Задовољство нам је да најавимо прву велику београдску промоцију и отварање изложбе посвећене стрип албуму “Дружина Дарданели: Злочин на Светској изложби” (System comics, 2016.), сценаристе и цртача Павла Зелића (познатог и по роману “Пешчана хроника”, Лагуна 2013.) и цртача Драгана Пауновића (такође илустратора стрип адаптације романа “Константиново раскршће”).

Druzina Dardaneli
Изложба оригиналних табли из стрипа ће бити отворена у четвртак, 7. априла у 19.00 часова у Срећној галерији Студентској културног центра у Београду, Краља Милана 48 (улаз из Ресавске), након чега ће у 19:30ч уследити промоција издања у великој Сали СКЦ-а, на којој ће говорити уредник издања Игор Марковић и аутори. Изложба траје до 14. априла.

После велике изложбе и промоције у Културном центру Србије у Паризу која је трајала до краја јануара 2016., нови албум “Дружине Дарданели” ће имати своју домаћу премијеру на истом месту где је 2011. године промовисан и први део серијала - “Дружина Дарданели: Пољубац лептирице” да би затим постигао огроман успех код публике и критике.

„Дружина Дарданели“ је прича о тиму својеврсних (супер)хероја, протагониста српске и европске књижевности, који се супростављају злу оличеном у истим таквим, из класика позајмљеним ликовима са друге стране, и интересима моћника чија су ови продужена рука. У овом серијалу, поново смо се упознавали са великим јунацима кроз њихове стрипске верзије које се надовезују али и надограђују ове протагонисте класичне литературе. Они су Хајдук Станко Јанка Веселиновића, Коштана Боре Станковића, Толстојев Алексеј Кирилович Вронски, Сава Савановић Милована Глишића, Андрићев Карађоз, Ћосићев Вукашин Катић, и најзад, јазавац (пред судом) Петра Кочића. Опоненти овој чудноватој скупини су у првом албуму били Кафкин Јозеф К., (добри војник) Швејк Јарослава Хашека, Олд Шетерхенд и Халеф Омар из романа Карла Маја, и негде између обе стране, Димина Дама с камелијама, као и камара других епизодиста у омажима литератури коју смо волели да читамо (или пак морали у школи).

Окупљени на једвите јаде од стране владиног повереника Катића, у легендарној београдској кафани чије име ће постати и њихов синоним, насловна дружина тајних агената/суперхероја је морала да спречи ужасавајући план о злоупотреби српских вампира, у наступајућем планетарном сукобу, који се у овој алтернативноисторијској поставци лудачки смелом акцијом наших јунака зауставља, или макар одлаже. Нова вратоломна авантура дарданеловаца носи наслов „Злочин на Светској изложби“ и интернационализује доживљаје дружине широм Старог контонента на прелазу векова и доба. Миље ових приповести је свет технолошких чуда, архитектонских лудорија, и опште ишчашености у односу на познату прошлост, надовезујући се на имагинацију али и стварне концепте научника и визионара, у којем је (скоро) све могуће. И где боље да се врхунац таквог другачијег и бољег друштва прикаже, него на чувеној Светској изложби у Паризу 1900. године, када се универзум маште преклапао са нашим на предивне и неочекиване начине, као и на Оријент Експересу који у овој верзији – лети! Нови супарници, али и помагачи, оличени пре свега у Раскољникову Достојевског, метаморфу Грегору Самси из Кафкиног „Преображаја“, монстроузном Фантому из Опере Гастона Леруа, и нашем светском путнику – Нушићевом Јованчи Мицићу су ту да ствари учине занимљивијим, а сваки читалац може да се игра проналажења референци на дела глобалне културе на страницама ове независне приче, која ће ипак подсетити на старе јунаке и негативце у небројеним преокретима и отрићима у заплету.

Стрип серијал „Дружина Дарданели“ је већ са почетном епизодом постао феномен, па је тако она адаптирана у радио драму, анализирана у десетинама критика, па чак и научном раду, имала туце самосталних и групних изложби и била промовисана небројено пута уздуж и попреко Србије али и у целом региону и годинама након објављивања. Било да га откривате по први пут или наново, у питању је фикционални универзум који исказује поштовање својим узорима, али и даје много, много више.

