• АРТ ГАЛЕРИЈА ИЗБА // Железничка 4, Нови Сад
  • од 18. 11. до 04. 12. 2017
  • Отварање у суботу 18. 11.  у 19:00 часова

selena001

Селена Даниловић рођена је 1976. године у Београду, где је и завршила Школу за дизајн, а 1998. године дипломирала на Вишој школи ликовних и примењених уметности. Члан је УСУС-а (Удружење стрипских уметника Србије). Бави се самосталним ликовним стваралаштвом, пре свега илустрацијом, дигиталном илустрацијом, акварелом, пастелом и графичким дизајном. Илуструје за часописе Cosmopolitan, Men’s Health, Sensa, National Geographic, Esquire... Илустровала је неколико сликовница за
децу, стручних књига, насловних страна за књиге и брошуре, од којих су неке штампане у САД и Канади. Држи школу цртања и сликања за децу.  Учествовала је на неколико групних изложби и  ликовних колонија. У мају 2017. године је имала прву самосталну изложбу, а ово је њена друга по реду самостална изложба. Живи и ради у Земуну.

selena002

О ВЕНЕРАМА НАШЕГ ВРЕМЕНА

Реч селектора поводом изложбе „Фемиленијум: Жена као икона популарне културе на портретима Селене Даниловић“ Нема великана уметности који силу није захватао на свежем извору — тамо где буја популарна и примењена уметност, дословно она за народ. Стрипски и модни графизам је као извор увек био погодан, а неки су и каријере направили на томе, попут сликара Роја Лихтенштајна. Шта би стрипски арт деко био без Александра Рејмонда и његовог споја мрачне јуначке пустоловине са дизајном њујоршких студија (укључујући и модни графизам и његове манекенке-музе)? И данас се многи елитни, авангардни и академски уметници на тој ватрици греју, а неретко и паразитирају. Штрпну ту и тамо са туђе трпезе, глуме опуштеност у ликовном изразу, а у ствари не знају да доврше ни обичан цртеж. Да би било занимљивије, сада нас и технологија претвара у цивилизацију уметника — свако може дигиталним филтером од фотоса направити ликовно дело које ће оплеменити дан...

selena003


Али, и даље су уз нас и аутентични ствараоци. Старог кова, скромни, ведри, здраворазумски. Они су истраживачи микрокосмоса, снабдевају енергијом обичне људе и друге уметнике...
Потребно је само се осврнути и видети их. Тако је, лепим случајем, у дому зрењанинског ликовног ствараоца Зорана Селене, пажњу потписника ових редова привукао и један предивни мали формат. Аутор је била Селена, али не иста особа.
Тако смо упознали земунску уметницу Селену Даниловић, која је вансеријски, рођени цртач, на трагу Џона Бјусема и Рејмонда, како се само пожелети може. А то је важна ствар у временима када су уметност/вештина/занат реалистичког цртежа, живописања, делимично побегли из сликарства и графике, налазећи поуздано прибежиште у стрипу и наменској илустрацији. Осим дара и искуства, на цртежима Селене Даниловић лако ћете приметити историју примењених стилова 20. века, и то у њиховим природним оквирима, стварним еко–нишама као што су наменска илустрација, портрет мање или више стилизован, темат за женски часопис, стрип, индустријска или уметничка реклама и мода... И све је искрено и лично, до мере када играње са реалистичком основом и апстрактним ликовним елементима од стварног човека прави симбол.

selena004


На Селениним портретима видећете радост цртања, бележење личних енергија не само лепих  модела, већ и саме уметнице и публике. И најлепша је тајна колико су ови често надмоћни портрети, у ствари, у трен ока настајали — колико да испијете кратку кафу. Селена ручно црта брже него што ви користите фото филтере, што знају срећници који су ненадано добили брзи портрет.

Тема изложбе — жена као икона популарне културе — спонтано је дошла. Још док су радови прегледани, белодано нам је било да гледамо стару уметност и средишњи антрополошки проблем: данашње верзије палеолитских венерица, неолитских великих мајки, бронзанодопских свештеница... И небитно је што наше венере раде у индустрији забаве и понекад се облаче као бунтовне тинејџерке, мистичка суштина је иста.  Селена славне особе ради онаквима како их ми, обични, видимо и какве би оне заувек желеле да остану у памћењу Човечанства, без обзира на страховити притисак њихових професија које им одузимају животну снагу, приватност, као и егзистенцијалну и менталну стабилност, држећи их сталној несигурности између јуначког и кловновског положаја. Ове жене су чак и на цртежу хероизоване („мајком Хером освештане“), дакле полуобожене, на путу ка бољем себи, кроз све слабости и поклекнућа. Оне тиме постају узори, симболи, митови, бакље просветљености, надахнуће — као што је и оно вечно женско великог стрипара Мила Манаре које крије управо духовну суштину, а не само телесну лепоту.

