Наслов: Сред четкица, бајонета... (14): Јесмо ли Шарли?

Дом омладине Београда и Удружење стрипских уметника Србије представљају Циклус трибина о забрањеним и прећутаним темама српског и југословенског стрипа „Сред четкица, бајонета... (14): Јесмо ли Шарли?“ Трибинска сала ДОБ, уторак, 9. мај 2017, 19:00 часова www.domomladine.org

Учествују: историчар уметности Слободан Ивков и уредник циклуса Зоран Стефановић, са гостима

14-Strip
После две године, враћамо се случају који је отворио питања граница слободе говора, безбедности уметника и новинара, намерног провоцирања на културној основи, верског екстремизма и фанатизма, постколонијалне манипулације емоцијама преко масовних медија и друштвених мрежа, јавне и професионалне одговорности, примене силе у име вере и државе, као и свега оног што данас потреса мултикултурна друштва (она за која Ангела Меркел кажу да су пропала као модел), а нарочито она где заједно живе Аврамова деца: хришћани, муслимани и јудаисти.

Како нам се десио Шарли?

Оружани напад на редакцију француског сатиричног листа Шарли ебдо (Charlie Hebdo) догодио се 7. јануара 2015. године око 11.30 часова, када су двојица маскираних нападача упали у седиште листа у Паризу и отворили ватру.

Нападачи су усмртили 12 људи, укључујући десеторо запослених и два полицајца, а ранили 11 других особа. Хамид Мурад (18), који је погрешно осумњичен и за којег је на крају утврђено да је невин, одмах се предао полицији (након 50 сати је пуштен без подизања оптужби), док је потрага за двоје осумњичених потрајала још три дана, све док након вишечасовне опсаде штампарије у којој су били нису ликвидирани и браћа Шериф и Саид Куаши.

Повод за напад на овај лист су карикатуре и шале са пророком Мухамедом које Шарли ебдо често објављује, а које су увредљиве многим муслиманима. То је прво довело до претњи исламских екстремиста редакцији овог магазина, затим бацања бомбе на уредништво листа у 20. арондисману Париза и хаковања веб-сајта 2011. године након што је карикатуриста Луз у 1011. издању листа (насловљеном Шарија ебдо) објавио карикатуру Мухамеда уз шаљиви текст, потом стављања уредништава под заштиту полиције, а на крају и великог терористичког напада.

Фраза „Ја сам Шарли“ (франц. Je suis Charlie) постала је уобичајен слоган подршке како жртвама тако и слободи медија у друштву, укључујући и Србију. Редакција Шарлија ебдоа је наставила да ради. Следеће издање часописа се продало у више од 7,95 милиона копија на шест језика, наспрам уобичајеног тиража од 60.000 на само једном, француском  језику.

____________________________________

О циклусу: Стрип се најчешће третира као друштвено безазлен, али су ова уметност и њени ствараоци у Србији често били део важних историјских догађаја — понекад и у самом средишту. Неки уметници су и судбински платили због свог друштвеног деловања или просто склопа околности у којем су се нашли. Ово су приче о политичким ангажманима стрипара, цензурама, идеолошким сукобима, опредељивањима у Другом светском и грађанским ратовима, учешћу у пропаганди, о смртним казнама, робијама и изгнанствима, као и о другим, некада забрањеним темама и непријатним тајнама српског и југословенског стрипа. На округлим столовима говоре историчари, учесници догађаја, сведоци и чланови породица.

Биографије и фотографије аутора (осим ако другачије није назначено) су под лиценцом Creative Commons: Ауторство-Делити под истим условима Creative Commons Attribution-Share Alike 4.0 Internationalcreativecommons.org
• За слике уметничких дела је дозвољено академско коришћење и поштена употреба.

Biographies and photos of the authors (unless otherwise noted) are licensed under Creative Commons: Attribution-Share Alike Creative Commons Attribution-Share Alike 4.0 International
• Artworks images are allowed for academic and fair use.