(Нови Сад, 12. 11. 1950 — 14.8.2020)
Данас, 14. августа 2020. године у Новом Саду је престало да куца велико срце Великог Тозе – Светозара Обрадовића. Тоза је био најплоднији и најпопуларнији југословенски стрип-сценариста свих времена, чији су стрипови објављени у милионима примерака широм Југославије и Европе, али пре свега скроман човек, супруг, отац и деда.
Светозар Обрадовић – Тоза је рођен 12. новембра 1950. године у Новом Саду. У родном граду је завршио основну и средњу школу, а студирао је и на Грађевинском факултету. Каријеру је почео на Телевизији Нови Сад, али се убрзо потпуно професионално посветио стрипу.
Поред стрипа, успешно се бавио спортом, нарочито кошарком, као играч и тренер у новосадском клубу Славија, а затим и као кошаркашки судија, а био је и војвођански вицешампион у релију.
Од најранијег детињства волео је стрип, а одрастао је заједно, у истој улици, са Браниславом Керцем, који ће касније са Тозом чинити најпопуларнији стрипски тандем на овим просторима.
Тозин почетак професионалног бављења стрипом везан је за стрип-серијал Поручник Тара. Серијал је објављиван у Златном кликеру, Невену, Стрип забавнику и Војвођанском стрипу, укупно 23 епизоде. Са истим аутором за горњомилановачке Дечје новине ствара серијале Кобра, Cat Claw и Нинџа. У међувремену постаје и први професионално ангажовани стрип-сценариста у новосадском Дневнику, за који ради на лиценцном стрипу Велики Блек, (најмање 43 епизоде) а касније и на домаћим серијалима Лун краљ поноћи, Троје несаломљивих, Извидник Род, Зека Пега, Породица Срећковић, Кикии Рики. За новосадски Форум написао је бројне сценарије за лиценцни стрип Тарзан, као и за стрип Billy The Pljuc. Пише и сценарија за бројне кратке стрипове. Почетком 1990-их сарађује са немачким издавачем Bastei, као и са италијанским часописима Lanciostory и Scorpio. Средином ове деценије учествовао је у изради стрипа Невоље са Рокијем и друге приче о људским правима, који је постао средство у настави у основним школама у Црној Гори.
Сарађивао је са великим бројем цртача, а поред Керца по његовим сценаријима цртали су и Маринко Лебовић, Радич Мијатовић, Славко Пејак, Павел Коза, Сибин Славковић, Миодраг Ивановић Микица, Бранко Плавшић, Ахмет Муминовић, Миша Марковић, Никола Масловара, Стево Маслек, Здравко Поповић, Душан Пивац, Богдан Љубичић, Адам Чурдињаковић, Драган Стокић, Јелко Петернељ, Предраг Ивановић, Горан Ђукић, Борислав Станковић Стабор, Душан Бунарџић, Вуја Радовановић, Дејан Седлан, Дражен Ковачевић, Стеван Брајдић, Игор Лазаревић, Александар Орешчанин, Небојша Бачић, Сабахудин Мурановић, Илија Никчевић…
Бројна епизоде Светозара Обрадовића објављене су широм Европе – у Немачкој, Француској, Италији, Холандији, скандинавским земљама, као и у САД.
Поред писања сценарија за стрип бавио се и публицистиком (Велике преваре и фалсификати, Дневник, Нови Сад, 2003; Новосадски стрип!, Прометеј, Нови Сад, 2007), као и писањем радио-драма. У свету стрипа појавио се и као тушер појединих епизода. Један је од оснивача Удружења стрипских аутора Србије, где је био и потпредседник. Током 1997. године уређивао је дечји часопис Шкољка из Приштине. Писао је фељтоне за више листова и часописа. Од 2012. до 2016. године био је уредник стрипа у издавачкој кући ROSENCRANTZ.
Посебно је запажен Тозин педагошки рад, како кроз рубрике у Стрип забавнику и "Дечјем Дневнику", тако и кроз школу стрипа, односно стрип радионицу на Новосадском отвореном (радничком) универзитету, где је 2000. године организовао и изложбу „Новосадски стрип прва генерација“. Аутор је и изложбе Горана Ђукића Горског одржане 2011. године. Споменута књига Новосадски стрип! представља немерљив допринос историји домаћег стрипа.
Треба ли уопште споменути да се ни Нови Сад ни држава нису макар и симболично знали одужили Великом Този?
Аутор: Предраг Ђурић