selena005

Ово је, дакле, све мистички примерено нашој уметници која носи име древне балканске богиње Селене/Мене („Месец“), нама блиске Титанке, коју је Ајсхил звао Оком ноћи, а која је у класична времена суштински била поштована и у обличјима Хекате и Артемиде... Имало би се ту шта промислити са тачке гледања наше изложбе. Да смо неосетљиви на политичку коректност, смели бисмо рећи да Селена „мушким“ очима гледа жену — без ситничавог упоређивања и тражења фалинке — већ погледом који у другим људима види само моћно, лепо, љупко, посебно, елегантно, универзално важно.

selena006


И заиста, око уметнице је ментално стабилно и самосвесно, добронамерно. То је око без идеологије, суђења или лоше намере. И управо је то племенито виђење још један важан аспект Селениног опуса, јер живимо у времену које је жену „ослободило“ традиционалних улога, само да би постала тржишни ресурс. Зато је важно и рећи да је један од портрета са најлепшим лицем на овој изложби портрет уметничине Мајке. Поука је то — ликовна изјава да смо окружени људима који очас посла могу
да оплемене и хармонизују нашу стварност. И да можемо и сами племенити постати, како нам Селена Даниловић, али и њено најближе породично окружење указују.


Зоран Стефановић
писац, сценариста и историчар културе
У Сремском Београду, 15. новембра 2017.

Преузмите каталог овде

Удружење стрипских уметника Србије и Дечји културни центар Београда позивају вас на следеће догађаје 3. децембра 2019, уторак

  • СКУПШТИНА УДРУЖЕЊА СТРИПСКИХ УМЕТНИКА СРБИЈЕ 16:00 часова Дечји културни центар Београда // Црвена сала
  • ОСМА ГОДИШЊА ИЗЛОЖБА УДРУЖЕЊА СТРИПСКИХ УМЕТНИКА СРБИЈЕ у 19:00 часова Дечји културни центар Београда // Галерија

USUS 2019 - 8. izlozba

Светови бољих снова: Осма годишња изложба професионалних стрипара Србије

Стотинак ликовних уметника и сценариста стрипа из Србије и других земаља изложиће своја дела 3. децембра у 19 часова у Дечјем културном центру Београда, на Осмој годишњој изложби Удружења стрипских уметника Србије.

Након француског националног удружења, УСУС је друго по величини европско стрипско удружење, окупљајући преко 300 редовних и придружених чланова. Запажен део изложбе ће бити и избор најновијих радова аутора Републике Српске у сарадњи са Удружењем „Девета димензија“. Први пут на националној изложби групно учествују и чланови Радионице стрипа и анимације из Ваљева.

На отварању ће говорити председник УСУС Владимир Крстић Лаци, селектор изложбе Филип Станковић, професорка београдског универзитета Ирина Антанасијевић и уредница ликовних програма ДКЦБ Лидија Сеничар. 

Аутор тотал дизајна и главне илустрације овогодишње изложбе је Бојан Вукић (р. Зајечар, 1976),  уметник реалистичке стилизације, који ради за француске издаваче на запаженим фантазијским серијама „Grands anciens“,  „Le Retour de Dorian Gray“, „Merlin“, „Oracle“, „Orcs & Gobelins“ и, најновијој,  популарној — „Elfes“. Продуценти изложбе су Гоце Балковић и Ненад Петровић, асистент дизајна Страхиња Вукић, стручни супервизор Зоран Туцић, селектор за РС Предраг Иконић, уз бројне сараднике из Србије и региона.

Plakat 2019 - Draksimovic

Децембар је месец стрипа

Изложба УСУС ће трајати до 16. децембра, али се сродни програми, настављају јер је у Дечјем културном центру децембар Месец стрипа. У току је традиционални међународни конкурс за стрипски каиш деце и младих, који прима пријаве до 9. децембра, док ће радови бити изложени 17. децембра, са проглашењем победника.

Месец стрипа доноси  још важних манифестација. По први пут ће бити одржан једнодневни фестивал „У земљи Сањалији — фестивал у част сањања, стрипова и Малог Нема“ са изложбом Винзора Мекеја, промоцијом сабраног „Малог Нема“ на српском језику у пет књига у издању београдског Маконда, пројекцијом анимираних филмова и уметничком радионицом за децу и њихове најближе. Одржаће се и округли сто „Естетика невидљивог: инклузивни тактилни стрип по методу  Драгане Купрешанин“ на основу докторског рада, и најавити ауторска збирка ове београдске уметнице.

Дечји културни центар Београда, установа високе међународне репутације, у склопу ликовних програма има и два редовна курса: Радионицу стрипа и карикатуре  Милете Милорадовића и Школу и радионицу стрипа, илустрације и концепт арта „Ђорђе Лобачев“ Владимира Весовића.

