Дом омладине Београда, хол, 19. април, 17:00 часова (програм Центра за уметност стрипа)

Као део будуће националне стратегије за стрип, Београд и Србија добијају културни подухват који ће обрадовати све нараштаје. Нова програмска целина, Центар за уметност стрипа, почиње са радом у Дому омладине Београда у среду 19. априла организовањем „Дана Шерлока Холмса: од Дојла до Лација“, а наставља се сутрадан, 20. априла, дружењем љубитеља „Политикиног Забавника“ и промоцијом другог тома сабраних прича најомиљенијег српског и југословенског стрипа „Дикан“, а затим у петак 21. априла у Крагујевцу — представљањем нацрта националне стратегије за стрип и самог Центра за уметност стрипа.

Први своје врсте у Југоисточној и Источној Европи, Центар за уметност стрипа ће редовно организовати делатности од културног и друштвеног значаја, а да су везане за ликовно приповедање и визуелну комуникацију.

Ово је заједнички подухват Удружења „Свет стрипа" из Крагујевца, Дома омладине Београда и Удружења стрипских уметника Србије (УСУС), са бројним партнерима у земљи и иностранству — уметничким, културним, образовним и научним установама. Најширој публици нуде се предавања, трибине, промоције, курсеви и радионице, стручно-научни скупови, фестивали и конвенције, истраживање, издаваштво, стручне процене и друго.

ПЕДЕСЕТАК ПРОГРАМА У ПРОБНОМ ПЕРИОДУ

У пробном периоду април-јун, сваке седмице ће у Дому омладине Београда бити представљана светска и домаћа ремек дела, угледни и млади аутори, Политикин Забавник дан пре изласка, међународни стручни скупови, те програми поводом 40. годишњице групе „Београдски круг 2“.

Програми се реализују и у другим просторима и градовима. Први спољни програм је био 5. априла у Дому културе „Рибница“ у Краљеву где је премијерно представљен нацрт националне стратегије за стрип као и сам Центар за уметност стрипа. За тим следе Крагујевац (21. април), Ниш (Међународни фестивал „Нифест“, 11-4. мај), Шабац (Ноћ музеја, 20. мај), Вршац, Ваљево, Лесковац...

ДУБОКИ КОРЕНИ СТРИПА У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Заснивањем Центра за уметност стрипа потврђује се и даље развија феномен да су Србија и регион већ пун век средиште стрипске уметности у Источној Европи. Стрип је компаративно гледано најуспешнија српска културно–уметничка област по планетарној раширености — како по квантитету и масовности, тако и квалитету и критичкој рецепцији на свим меридијанима.

У самој српској култури и друштву, уметност стрипа има посебно место. То се види још од ликовног приповедања на средњевековним фрескама и житијним иконама, преко утемељивања модерне културе од средине 19. века (у стрипу су учествовали и Јован Јовановић Змај, Милан Јовановић Батут и многи други великани), затим периода 1935–1941. када је Београд био уметнички центар стрипа за целу Европу, издавачки богатог периода СФРЈ, до данашњих дана који — упркос економске кризе — по стваралачком значају представљају ново златно доба ове уметности код нас. •