 

СРЕЋНА ГАЛЕРИЈА Студентског културног центра Београд (СКЦ) има част да позове Вас и Ваше пријатеље на отварање изложбе стрип табли АЛЕКСЕ ГАЈИЋА из најновијег албума „ДРАКО - ТРИНАЕСТА ХОРДА“, сценаристкиње Валери Манжен (System Comics, Beograd, 2017), у среду, 17.01.2018. у 19:00 часова и након тога на промоцију истоименог албума у Великој Сали СКЦ-а у 19:30 часова. • Изложба траје до 27. јануара 2018. године • Радним данима: 11:00 -18:00, суботом: 11:00 -15:00

ИЗЛОЖБА И ПРОМОЦИЈА СТРИП АЛБУМА ТРИНАЕСТА ХОРДА

 

 

СТУДЕНТСКИ КУЛТУРНИ ЦЕНТАР БЕОГРАД / СРЕЋНА ГАЛЕРИЈА
ВАЛЕРИ МАНЖЕН, АЛЕКСА ГАЈИЋ: ДРАКО - ТРИНАЕСТА ХОРДА
изложба и промоција стрип албума • среда, 17. 01. 2018.  

17. (19:00) –  27. 01. 2018.  Срећна галерија СКЦ Београд
ВАЛЕРИ МАНЖЕН, АЛЕКСА ГАЈИЋ: ДРАКО - ТРИНАЕСТА ХОРДА
Изложба стрип табли Алексе Гајића из истоименог издања (System Comics Beograd,)
Аутор поставке: Игор Марковић, Београд

17.01. 2018. 19: 30х, Велика Сала СКЦ Београд
ВАЛЕРИ МАНЖЕН, АЛЕКСА ГАЈИЋ: ДРАКО - ТРИНАЕСТА ХОРДА, промоција стрип албума (System Comics Beograd, 2017)
Учесници дискусије: Алекса Гајић, Игор Марковић и домаћи теоретичати стрипа

Алекса Гајић (Београд, 1974.) је наш прослављени стрип аутор, илустратор, редитељ и аниматор. Дипломирао је на Факултету примењених уметности и дизајна у класи професора Растка Ћирића, са, сада већ чувеним, колор стрип албумом Technotise. Од 1996. године стални је сарадник Политикиног Забавника, а од 2000. године ради за издавачку кућу Солеил из Француске, као цртач серијала Бич Божији (Le Fléau des Dieux) у којем је  по сценариу Валери Манжен објавио 6 колор албума, који доживљавају огромну популарност у Француској и Србији и бивају превођени у САД-у и у још шест земаља света. У Србији је, осим ових, објавио и албум Technotise са сценаристом Дарком Гркинићем, по чему је касније урадио и режирао анимирани филм Технотајз: Едит и ја. Осим тога Гајић је аутор и краткометражног анимираног филма Успон и пад уметности. Објавио је такође и колекцију кратких, формално иновативних, стрипова: У шрафовима, Скрепбук, Пљоснати стрип. Илустровао је више књига и часописа сарађујући са многим издавачима и дизајн студијима. Аутор је мањег броја музичких и економско пропагандних спотова. Значајне резултате постигао је и бавећи се графичким дизајном (памфлети, позивнице, новински огласи и рекламе, календари, плакати). Учесник је више самосталних и групних изложби у нашој земљи. Алекса Гајић се сматра једним од наших најеминентнијих уметника уопште и свакако најзначајнијих стрип аутора код нас.

Плод поновне сарадње са француском сценаристкињом Валери Манжен је и нови албум Драко –Тринаеста хорда, којег је  Гајићев српски издавач System Comics, крајем 2017. године, објавио за домаћу читалачку публику.

„Под влашћу врховног Кракена, Заркелха, Тринаеста хорда змајева-ратника победоносно уништава планету Оркис, додатно потврђујући надмоћ царства. Међутим, император Ганкред ИВ и његова ћерка откривају мрачно пророчанство. Шта ако се моћни Кракен, будући императоров зет, побуни против свога владара?

Пророчиште потврђује да треба брзо реаговати, пре повратка ових одважних бораца на својим моћним змајевима. Какав год исход био...

Драко, млади и храбри ратник-базилик радује се што се враћа кући да млађој браћи исприча подвиге, да задиви вереницу и укаже част својим родитељима. Потребно је да из Заркелхових руку прими јаје будућег змаја током једне свечане церемоније…
Они који живе од ватре Змаја, од ватре ће и страдати!”


(из поговора француском издању, превод Ивана Будисављевић)

 

 

Биографије и фотографије аутора (осим ако другачије није назначено) су под лиценцом Creative Commons: Ауторство-Делити под истим условима Creative Commons Attribution-Share Alike 4.0 Internationalcreativecommons.org
• За слике уметничких дела је дозвољено академско коришћење и поштена употреба.

Biographies and photos of the authors (unless otherwise noted) are licensed under Creative Commons: Attribution-Share Alike Creative Commons Attribution-Share Alike 4.0 International
• Artworks images are allowed for academic and fair use.