Plakat 2019 - Stankovic 2

Ваљевски стрип у Београду

Сваке године национална изложба представи и по једну селекцију локалних сцена и школа стрипа. Ове године УСУС даје прилог прослави пола деценије нове инкарнације чувених ваљевских школа. Радионица стрипа и анимације Ваљево постоји од јуна 2014. године, а делује уз подршку Удружења драмских, музичких и аудио-визуелних уметника "Милован Глишић", Града Ваљева, Друштва истраживача "Владимир Мандић Манда" и, наравно, УСУС.

Радионицу су основали Јован Марковић, Стефан Настић и Филип Станковић. Претходили су им њихови учитељи и учитељи њихових учитеља: 2000-их Немања Радовановић и Милош Николовски, 1990-их Миливој Костић, 1980-их Зоран Стефановић и Богољуб Арсенијевић Маки, а 1970-их и касних 1960-их ментори су били Брана Николић и Срећко Јовановић, чије су „Дечје новине“ имале школу стрипа још пре 50 година. Данашња радионица је непосредни изданак ове традиције, прве у Источној и Југоисточној  Европи.

Plakat 2019 - Lukic 2

Радионица је до сада учествовала на међународним манифестацијама стрипа и краткометражног филма, као и кроз многе перформансе, изложбе. Радила је на изради плаката, мурала, витража, сценографије, хуманитарним акцијама и концертима кроз пратеће визуелне медије. Исто тако сарађивала је са различитим културним и државним институцијама међу којима су културни центри, библиотеке, факултети, основне и средње школе, болнице и друге.

Радови су представљани кроз електронске и штампане часописе, стрипске ревије и фанзине, међу којима је и званични фанзин радионице Страва. Две године за редом, радионица реализује манифестацију „Страва“ у Ваљеву, која се бави прeдстављањем радова чланова и сарадника радионице, са тежиштем на образовање, информисање и повезивање младих аутора, школа и радионица са наших простора. Од септембра месечно објављује билтен Зин (Z!N)

У Београду ће заједно излагати аутори новог нараштаја Ваљева и њихови млади ученици: Давид Кецојевић (р. 1990), Александар Јеремић (1990), Филип Станковић (1992), Стефан Лукић (1992), Лука Ашковић (1993), Небојша Драксимовић (1996), Стефан Крунић (1999), Никола Павловић (1992),  Нина Станковић (1998), Наталија Лукић (1999), Матеја Триндић (1999), Анђела Ивановић (2004), Лазар Ђорђевић (2007), Магдалена Воштић (2007) и Алекса Ивановић (2011)

Пројекти УСУС у 2019. години

Удружење стрипских уметника Србије је учествовало на десетак важнијих манифестација у земљи и свету, на преко сто програма и неколико капиталних изложби. У Србији раде пролећни „Гашин сабор — фестивал карикатурално-хумористичког и породичног стрипа“ и јесењу „Стрипославија — сусрете у славу словенског стрипа“, оба догађаја у просторима ДКЦБ у центру Београда.

Обележена је 110. годишњица рођења Ђорђа Лобачева (1909-2002), оца модерног српског и пионира европског стрипа. Управо је у издању „Маконда“ објављен други том едиције Сабрана дела Лобачева, са врхунском рестаурацијом и репринтом серија из 1930-их: „Господар смрти“, „Принцеза Ру“ и „Бели дух“. Значајне су биле сарадње УСУС са Русијом и њеним елитним установама, захваљујући проф. Антанасијевић: у Москви изложба „Сергеј Соловјев — коњаник и стрипар“ (прва у историји овог уметника) у Дому руског заграничја Александра Солжењицина, петроградска изложба „Руски стрип Краљевине Југославије“ у Библиотеци Љермонтова, као и продукција истоименог филма за руски федерални канал „Култура“.

Велики јубилеј српског, југословенског и европског стрипа — пола века серије „Дикан“ Лазе Средановића прослављен је на фестивалима у Београду, Нишу, Херцег Новом, Крагујевцу, Бањој Луци, а ускоро у Ваљеву, те опет у Београду. УСУС је дао подршку издавачкој кући „Форма Б“ да објави сабрану хумористичку серију „Шрафко“ Душана Вукојева у едицији „Карике и облаци“, сабрани стрип „Нинџа“ Светозара Обрадовића, Миодрага Ивановића, Предрага Ивановића и Петра Алаџића, Књигу о Јову Гезе Шетета и многим другим издањима. 

Стручно–научну методологију ових подухвата је поставио Центар за уметност стрипа при УСУС, основан 2017. године.

Биографије и фотографије аутора (осим ако другачије није назначено) су под лиценцом Creative Commons: Ауторство-Делити под истим условима Creative Commons Attribution-Share Alike 4.0 Internationalcreativecommons.org
• За слике уметничких дела је дозвољено академско коришћење и поштена употреба.

Biographies and photos of the authors (unless otherwise noted) are licensed under Creative Commons: Attribution-Share Alike Creative Commons Attribution-Share Alike 4.0 International
• Artworks images are allowed for academic and fair use.