни мали формат. Аутор је била Селена, али не иста особа.
Тако смо упознали земунску уметницу Селену Даниловић, која је вансеријски, рођени цртач, на трагу Џона Бјусема и Рејмонда, како се само пожелети може. А то је важна ствар у временима када су уметност/вештина/занат реалистичког цртежа, живописања, делимично побегли из сликарства и графике, налазећи поуздано прибежиште у стрипу и наменској илустрацији. Осим дара и искуства, на цртежима Селене Даниловић лако ћете приметити историју примењених стилова 20. века, и то у њиховим природним оквирима, стварним еко–нишама као што су наменска илустрација, портрет мање или више стилизован, темат за женски часопис, стрип, индустријска или уметничка реклама и мода... И све је искрено и лично, до мере када играње са реалистичком основом и апстрактним ликовним елементима од стварног човека прави симбол.

selena004


На Селениним портретима видећете радост цртања, бележење личних енергија не само лепих  модела, већ и саме уметнице и публике. И најлепша је тајна колико су ови често надмоћни портрети, у ствари, у трен ока настајали — колико да испијете кратку кафу. Селена ручно црта брже него што ви користите фото филтере, што знају срећници који су ненадано добили брзи портрет.

Тема изложбе — жена као икона популарне културе — спонтано је дошла. Још док су радови прегледани, белодано нам је било да гледамо стару уметност и средишњи антрополошки проблем: данашње верзије палеолитских венерица, неолитских великих мајки, бронзанодопских свештеница... И небитно је што наше венере раде у индустрији забаве и понекад се облаче као бунтовне тинејџерке, мистичка суштина је иста.  Селена славне особе ради онаквима како их ми, обични, видимо и какве би оне заувек желеле да остану у памћењу Човечанства, без обзира на страховити притисак њихових професија које им одузимају животну снагу, приватност, као и егзистенцијалну и менталну стабилност, држећи их сталној несигурности између јуначког и кловновског положаја. Ове жене су чак и на цртежу хероизоване („мајком Хером освештане“), дакле полуобожене, на путу ка бољем себи, кроз све слабости и поклекнућа. Оне тиме постају узори, симболи, митови, бакље просветљености, надахнуће — као што је и оно вечно женско великог стрипара Мила Манаре које крије управо духовну суштину, а не само телесну лепоту.

selena005

Ово је, дакле, све мистички примерено нашој уметници која носи име древне балканске богиње Селене/Мене („Месец“), нама блиске Титанке, коју је Ајсхил звао Оком ноћи, а која је у класична времена суштински била поштована и у обличјима Хекате и Артемиде... Имало би се ту шта промислити са тачке гледања наше изложбе. Да смо неосетљиви на политичку коректност, смели бисмо рећи да Селена „мушким“ очима гледа жену — без ситничавог упоређивања и тражења фалинке — већ погледом који у другим људима види само моћно, лепо, љупко, посебно, елегантно, универзално важно.

selena006


И заиста, око уметнице је ментално стабилно и самосвесно, добронамерно. То је око без идеологије, суђења или лоше намере. И управо је то племенито виђење још један важан аспект Селениног опуса, јер живимо у времену које је жену „ослободило“ традиционалних улога, само да би постала тржишни ресурс. Зато је важно и рећи да је један од портрета са најлепшим лицем на овој изложби портрет уметничине Мајке. Поука је то — ликовна изјава да смо окружени људима који очас посла могу
да оплемене и хармонизују нашу стварност. И да можемо и сами племенити постати, како нам Селена Даниловић, али и њено најближе породично окружење указују.


Зоран Стефановић
писац, сценариста и историчар културе
У Сремском Београду, 15. новембра 2017.

Преузмите каталог овде

Биографије и фотографије аутора (осим ако другачије није назначено) су под лиценцом Creative Commons: Ауторство-Делити под истим условима Creative Commons Attribution-Share Alike 4.0 Internationalcreativecommons.org
• За слике уметничких дела је дозвољено академско коришћење и поштена употреба.

Biographies and photos of the authors (unless otherwise noted) are licensed under Creative Commons: Attribution-Share Alike Creative Commons Attribution-Share Alike 4.0 International
• Artworks images are allowed for academic and fair use.